Hag: Međunarodna pravda

Osamnaest sudija stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, pred kojim će se voditi procesi protiv pojedinaca za dela protiv čovečnosti, položili su zakletvu pred holandskom kraljicom Beatris i generalnim sekretarom UN-a Kofijem Ananom. Tužilac, međutim, još nije imenovan, tako da se početak rada Suda ne očekuje pre kraja ove godine. Od jula prošle godine, kada je Sud osnovan, podneseno je više od dve stotine prijava, između ostalih, protiv vlade Centralnoafričke Republike i predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea. Od 139 zemalja koje su potpisale Rimski statut, kojim je stalni Međunarodni krivični sud osnovan, tek njih 89 je taj dokument i ratifikovalo. Protivnici ovog suda, pre svega SAD, koje su potpisale bilateralne ugovore sa 24 zemlje kojima se garantuje imunitet američkih građana pred ovim sudom, strahuju da bi optužnice mogle da budu politički motivisane. S druge strane, pristalice smatraju da će se efikasnost suda u praksi dokazati te da će mu i jedina supersila sigurno pristupiti.

Peking: Iskorak u svemir

Prema pisanju kineskog državnog lista na engleskom jeziku "Čajna dejli", kineska svemirska agencija namerava da u roku od dve i po do tri godine pošalje misiju na Mesec. Šef tima naučnika angažovanog na razvijanju kineskog svemirskog programa izjavio je za "Čajna dejli", kineski državni list na engleskom jeziku, da će u roku od dve do tri godine biti poslata misija na mesec i tako će se najmnogoljudnija nacija sveta uvrstiti u svemirske sile. Planirano je da prva raketa odnese i ostavi satelit u Mesečevoj orbiti da bi, u narednim misijama, na površinu Meseca bili spušteni roboti-istraživači. U proteklih nekoliko godina Kina je uspešno lansirala u svemir niz letelica bez posade, a veruje se da će ove godine biti poslat u svemir i prvi astronaut. Govori se i o dugoročnijim planovima za upućivanje čoveka na Mesec i na Mars. Kineskom proboju u svemir naruku idu problemi s kojima su suočeni svemirski projekti Rusije i Amerike. Prvima je problem novac, drugima kritika javnosti i političara zbog previsokih troškova za Međunarodnu svemirsku stanicu i nedavnog pada svemirskog šatla "Kolumbija". Vlada tek treba da izda odobrenje za ovaj projekat i kad se to dogodi, Kina će imati dobre izglede da preuzme vođstvo u svemirskoj trci sa svom koristi koju to donosi u smislu nacionalnog prestiža i ekonomskog razvoja.

Islamabad: Ništa posebno

Otkako je početkom meseca uhapšen Halid šeik Muhamed, za koga se smatra da je jedan od najbližih saradnika Osame bin Ladena i glavni planer napada na SAD 11. septembra 2001. godine, špekuliše se da li se on zaista nedavno sastao sa Bin Ladenom ili nije. Visoki funkcioneri pakistanske služ be bezbednosti kažu da je Šeik Mohamed potvrdio da je do susreta došlo ali i da sumnjaju u istinitost Mohamedovih tvrdnji. Ispitivanje Mohameda i dvojice njegovih saradnika sa kojima je uhapšen traje i dalje. Smatra se da su informacije koje je Mohamed do sada dao u istrazi najnoviji dokazi da je Bin Laden stvarno živ, te je potraga za njim intenzivirana u poslednjih nekoliko dana. Trenutno su u toku proširene operacije pakistanskih i američkih vojnih jedinica na obe strane pakistansko – avganistanske granice, jer se veruje da velik broj pripadnika Al Kaide prelazi iz Avganistana u Pakistan zbog vojnih operacija koje preduzimaju američke trupe u toj zemlji. Pukovnik Rodžer King rekao je novinarima da nije reč samo o potrazi za Bin Ladenom, koji nije viđen još od novembra 2001, kada se pojavila video-traka sa njegovom izjavom, iako se poslednjih meseci mogu čuti audio snimci za koje se tvrdi da su njegovi. "Naš cilj je mnogo širi od ubijanja, zarobljavanja i uništavanja skloništa terorista i onih koji ih podržavaju." Portparol Američke armije izjavio je i da operacije duž istočne avganistanske granice nisu "ništa posebno". Pakistanske sigurnosne snage su u nedelju izvele raciju u izbegličkim kampovima Jalozai i Šamšatu, blizu Pešvara, ali niko nije bio uhapšen.

Jamasukuro: Eskalacija versko–etničkih sukoba

Više od tri decenije, otkako je nezavisna, Obala Slonovače je bila poznata po religijskoj harmoniji i najnaprednijoj ekonomiji u Africi. Nekada primer stabilnosti, ona je u opasnosti da sklizne u unutrašnje sukobe koji su preplavili većinu afričkih zemalja. Od početka sukoba, na teritoriji ove zemlje stacionirano je 3000 francuskih vojnika sa ciljem da se uspostavi kakav-takav mir. U poslednjim sukobima vladinih trupa i pobunjenika poginulo je više od dve stotine civila. Vođa pobunjeničke grupe Mpigo, Feliks Doh, čije trupe kontrolišu grad Bangolo, tvrdi da je nasilje namerno počinjeno nad civilnim stanovništvom, i za to optužuje paravojne formacije, pripadnike milicijskih snaga i liberijske plaćenike i naglašava da su žrtve bile većinom stranci i državljani Obale Slonovače, uglavnom sa muslimanskog severa. Portparol francuske vojske, potpukovnik Filip Pere, rekao je da su dokazi o nasilju veoma vidljivi, ali nije potvrdio broj ubijenih civila. Vojska Obale Slonovače poriče da je u tome učestvovala i sugeriše da možda treba okriviti "liberijske vucibatine".