Budimpešta: "Da" za Evropu

Posle Slovenije i Mađari su se na referendumu, održanom u nedelju, opredelili većinom glasova za ulazak u Evropsku uniju. Gotovo 84 odsto glasača izjasnilo se za ulazak u evropsku porodicu naroda, ali ono što zabrinjava jeste relativno slab odziv, jer je samo 46 odsto građana s pravom glasa izašlo na referendum. U prvim javnim nastupima posle referenduma i premijer Peter Međeši i predsednik Ferenc Madl izrazili su zadovoljstvo ovim činom, ali je slab odziv birača već postalo tema za prepucavanje političara. Predsednik Madl je pokušao da umiri situaciju: "Moramo jasno pokazati onima koji sumnjaju i koji nisu izašli na birališta da idejama, delima, planovima i programima možemo izgraditi bolju budućnost za sve, za najveći deo društva", prenose mediji. Mađarska je prva zemlja iz "istočnog bloka" koja je podnela zahtev za ulazak u Evropsku uniju još 1994. godine i dugotrajnost procesa uzima se kao objašnjenje za relativnu apatiju građana koji se, prema istraživanjima, osećaju kao članovi evropske porodice. Takođe, u državi prevladava stanovište da će članstvo u EU-u biti korisno za Mađarsku jer će pomoć stizati direktno iz Brisela na ime poljoprivrednih subvencija. Slaba izlaznost bi mogla da bude opomena za zemlje gde je predviđen minimalan odziv od 50 odsto građana, pa je u tom smislu slovački premijer Mikulaš Dzurindza najavio snažniju referendumsku kampanju u svojoj zemlji uoči referenduma najavljenog za 16-17 maj. "Mi, vlada i političke partije, moramo da vodimo aktivnu kampanju među građanstvom", izjavio je slovački premijer posle Londonskog maratona u nedelju.

Lagos: Dobar predznak

Narodna demokratska partija nigerijskog predsednika Oluseguna Obasandža osvojila je većinu mesta na prošlonedeljnim izborima za parlament ove višemilionske afričke države. Njen najbliži rival Svenigerijska narodna partija, koju predvodi bivši vojni lider zemlje Muhamadu Buhari, osvojila je upola manje mesta u parlamentu. Ovo je dobar nagoveštaj za sadašnjeg predsednika, jer ga narednog vikenda očekuju predsednički izbori kada će se suočiti sa 19 drugih kandidata. Predsednik Obasandža čestitao je na nacionalnoj televiziji građanima Nigerije na glasanju u atmosferi "koja je bila korektna i slobodna" što se pre izbora nije moglo očekivati. Ipak, nije sve prošlo mirno u zemlji u kojoj je oko 10.000 ljudi nastradalo u međuetničkim sukobima u protekle četiri godine. Strani nezavisni posmatrači izrazili su zabrinutost zbog nasilja tokom izbornog procesa i na dan izbora, ukazujući na logističke probleme i propuste, kao što je kasno otvaranje izbornih mesta. U provinciji Delta, poznatoj po proizvodnji nafte, pripadnici militantne omladine spalili su izborna mesta protestujući zbog marginalizacije njihove etničke zajednice u čitavom političkom procesu.

Pariz: Prizemljenje

Jedan od simbola svetske avio-industrije odlazi u muzej. Kako je najavljeno iz Britiš ervejza i Er Fransa, čuveni avion konkord biće prizemljen na jesen ove godine. Razlozi za takav potez leže u činjenici da je letenje ovim supersoničnim avionom, koji se u floti Britiš ervejza nalazi poslednjih 27 godina, postalo nerentabilno jer se poslednjih godina dogodilo više incidenata. Pre tri godine poginulo je 113 putnika kada se konkord srušio nedaleko od pariskog aerodroma "Šarl de Gol". Red letenja bio je poremećen mnogobrojnim incidentima kao što su prestanci rada motora, napukla opna, otpadanje dela repa i slično. Zbog nesigurnosti i nedovoljne isplativosti održavanja, od jeseni ove godine konkord će naći svoje mesto u muzejima. Inače, to je bio najbrži način prelaska "velike bare" sa Starog kontinenta jer je konkord leteo brzinom od 2000 km na čas na visini od 20.000 metara, pa je let od Evrope do Njujorka trajao manje od tri i po sata.

London: Pročitana "knjiga života"

Dekodiranje mape ljudskih gena završeno je dve godine ranije nego što je bilo predviđeno prvobitnim planom, saopštili su predstavnici engleskih i američkih instituta koji su radili na ovom projektu. "Knjiga života" je napokon pročitana što bi trebalo da dovede do revolucije u lečenju teških bolesti uslovljenih genetskom predodređenošću. Direktor britanskog instituta WTS profesor Alan Bredli rekao je da je ovo glavni korak na dugom putu i da bi efekti u lečenju mnogih bolesti trebalo da budu fenomenalni. Prema najavama stručnjaka, ne bi trebalo očekivati brze promene u procesu lečenja od dijabetesa ili leukemije, na primer, ali će posledice ovog dostignuća svakako dovesti do revolucije na polju lečenja od teških naslednih bolesti. Kada je ovaj projekat započet, smatralo se da će biti potrebno više od 20 godina da se završi, ali je sve bilo ubrzano upotrebom robota i superkompjutera. Sada je moguće za nekoliko dana identifikovati gene, a pravi izazov za lekare više neće biti puka identifikacija, već šta učiniti sa genom na kome je nastao poremećaj.