Ako ste poslednjih meseci bili u gostima kod prijatelja sa sitnom decom, u pola osam uveče niste gledali Dnevnik RTS-a, nego Izzyja na Pinku. To vam je animirani mačor, tajni agent u mizziji oslobađanja svoje mačkice Lore. Najbolji drug mu je tajni agent Manda, a deca se nadmeću u ovoj telefonskoj video igri, sve u želji da osvoje dvd plejer i postanu tajni agenti.

OK, već smo na BK upoznali Huga i Hugolinu (trolce iz Danske), ali Izzy je naš mačor samo što živi u Mjaujorku ili Palma de Mjaujorci. Učesnici u igri jedu izibone i izilade, piju izzy sokiće i šejkove i skupljaju sličice – iliti vadilice, kako ih zove tajni agent Manda. Sve bi to čovek i svario, kažem, preživeli smo Huga i Teletabise, ali onda su Manda i Izzy prevršili meru. Svako dete koje se javi, dobije sve pomenute zezalice i postaje tajni agent pod određenim tajnim brojem. Dete će dobiti i značku (gde piše njegov broj), u kartonskoj futroli i tako će moći da se identifikuje. Od svih zanimanja, gde izabraše baš Izzy UDBU. Da li su autori (a bogami i ovdašnja deca i roditelji) toliko fascinirani slikovitom lepezom srbijanskih tajnih službi. Kao u doba Pola Pota, deca će potkazivati vlastite roditelje, pa se malo ježim kad krenu telefonom da pozdravljaju mamu, tatu, baku i deku i sve koje znaju. Ko da kažu – od sad ćemo malo drugačije, kad imam značku Službe! Ko se još pali na slatkiše, pa nismo deca majku mu!

Nekada su dečaci (al’ baš davno) sanjali da kad porastu postanu milicajci. Imaš kapu, uniformu, pendrek i pištolj i juriš lopove. Danas klinci i klinke neće da budu panduri, ali tajni agent – to bi trebalo da zvuči primamljivo.

Tajni agenti iz Crne Gore, po Mandinim rečima odskora takođe učestvuju u igri, pa se mreža saradnika, blago nama, proširila po celoj državnoj zajednici.

Na Kanalu D, video sam neke druge klince kako u svojoj školi igraju predstavu na temu Kosovske bitke. Ne znam da li su i oni agenti kod Mande, ali učiteljica ih kostimirala i pustila da sami deklamuju. Glavni akteri su na svojevrsnoj konferenciji za štampu, sede pred tablom, a ostali su novinari i postavljaju im pitanja. Jedna devojčica je imala pitanje za Toplicu – što se frljao kopljem pred crkvom, pa ga bog prokleo. Čovek priznao grešku. Posle bila Jefimija, predstavila se sedmoj sili, niko je ništa nije pitao. Zvezde su, naravno, bili Lazar i Murat. Murat brkat, na glavi mu čalma, zelenkastih očiju, a Lazar neki bucko sa bradom ko Deda Mraz. Kažu, Turaka bilo više, bili bolje organizovani, nema deseterca – samo istorijske činjenice. Dosta neobičan, ali efikasan način učenja istorije, koji bi trebalo rastegnuti kroz celu osnovnu školu, pa da konferenciju za štampu naprave Pašić i Karađorđevići, Draža i Tito, Nedić i Ljotić, pa sve redom do danas. Ko onaj muzej voštanih figura.

Emisija "Rikošet" na RTS-u prošle nedelje je emitovala priču o prevarantima iz firme Gem kolekšn. Nisam mogao da verujem da će posle Jezde, Dafine, lanaca i piramida sreće u Srbiji i dalje neko da se primi na priču o lakoj zaradi. Javi ti se prijatelj (a da li ti je on zaista prijatelj) koji ti u poverenju otkriva mogućnost neslućene zarade i fundamentalne promene životnog stila pod uslovom da se učlaniš u Organizaciju. Neke se zovu "Društvo ljubitelja komfornog života", ali je još bolje ako je ime strano. Onda kreću seminari sa grafikonima – kako da uspete u životu, sve razrađeno, korak po korak, da ne kažem izzy. Prvo postaneš asistent, a posle generalni direktor, samo platiš priručnik tričavih 2290 evra. Na kraju guru nestaje sa kintom, a ostaje gomila generalnih direktora.

Jedva čekam da se uvede red u ovoj zajednici, odnosno, da Skupština SCG počne sa radom. Ako je istina da među poslanicima iz CG sedi poslanik Tarzan Milošević, član DPS-a, biće tu zanimljivih polemika. Neće Mićunoviću biti lako da mu ozbiljnog lica da reč. Ja sam do danas verovao da je moj klasić iz vojske Vinetu Gaši bio vrhunac očeve ljubavi prema kinematografiji. Revidiram stav.