Dok je većina svetskih televizijskih mreža emitovala snimke na kojima razdragana gomila ruši sa postamenta onaj ogromni spomenik Sadama Huseina, rulja je sa podjednakom energijom i radošću rušila antičke statue iz vremena Vavilona i Nineve, harajući bagdadskim Nacionalnim muzejom starina, jednim od najvećih i najznačajnijih na svetu. Bagdad, jedan od četiri sveta grada u istoriji civilizacije, grad koji je nekada imao 60.000 javnih kupatila, sada je bez struje, a dobrim delom i vode, u raljama razularene lokalne gomile i strane vojske.

Možda su zauvek nestale glinene tablice sa prvim pisanim rečima na svetu koje su preživele 5.000 godina, ukradeni su i tablice koje predstavaljaju najranije primerke matematike koje sadrže računice iz kojih je direktno izveden savremeni sistem računanja vremena, sata, minuta i sekundi zasnovanih na broju šest.

Ukradena je i ogromna kolekcija vrlo krhkih skulptura starih oko 5000 godina iz Sumerije i Asirije.

Sve u svemu, eksperti procenjuju da je iz Nacionalnog muzeja starina u Bagdadu odneto oko 170.000 predmeta koji vrede milijarde dolara. Ima mišljenja da su ovi artefakti zapravo neprocenjive vrednosti.

"Ovo je nenadoknadiv, katastrofalan gubitak za svetsku literaturu, znanje i umetnost. Ovo je nenadoknadiv gubitak za svetsku kulturnu baštinu", izjavljuje u "Gardijanu" Dominik Kolon, ekspert Britanskog muzeja u Londonu.

Danima su avioni B52 bacali bombe na sveti grad Najaf, na Herbalu, na Mosul, na Nimrud… U muzejima i na univerzitetima širom sveta naučnici i stručnjaci se plaše novog Armagedona: Irak, pre svega srce zelene Mesopotamije, plodni deo između reka Tigra i Eufrata, je kolevka civilizacije – tu su Niniva, Vavilon, Nimrud, Uruk, prvi grad na svetu… Ovde je nastao ep o Gilgamešu, tu su osnivane prve biblioteke, škole, kodifikovani najstariji poznati zakoni… To je postojbina Starog testamenta i Vavilonske kule. Ovde je i grad Ur gde je rođen Abraham, otac tri velike monoteističke religije. Iz američkih tomahavka su na hiljade arheoloških lokaliteta pale krstareće rakete, oko 8000 pametnih bombi i nebrojen broj onih glupih. Jedna od prvih akcija u ovom ratu bila je napad na muzej u Tikritu, Sadamovom rodnom gradu. Za propagandnu mašineriju iračkog režima bila je to još jedna dobrodošla potvrda američkog i britanskog varvarizma.

"BAJONET ARHEOLOGIJA": Istoričare i arheologe najviše brine što ovo razaranje bez presedana ne prate kamere brojnih novinara. Mnogi se plaše da naselja stara 6000 godina za nekoliko minuta mogu biti pretvorena u gomilu peska i kamenja. Američki buldožeri su za vreme rata u Zalivu zbrisali ostatke drevnog lokaliteta Tel al Lahm, južno od Ura. Tada je (1991.) velika lučna kapija Ktesfiona – najveći (bez podupirača) luk od cigle na svetu – ozbiljno oštećen od američkih "tepih-bombi". Amerikanci su tada iz pušaka gađali i veliku stepenastu piramidu. I sada je došlo do ove "bajonet arheologije", stižu upozorenja sa mnogih strana.

Na sve ove optužbe Amerikanci, a i Britanci, imaju jednostavan odgovor: Iračani upotrebljavaju ove lokalitete kao ljudski štit, tu su im skladišta municije i glavne puškarnice. Naravno, ova argumentacija ne opravdava sravnjivanje sa zemljom spomenika kulture.

Ima stručnjaka koji tvrde da Iračani s punim pravom stavljaju puškomitraljeze ispred muzeja: posle Rata u zalivu, kada se dobar deo zemlje digao protiv Sadama Huseina, nekoliko važnih muzeja i arheoloških lokaliteta je temeljno opljačkano. Većina ukradenih predmeta se uputila dobro poznatom rutom do Izraela, Švajcarske i na kraju do Londona i Njujorka. Mnogi komadi iz asirskog vremena su radi lakšeg transporta "iztranžirani" u manje komade, da bi tako stigli do tajnih tržišta umetničkim predmetima i dilera antikviteta. Kao država-parija Irak nije uspeo da ove ukradene dragocenosti zvanično povrati, već je pokušavao svim mogućim kanalima da ih otkupi od kolekcionara na zapadu.

Mnogi zapadni eksperti sada su se raspričali na svim mogućim medijima da je Sadam Husein i pored toga što je bio krvnik i diktator, uradio i nešto dobro: čuvao je arheološko blago. Poručivao je da je to njegova patriotska dužnost: pre pet godina desetorica ljudi iz okoline Mosula koji su odsekli glavu skulpturi asirskog krilatog bika, pogubljeni su. Imao je Sadam i svoje lične razloge za ovu ljubav prema drevnim spomenicima. Pored toga što je, kao i mnogi diktatori pre njega, obećavao nacionalni preporod i povratak stare slave, poredio je sebe sa Nabukodonosorom koji je u Vavilonu podigao viseće vrtove. Čak je obnovio i stare gradske zidine u Bagdadu ciglama u koje je bilo utisnuto njegovo ime. Odmah do cigli u kojima je bilo utisnuto ime Nabukodonosora. Sada razorena Predsednička palata svojevrsan je spomenik u slavu ovog narcisoidnog diktatora.

FUKARA U MUZEJU: Novinaru BBC-a ogorčeni stanovnik Bagdada, državni činovnik koji govori sasvim korektan "King’s English" postavlja pitanje kako taj koji mesecima brižljivo planirani vojni napad nije planirao kako da zaštiti pljačkanje i uništavanje muzeja i drugih spomenika kulture od neprocenjive vrednosti. Rukovodstvo Iračkog nacionalnog muzeja u Bagdadu uzalud se obraćalo američkim vojnim vlastima da Muzej zaštite od pljačkaša. Ni posle slika velikog vandalizma nije došlo do ozbiljnijeg pokušaja koalicionih snaga da zaštite ovu instituciju. Kada su se u petak, u jednom trenutku, pred Muzejom pojavili američki tenkovi, pljačkaši su se razbežali, ali čim su se ova oklopna vozila povukla, divljanje se nastavilo. Muzej je izbegao bombardovanje, ali je sad temeljno opljačkan.

Arheolog Raid Abdul Reda, dok stoji na brdu srče i slomljene grnčarije u glavnom holu priča pred televizijskim kamerama da je gotovo 80 odsto svih eksponata opljačkano. Otvoreni su i specijalni depoi-sefovi: vandali su stizali sa bušilicama, pijucima, metalnim šipkama, klještima, pretili su pištoljima… Sve je razvaljeno i opljačkano. Kustosi su mesecima pohranjivali i sklanjali najveće dragocenosti, ali je pitanje koliko je uopšte artefakata ostalo sačuvano.

"Da tragedija bude veća, ovo nisu bili profesionalni lopovi koji imaju oko za antikvitet, za umetničku vrednost, koju će posle ‘utopiti’ nedge na tržištu antikviteta, ovo je jednostavno bila – fukara, stotine njih, žene, starci, deca… sirotinja iz slamova Šia četvrti… Velike statue, koje nisu mogli da nose, u besu su frustrirano šutirali i razbijali", priča Reda.

Za vreme nemira i narodne pobune posle rata u Zalivu nestalo je oko 4000 eksponata iz nekoliko lokalnih muzeja. Do pre desetak dana Nacionalni muzej u Bagdadu je bio netaknut: to je bilo retko mesto gde su Iračani mogli da slave prošlost koja je prethodila Sadamu. Na ulazu u jedan od velikih holova bila je istaknuta pločica na kojoj se hvali "naš divni predsednik".

Sada u haosu postsadamovske ere ukradeni su bezbrojni artefakti neprocenjive vrednosti. Ironijom slučaja tablica-hvalospev Sadamu stoji – netaknuta.