Od književne manifestacije Festival jednog pisca, koju organizuje Kulturni centar Beograda, očekuju se značajniji rezultati nego što je to uobičajeno kad je reč o programima takve vrste – pored svojevrsne revalorizacije naše književne istorije, ova manifestacija skreće pažnju i na neophodnost rešavanja problema zaostavštine umetnika.

Prvi festival ove vrste posvećen je velikom srpskom piscu Rastku Petroviću, a multimedijalni program nazvan "Otkrivanje drugog neba", otvoren u BKC-u u ponedeljak 12. maja, trajaće do kraja meseca.

Program obuhvata dve izložbe, jednu sa puta po Africi Rastka Petrovića i drugu dokumentarno-biografsku, zatim promociju monografije posvećene njegovom delu, panel diskusije, seminare, emitovanje TV emisija i radio-drama, književne večeri, sve u pokušaju da se dâ odgovor na pitanje ko je i šta je sve u stvari bio Rastko Petrović. "Pokušaćemo da integralno predstavimo Petrovićevo delo, književno, kritičarsko-esejističko, likovno, njegovo filmsko stvaralaštvo i etnografska istraživanja, predstavićemo njegove autorske fotografije koje su nezaobilazan segment istorije srpske fotografije, pokrenućemo širu raspravu o vrednostima celokupnog dela Rastka Petrovića koje je do sada sagledavano samo parcijalno", kaže za "Vreme" autor projekta Olivera Stošić. "Naglasićemo interdisciplinarnost njegovog rada, kao i srodnosti njegove i evropskih avangardnih poetika. Revalorizovaćemo i rehabilitovati Petrovićevo mesto u istoriji srpske književnosti, posebno u kontekstu ovdašnjeg nadrealističkog pokreta, i iniciraćemo rešavanje pitanja legata porodice Petrović."

SUDBINA LEGATA: Zgrada u kojoj je Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića nalazi se u jednom od najlepših delova Beograda, Profesorskoj koloniji, u Ulici Ljube Stojanovića. U njoj je stanovala slikarka Ljubica Luković, mlađa sestra Rastka i Nadežde. Poštujući bratovljevu želju, zgradu i sve u njoj poklonila je kao porodični legat Narodnom muzeju. Ugovor o darivanju potpisala je 1967. godine sa tadašnjim direktorom Narodnog muzeja Lazarom Trifunovićem. "Osim zgrade od pet soba poklonila je i nameštaj, lične predmete, biblioteku, skulpture, kolekciju svojih slika, tridesetak Nadeždinih slika i drugih slikara koje je posedovala, kolekciju Rastkovih likovnih radova, njegove grafike i crteže drugih autora među kojima su bili i radovi Pabla Pikasa, Maksa Ernsta, Andrea Derena, Marka Šagala, Amadea Modiljanija, Ogista Rodena, Haima Sutina, Žorža Braka, Pola Elijara, Luja Aragona, zatim veći deo Rastkove zbirke afričke umetnosti i umetničkih predmeta iz Meksika, njegove rukopise, putopisne filmove, gramofonske ploče, korespodenciju…", nabraja Tanja Bošnjak, kustos Narodnog muzeja.

Početkom sedamdesetih godina zgrada je adaptirana i jedno vreme je bila otvorena kao Memorijalni muzej. Čak su i neka dela iz Narodnog muzeja prenesena u renovirani prostor. Nakon nekoliko godina sve je zatvoreno zato što se pojavila vlaga. Značajni radovi likovne umetnosti preneseni su u Narodni muzej, a u zgradi su ostali biblioteka, etnografska zbirka, putopisni filmovi, nameštaj. O ovom Spomen muzeju sada brine jedan od radnika. "Želja nam je da u sklopu rekonstrukcije Narodnog muzeja ta zgrada bude uređena, da u njoj bude dokumentarna postavka o porodici Petrović i da postane kulturni centar u kome bi se održavale književne večeri i koncerti", kaže Tanja Bošnjak.

Jedan od pratećih elemenata Festivala o Rastku Petroviću je akcija "Za vrata Rastkovog legata", komercijalni i prodajni programi čiji će prihod biti uložen u popravku zgrade Spomen muzeja. "Očekujemo da će celokupna akcija Kulturnog centra, osim Rastkovom legatu, pomoći i ostalim legatima", kaže za "Vreme" Irina Subotić, jedan od osnivača Odbora za Kuću legata i poklona u vlasništvu grada Beograda. Poslednjih desetak godina ovaj odbor pokušava da legate poklonjene Beogradu učini dostupnim publici u Kući legata. "Bila bi to zgrada u kojoj bi takvi pokloni bili čuvani i izlagani. Sada se nalaze u depoima muzeja i nedostupni su, a mnogi i propadaju", kaže Irina Subotić.

UMETNOST U DEPOIMA: Irina Subotić podseća da se legat Nedeljka Gvozdenovića, umesto u zgradi u Knez Mihailovoj ulici u kojoj je bio smešten i iz koje je pod nekim ne baš jasnim okolnostima izbačen, sada nalazi u depou Narodnog muzeja, a da sličnu sudbinu deli većina poklonjene zaostavštine naših umetnika: "Zna se da je otuđeno mnogo dela iz legata Marka Ristića, a sada se nešto slično dešava sa zaostavštinom Zorana Petrovića, profesora Arhitektonskog fakulteta koji je ostavio velik broj crteža. Ta dela nestaju. Dužnost je ovog grada da to spreči. Legat Veljka Petrovića smešten je u kući koju je pribavio Grad, ali je zbog dotrajalosti preko 30 godina zatvorena za javnost. Javnosti su nedostupne i zbirke Pave i Milana Sekulića, Rista Stijovića, Olge Jančić. Mnogi vredni legati darovani muzejima takođe nisu izloženi zato što muzeji nemaju prostora da to učine. U mraku depoa su radovi Leonida Šejke, velika kolekcija Eriha Šlomovića, zbirka profesora dr Jakova Smodlake sa 90 slika savremenih autora, to su samo neki primeri."

Postojanje Kuće legata učinilo bi i da se dobiju legati umetnika XX veka i kolekcionara koji su spremni da budu darovani. Irina Subotić kaže da ih ima dvadesetak i da svi čekaju uslove, odnosno postojanje garancije i sigurnosti da će njihovi pokloni biti čuvani i prezentovani dostojno njihovoj vrednosti. "Čekaju da budu predati Gradu legati Miće Popovića, Olge Jevrić, Miodraga Protića, Stojana Ćelića, Aleksandra Tomaševića. U muzejima nema mesta za njih, od 400.000 eksponata Narodnog muzeja izložen je mali procenat, Muzej savremene umetnosti mora da vodi računa za XXI vek, niko nema mesta. Kuća legata je neophodna."

Postojala je nada da će zgrada Narodne banke biti određena za izlaganje, ali je vraćena Narodnoj banci. "Očekivali smo da će ta zgrada arhitekte Konstantina Jovanovića postati muzejski prostor, ali to umetničko remek-delo opet će biti zatvoreno za javnost. Idealna bi bila zgrada Spasićeve zadužbine u Knez Mihailovoj ulici, ima izvanredan enterijer, uostalom i rađena je da ostane narodu na dar. Sledeća mogućnost je zgrada Prirodnjačkog muzeja u Njegoševoj ulici, naravno u slučaju da oni dobiju veću i adekvatniju od postojeće. Priča se i o zgradi Predsedništva Srbije, nekadašnjem Muzeju kneza Pavla…" Na najnoviji pokušaj Odbora da realizuje ideju o Kući legata, nedavno pismo Ministarstvu kulture Srbije, dobijeno je usmeno obećanje gospodina Jovana Despotovića, pomoćnika ministra, da će se učiniti sve što je moguće. "Mi smo to doživeli kao pozitivan pomak. Videćemo. Mislim da će i Festival jednog pisca pomoći", kaže Irina Subotić.

U Kulturnom centru nameravaju da nakon nekoliko ovakvih manifestacija, najavljuje Olivera Stošić, realizuju "projekat markiranja i mapiranja rodnih kuća pisaca i alternativnih književnih i kulturnih stecišta kojima Beograd i njegova istorija obiluju, a zatim i mapiranje mesta koja su prototip određenih književnih dela ili pak njihova inspiracija. To bi stvorilo književnu mapu Beograda. U svetu postoje turističke ture kroz književnu istoriju grada, a mi imamo preduslov da takvu sliku pokažemo i o našem gradu."