Povodom više puta ponovljene tvrdnje dr Milovančeva da je prof. Radovanović bio nedostupan, pa da navodno zbog toga pacijent nije mogao da bude operisan bez njegove saglasnosti, molim vas da objavite sledeće:

Dana 9. decembra 2002. godine obavio sam ehokardiografski pregled pacijenta N. V. u intenzivnoj jedinici na IV spratu Instituta za plućne bolesti, gde sam pozvan od strane dežurnog hirurga, dr Đurića. Posle obavljenog pregleda vratio sam aparat u svoj Ehokabinet na III spratu. Dok sam se spremao da krenem kući, naišao je dr Milan Radovanović, dežurni kardiohirurg, da se informiše o nalazu povređenog dečaka. Pozvali smo prof. Ninoslava Radovanovića telefonom i saopštili mu rezultat pretrage, odnosno da postoji i povreda srca. Pošto je na kardiohirurgiji bila spremna kompletna dežurna ekipa, prof. Radovanović je rekao da se pacijent premesti na Institut za KVB i da se povreda zbrine.

Dr Milan Radovanović je odmah telefonom nazvao dr Đurića i predložio mu da se pacijent pripremi za premeštaj u kardiohiruršku salu. Dr Đurić je odgovorio da je pacijent već u operacionoj sali. Ovo nam je bilo neobično, s obzirom na to da je pacijent još pre par minuta bio na intenzivnoj nezi, pa je dr Radovanović otišao na IV sprat da vidi o čemu se radi, a ja sam posle obavljenog posla otišao kući.