Jerusalim: Mirovni plan

Američki državni sekretar Kolin Pauel doputovao je prošle subote na Bliski istok kako bi izvršio pritisak da se prihvati najnoviji američki mirovni plan i pozvao skeptične Izraelce i Palestince da nastave sa izgradnjom poverenja. Izvori bliski izraelskom premijeru Arijelu Šaronu tvrdili su ranije da će Izrael sprečiti svako preuranjeno popuštanje obruča koji je njegova vojska stegla oko Palestinaca, kao što američki plan predviđa, sve dok se oni ne razoružaju i ne zatvore pripadnike militantnih grupa. Palestinski lideri prihvatili su mirovni plan, koji predviđa formiranje palestinske države do 2005. godine. Oni su optužili Šaronovu desničarsku vladu, koja se oštro protivi palestinskom suverenitetu, da pokušava da uništi svaki korak ka miru. "Mirovni plan je kontroverzan. Postoje elementi koji se ne sviđaju ili jednoj ili drugoj strani. Moramo početi, a ne produžavati debatu", rekao je Pauel novinarima u avionu pred sletanje u Tel Aviv. "Znamo šta se mora učiniti sa prvim koracima prvog dela (primene sporazuma), pa počnimo s tim. Veoma je jasno – rad na bezbednosti sa palestinske i sa izraelske strane, činjenje svega mogućeg kako bi se obruč učinio podnošljivijim, olakšavanje problema koje Palestinci imaju da bi se kretali", rekao je Pauel. Ovo je Pauelovo prvo putovanje u region u poslednjih 13 meseci i najkonkretnija mirovna inicijativa otkako su propali pregovori u Kemp Dejvidu 2000. godine.

Boston: Poginula novinarka

Novinarka "Boston globa" i njen prevodilac poginule su prošle nedelje u Iraku u automobilskoj nesreći, objavio je taj list. Elizabet Nojfer i njen prevodilac Valida Kalifa Hasan Al Dulami poginule su na povratku iz Tikrita, gde je Nojferova tragala za pričom o američkim naporima da se prevaziđe uticaj partije BAAS svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina. Nojfer (46) bila je visokopriznata ratna novinarka, a pokrivala je i ratove u Bosni i u Ruandi. Elizabet Nojfer je za bostonski list počela da radi 1988. godine, a izveštavala je o kraju Sovjetskog Saveza, balkanskim ratovima kao i o Zalivskom ratu, 1991. godine.

London: Ostavka ministarke

Britanska ministarka za međunarodni razvoj Kler Šort, koja je žestoko kritikovala premijera Tonija Blera zbog rata u Iraku, podnela je ostavku prošlog ponedeljka. Blerov kabinet je saopštio da je Kler Šort pozvala premijera telefonom i saopštila mu svoju odluku. Kler Šort (57) u pismu ostavke optužila je Blera da je prekršio svoja obećanja u pogledu posleratne uloge Ujedinjenih nacija u Iraku, preneli su britanski mediji. Optužila je i ministra odbrane Džeka Stroua da je "tajno" ugovarao rezoluciju UN-a koja protivreči uveravanjima koja je ona dala britanskim poslanicima. Šort je u martu napravila presedan kada je kao članica Blerove vlade oštrim rečima napala njegovu politiku oko Iraka i nazvala je "lakomislenom". Potom je neke razbesnela, a neke i zbunila odlukom da se, suprotno obećanju, ne povuče sa ministarskog mesta u slučaju da Britanija napadne Irak bez dozvole UN-a. Kler Šort ima velik ugled u zemljama u razvoju. Dobila je pohvale za prosleđivanje humanitarne pomoći Avganistanu nakon što su SAD završile rat u toj zemlji. Takođe je smatrana najvažnijim predstavnikom levog krila Laburističke partije u britanskoj vladi.

Znamenskoje: Kamion ubica

Broj od 52 poginule osobe u eksploziji kamiona-bombe prošlog ponedeljka do zaključenja ovog broja "Vremena" još nije konačan. Dva napadača-samoubice upravila su kamion pun eksploziva na jednu zgradu ruske vlade u gradu Znamenskoje, severno od glavnog čečenskog grada Groznog. U eksploziji je ranjeno više od 100 ljudi, a bar 70 ih je prebačeno u lokalnu bolnicu. To je najozbiljniji napad čečenskih separatista protiv ruskih vlasti od referenduma koji je Moskva u martu sprovela u Čečeniji i kojim je potvrđeno da je ta republika u sastavu Ruske Federacije. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da napadi poput ovog neće naterati Moskvu da odustane od mirovnog plana za Čečeniju. Područje grada Znamenskoje nalazi se u blizini administrativne granice između Čečenije i Rusije i dugo je pod kontrolom ruskih snaga. Vojnici koji su obezbeđivali zgradu federalnih vlasti, gde je smeštena i ispostava ruske obaveštajne službe, otvorili su vatru na kamion pre eksplozije, ali je vozilo probilo betonsku ogradu i došlo nadomak zgrade, a potom je eksplodiralo. Eksplozija je bila toliko snažna da je uništila i osam kuća u okolini. Prošlog decembra, u sličnom napadu na sedište regionalne administracije u Groznom, poginulo je oko 80 ljudi. Ministarstvo za vanredne situacije Rusije saopštilo je da je 86 osoba hospitalizovano, od kojih se 57 nalazi u teškom stanju. Spasioci su uspeli da izvuku iz ruševina 23 preživela. Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Peter Šider i generalni sekretar SE Volter Švimer osudili su terorističke napade na administrativne zgrade u čečenskom gradu Znamenskoje. "Civilizovani svet može da oseti samo prezir prema onima koji koriste nasilje protiv nevinih, kako bi postigli svoje političke ciljeve. Narod Čečenije već godinama zna samo za rat i razaranja. Danas su im potrebni mir i nada u bolju, stabilnu budućnost", navodi se u Šiderovom saopštenju.