Dvanaest i po godina naši narodni poslanici su bili u položaju radnika na crno zaposlenih kod partijskih centrala. Mogli su da ih šutnu kad hoće. Prošlonedeljna odluka Ustavnog suda Srbije (USS) njihov položaj bitno menja.

U "Službenom glasniku Srbije" objavljena je, i tako stupila na snagu, odluka USS-a po kojoj odredbe člana 88. Zakona o izboru poslanika nisu u saglasnosti sa republičkim ustavom. Ustavni sud posebno ističe da poslanik dobija mandat od građana na neposrednim izborima bez obzira ko ga predlaže i da taj mandat nije partijsko vlasništvo. Tom odlukom u načelu se bitno menja karakter narodnog predstavništva, menja se karakter parlamentarne igre.

Odluka je doneta posle godinu dana duboke parlamentarne krize. Pošto je spor "DSS-a i ostatka DOS-a" eskalirao, prošlog juna koalicija DOS je mandate jedne grupe poslanika DSS-a podelila među sobom, uz izgovor da se mora kažnjavati nerad u Skupštini. Savezni ustavni sud je takvu odluku osporio. Predstavnici vladine većine poveli su potom neprimerenu kampanju protiv predsednika Saveznog ustavnog suda Momčila Grubača, izjavljivali da odluku suda nepostojeće države neće poštovati, da će oduzeti sve mandate DSS-u, itd… Onda su isključili DSS iz DOS-a.

Kad je USS počeo da razmatra ustavnost Skupštinskog poslovnika i Zakona o izboru narodnih poslanika, predsedništva DOS-a u Moroviću bez jasnog obrazloženja ukida prethodnu odluku. DSS-ovci, koji su vratili identifikacione kartice, vratili su se u skupštinu, a s njima i oni kojima je oduzet mandat. U toj konfuziji ponižen je parlament i poslanici vladajuće većine koji su najpre podneli ostavke, a onda su njihove ostavke poništene – vratili su se u klupe. Oni iz klupa vratili su se u rezervu.

PRESUDA: Dok je Ustavni sud većao, a većao je nekih šest meseci, DSS je počeo da ga proziva kako nedonošenjem odluke ide naruku vladajućoj većini. Kad je u prošli utorak presudio, vladina većina je počela da se pravi nevešta.

Iz odluke USS-a proizlazi da poslanici kojima je zbog isključenja iz političke stranke prestao mandat imaju pravo da u roku od šest meseci zahtevaju da im se mandat vrati. To pravo im daje član 57. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka: "Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona… za koji je odlukom ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom… ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta." Član 58 istog zakona kaže da Ustavni sud može odrediti da se posledice otklone vraćanjem u pređašnje stanje.

Predsednik suda Slobodan Vučetić je upravo to rekao u trenutku kada je javno saopštena odluka Ustavnog suda, izrazivši nadu da će Skupština u vrlo kratkom roku postupiti u skladu sa odlukom suda. Postupak je jednostavan: Skupština najpre treba da stavi van snage akte kojima su mandati dodeljeni na osnovu primene odredbe o pripadnosti poslaničkih mesta strankama, koja je ocenjena neprimenjivom, a potom da mandate vrati poslanicima kojima su po toj osnovi oduzeti. On je konstatovao da bi, ako dođe do neobjšnjivo dugog odugovlačenja sa sprovođenjem odluke suda, "Ustavni sud mogao da iskoristi svoja ovlašćenja i da svojim aktom vrati stvari u pređašnje stanje". Ima i pedagoški dodatak: predsednik suda izjavljuje kako on lično uopšte ne predviđa da bi moglo doći do takve situacije.

IZVRDAVANjE: U prvim danima po obznanjivanju odluke suda baš takva situacija se nekako nameštala. Miodrag Jovanović s Pravnog fakulteta (Pres klub, ponedeljak 2. jun) pokazuje pomenuti Zakon o postupku pred Ustavnim sudom i čudi se kako pojedini pravnici, kad postanu političari mogu tako olako da netačno interpretiraju odluku Ustavnog suda.

Ta žaoka se mogla odnositi na šefa Poslaničkog kluba DOS – reforme Srbije Bojana Pajtića koji je odmah po objavljivanju vesti o odluci Ustavnog suda počeo da petlja – te da se odluka odnosi na sadašnji sastav parlamenta, što bi trebalo da znači da se "neće primenjivati retroaktivno", mada se odluka Suda "mora primenjivati", mada Skupština "nema više osnova po kojima bi ni oduzimala, ali ni vraćala bilo kome – bilo koji mandat".

I Boško Ristić, predsednik Administrativnog odbora, pravnik po struci i takoreći ustavotvorac, pokazivao je sličnu intenciju. S jedne strane: "Oni poslanici koji se u ovom trenutku nalaze u parlamentu ostaju u parlamentu, dakle nema više nikakvih izmena." S druge strane: "Administrativni odbor će čekati odluku Ustavnog suda."

ZAHTEVI: Socijaldemokratija Vuka Obradovića će tražiti da se oduzeti mandati odmah vrate njenim poslanicima… Posle tzv. seksualne afere tokom koje je došlo do smene Vuka Obradovića s mesta potpredsednika vlade i predsednika komisije za ekstraprofit, osam poslanika Socijaldemokratije stalo je na stranu Slobodana Orlića i nastavilo rad u stranci pod istim nazivom. Poslanik Ljubivoje Slavković je i isključen iz Orlićevog krila Socijaldemokratije i izgubio mandat poput Vuka Obradovića.

Obradović je dokazivao da je pečat Socijaldemokratije u njegovom posedu, tražio je sudsku zaštitu i dobio dva spora pred Vrhovnim sudom Srbije, ali ta odluka je od strane Ministarstva pravde i skupštinske većine dezavuisana. Socijaldemokratija najnovijom odlukom Ustavnog suda gubi ingerencije nad poslanicima novoformiranog SDP, ali traži da Skupština bar vrati mandat Slavkoviću i Obradoviću.

Kratkoročna fuzija Socijaldemokratije i SDU-a i njihovo razdvajanje kao i najava dva poslanika SDU-a (Pavlović, Hristodulo) da će formirati novu stranku pod nazivom Inicijativa za normalnu Srbiju, nema ovde značaja pošto se oni smatraju poslanicima vladajuće većine.

I Vuksanovićeva Narodna demokratska stranka, nastala izdvajanjem iz Perišićevog Pokreta za demokratsku Srbiju, traži da se vrate mandati trojici poslanika koji su isključeni iz PDS-a kada su formirali Narodnu demokratsku stranku. To su: Vojkan Tomić, Predrag Bajčetić i Boris Karaičić. Reditelj Bajčetić bio je jedan od osnivača PDS-a. (Perišića je pedagoški odveo na predstavu Dijalog u paklu Makijavelija i Monteskijea, ali je pitanje šta je ovaj tamo zapamtio. Izjasnio se protiv odluke SUS-a.) Posle ostavke koju je usred špijunske afere na mesto potpredsednika vlade podneo Perišić, PDS je ostao veran vladinoj većini, sada sa smanjenim brojem poslanika, jer na listi nije bilo dovoljno rezervnih kandidata iz ove stranke, pa je jedan mandat pripao demokratama.

U slučaju DSS-a situacija nije tako konfuzna kao u trenutku izlaska ove stranke iz DOS-a, kada je vladajuća većina pokušala da prepolovi poslanički klub DSS. Po sadašnjem stanju stvari, DSS gubi kontrolu nad dva poslanika (jedan od njih, Dušan Golubović, sada je u DS-u) koji glasaju za vladu.

Sredinom leta 2002. tehnologija se promenila pošto se ideja o oduzimanju mandata DSS-u pokazala kontraproduktivnom. Nije bilo razumevanja za nju u međunarodnim institucijama i izazivala je revolt. Posle toga prešlo se na primetno pojedinačno vrbovanje poslanika, a zahtevi za oduzimanje mandata koji su iz pojedinih partija (NS, SPS) stizali u Administrativni odbor ignorisani su – uz objašnjenje da se čeka odluka Ustavnog suda.

Pojedinačno vrbovanje pogodilo je poslanički klub Nove Srbije, koji je kao "jezičak na vagi" tada imao jak ucenjivački potencijal. Ilićeva Nova Srbija gubi kontrolu nad tri poslanika koji su prešli u poslanički klub "Srbija". U tom klubu su još i po jedan poslanik iz SSS-a koja je bila u Koaliciji "Vojvodina" i SSJ-a. Posle formiranja ovog kluba, bar dvojicu poslanika, jednog iz Nove Srbije i jednog iz SSJ-a, obezbeđivala je policija. Poslanik SSS-a isključen iz Koalicije "Vojvodina" veran je vladi i sada traži resor ministra poljoprivrede (za nekog zemljoradnika).

PREKO ROVA: Posle ostavke ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, iznuđene nakon saobrađajne nesreće u kojoj je vladino vozilo usmrtilo jednu Beograđanku, njegova preostala tri poslanika ostaju verna vladi. Ukratko, vlada je preživela rascep koalicije (DSS, NS), ostavke tri potpredsednika, pad ministra, malu svađu Čović–Isakov–Jovanović. U nekim glasanjima, kao što je slučaj sa izborom Radiodifuznog saveta sadašnja vladina većina se podelila (protiv su glasali DA, DC, dvojica iz SDU-a), ali je predlog izglasan uz pomoć SPS-a, SSJ-a i SNS-a.

DSS i Obradovićeva Socijaldemokratija, SPS i SPO govore da se sada otvara prostor za dobro poznati poslanički inženjering. Potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin ironično konstatuje da će vlada moći da ima većinu na način kako je to i do sada bilo – uz glasove stranke Branislava Ivkovića. To je revanš za ranije prigovore DSS-u da zajedno sa socijalistima i radikalima glasa protiv reformske vlade.

DSS ponavlja zahtev za vanredne izbore. G17 plus, koji je van parlamenta, takođe traži izbore. Vlada se ponaša kao da te izbore ne želi.

Kad se sve sabere i oduzme, "vladina grupacija" je sa Ilićevim i Koštuničinim disidentima obezbeđivala većinu od 128 (126 je minimum), prema 122, ali je s njom kuburila, čim je pristupila novim (čini se trećim) restriktivnim izmenama poslovnika. Bez pet Obradovićevih i Vuksanovićevih poslanika vlada ne bi imala većinu, već samo 123 poslanika.

Međutim, mnogi govore da uz sedam glasova narodnih socijalista vlada, faktički, u kritičnim momentima ima rezultat 136 prema 114 (DSS 44, SPS 29, SRS 23, SSJ 13 i NS 5). Bez pet vraćenih ostaće joj dovoljan 131.

Problem je što u tom slučaju vlada zavisi od ponašanja očito ucenjenog Ivkovića i gubi "reformsko čistunstvo". SPS je osporavao legitimitet sedam bivših poslanika SPS-a, koji su sada u Ivkovićevom SNS-u i sada će i teorijski izgubiti kontrolu nad njima a ta grupa očekuje da će privući još disidenata iz SPS-a.

Ognjen Pribićević iz Instituta društvenih nauka procenjuje (Pres klub, 2. jun) da nema opasnosti da vlada izgubi podršku u parlamentu, te da, dakle, verovatno idemo ka redovnim parlamentarnim izborima 2004. godine. I on procenjuje da je ostao "neiscrpan rezervoar poslanika za trgovinu".

Miodrag Jovanović s Pravnog fakulteta, međutim, primećuje da upravo to što se govori o tome da se na velika vrata uvodi trgovina poslanicima pokazuje koliko je nešto trulo u našem političkom sistemu, te da je neophodno da se donesu sistemski zakoni kojima se uređuju pravni i parlamentarni sistem.

Vlada je prošle nedelje predložila izmene zakona o političkim strankama, koji pooštrava uslove za registrovanje stranaka, ali to, po svoj prilici, neće uticati na parlamentarnu matematiku.

Vladina većina ima tri mogućnosti – da ide na izbore, što neće; da vrbuje i kupuje; ili da ignoriše sud, što joj ne bi bilo prvi put.

Ako pokuša da na svoju stranu privuče poslanike iz opozicije, što izgleda namerava, biće optuživana za parlamentarnu korupciju. Braniće se reformskim izgovorom. Ako pokuša da izbegava izvršenje sudske odluke, biće izložena kritici zbog ruiniranja ugleda parlamenta i države ili za potkopavanje demokratskog poretka i pogoršanje međunarodnog položaja zemlje.

EVROPSKI STANDARD: "Naše zakonodavstvo ne uvažava standard dokumenta iz Kopenhagena (tačka 7.5), garantovan Ustavom Republike Srbije (čl. 42 st. 1), prema kome je pasivno biračko pravo individualno pravo građana da ‘budu birani u organe državne vlasti…’. Član 88 stav 1 tačka 1 Zakona o izboru narodnih poslanika nije saglasan Ustavu Republike Srbije (čl. 2 st. 2 i čl. 76) niti međunarodnim standardima Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (čl. 3 st. 1 Protokola 1), dokumenta iz Kopenhagena (tačke 3, 7.2 i 7.9), Pakta o građanskim i političkim pravima (čl. 25), kao i komparativnoj praksi evropskih država u kojima se poslanici biraju po proporcionalnom principu", konstatuje prof. dr Marijana Pajvančić, redovni profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu u članku "Proporcionalni izbori – slobodan mandat i zaštita statusa poslanika", objavljenom na sajtu CeSID-a.

Ona konstatuje (vidi tabelu) da se u najvećem broju evropskih ustava eksplicitno garantuje slobodan mandat (ili zabranjuje uspostavljanje imperativnog mandata): u Austriji, Francuskoj, Norveškoj, Švajcarskoj, Danskoj, Italiji, Španiji… Opštu garanciju slobodnog mandata prate i druga ustavna jemstva čiji je smisao da osiguraju poštovanje načela slobodnog mandata.

Iz vladine većine čuli su se nagoveštaji o mogućem predlogu izbornog zakona koji bi kao kombinovani omogućavao kontrolu nad poslanicima. Slobodanka Nedović iz CeSID-a smatra da bi bilo dobro da se bar u prva dva-tri izborna ciklusa izbori održe po proporcionalnom izbornom sistemu, budući da gotovo sve zemlje u tranziciji imaju upravo takav izborni sistem, a s obzirom na komlikovano sociološko tkivo Srbije.

Proporcionalni sistem kod nas je uveden 1992, posle okruglog stola i velikog pritiska opozicije, kao pošteniji i primereniji našim prilikama. U prvim izborima SPS je pomoću većinskog sistema prosto satro opoziciju.

Najvažnije je, naglašava Slobodanka Nedović, da se donesu solidni sistemski zakoni: izborni zakon, zakon o jedinstvenom biračkom spisku, zakon o finansiranju političkih partija, zakon o konfliktu privatnog i javnog interesa državnih funkcionera…

Takozvani zakonodavci u senci (shadow legislative) napisali su neke od tih zakona, ali se sve to negde krčka. Nekome nešto smeta…