Nisam kardiohirurg, ja sam jedini školovani intenzivista na prostorima Srbije i Crne Gore.

Supspecijalizirao sam multidisciplinarnu intenzivnu negu (Critical care medicine) na pitsburškom Univerzitetu (UPMC) – najboljem centru za traumu, transplantaciju i intenzivnu negu u SAD.

Sa KVB SR Kamenica sam imao veze u dva navrata. Prvi put pre mog odlaska u SAD 1993. kada mi je sa stručnim prosekom 9,97 i američkom nostrifikacijom dr Radovanović ponudio volontiranje, što sam naravno odbio, kao i nakon mog povratka iz SAD kada mi je ponuđeno mesto jednog od njegova četiri načelnika uz upoznavanje sa njihovim metodama rada u intenzivnoj jedinici.

Potpuno je besmisleno da ja kao prvi i jedini stručnjak za novu oblast na našim prostorima usvajam metode kardiologa kojima posao intenzivne nege nije prioritet.

Savremena medicina je medicina činjenica (Evidence Based Medicine) i zasnovana je na studijama, a ne na praksama i iskustvima. U isto vreme mi je ponuđeno mesto načelnika na KVB Dedinje od strane direktora Boška Đukanovića, da bih bez uslovljanja primenio stečeno znanje u lečenju bolesnika što sam i prihvatio.

Što znači da na KVB Sremska Kamenica nikada nisam bio zaposlen, a na Dedinje sam otišao decembra 2000. a ne 1995. sa lekarima koji su napustili KVB Sremska Kamenica.

Neosnovano i grubo pripisivanje članstva JUL-u posebno me je uvredilo jer sam bio protivnik njihove politike.

SPS i JUL su me primorali da napustim svoju zemlju jer i pored izvanrednog proseka i američke nostrifikacije nisam mogao da dobijem mesto čak ni terenskog lekara u Rumi.

Trenutno sam načelnik intenzivne nege na Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.