Posle usvajanja Ustavne povelje kojom je definisana nova državna zajednica Srbije i Crne Gore, donošenje novog Ustava Srbije je sledeći politički imperativ. Postavljen je i rok: najdalje za šest meseci. Tim povodom je, u organizaciji Instituta G17 plus, održano stručno savetovanje pod nazivom "Novi ustav Srbije, pretpostavke – dileme – rešenje". Na ovom skupu su prikazane sličnosti i razlike četiri postojeća nacrta novog Ustava: Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju Beogradskog centra za ljudska prava, Osnovna načela za novi Ustav Republike Srbije Demokratske stranke Srbije, Ustav Kraljevine Srbije dr Pavla Nikolića i Projekt Ustava Republike Srbije Radne grupe Forum iuris.

Skup je otvorila prof. dr Aleksandra Jovanović, direktor Odeljenja za institucionalne i pravne reforme Instituta G17, kratkim podsećanjem na bogatu, više od vek i po dugačku ustavnu tradiciju Srbije i Jugoslavije, kao i na našu, takođe bogatu tradiciju nepoštovanja ovog temeljnog državnog pravnog akta. Sledila su uvodna izlaganja univerzitetskih profesora dr Miroljuba Labusa, dr Slobodana Samardžića, dr Marijane Pajvančić i dr Ilije Vujaćića.

U svom obraćanju skupu Miroljub Labus je istakao da je promena trenutno važećeg Ustava hitan posao jer bi, u suprotnom, "ustavna neizvesnost mogla da otera potencijalne investitore, zbog čega će biti teže rešavanje oporavka zemlje" i pozvao sve političke činioce da uzmu učešća u dijalogu o proceduri promena Ustava i raspravi o svim otvorenim pitanjima. Uz to je konstatovao da "ustavna rasprava ne bi smela da bude povod za povećanje političke nestabilnosti" kao i da "rasprava o ozbiljnim pitanjima ne bi trebalo da uzdrma institucije naše države, nego, upravo suprotno, da ih stabilizuje". Pozivajući se na tabelu, koju je izradio Institut G17 i na kojoj su uporedo prikazana rešenja ustavnih pitanja u postojećim nacrtima i trenutno važećem Ustavu, Labus je zaključio da eventualno nesaglasje postoji na svega jedanaest pozicija a da su samo dve suštinske: organizacija vlasti i ustavni položaj južne pokrajine. Mišljenja je da se do kvalitetnog rešenja može doći i u kraćem roku od zadatog.

Savetnik predsednika SRJ i profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić na početku svog izlaganja izrazio je žaljenje što je idealan trenutak za promenu Ustava, odmah posle oktobarskog prevrata, propušten. Konstatovao je, takođe, da se tradicija kršenja Ustava nastavlja i posle pada Miloševića a kao primer navodi "uzurpaciju funkcije predsednika Srbije od predsednice skupštine". Organizaciju vlasti u državi vidi kao ključno pitanje za novi Ustav: "Da bi se napravila poželjna ravnoteža između tih organa vlasti, predlog je da se predsednik direktno bira, da on ima neposrednu biračku legitimnost, legitimnost celokupnog biračkog tela i da ima neke nadležnosti kao što je suspenzivni veto u kojima bi, kao opšteizabrani predsednik, mogao da deluje u političkom procesu". Upozorio je da trenutno u Srbiji postoji slab parlament i jaka vlada, da se vladajuća koalicija zalaže za posredan izbor predsednika republike i osporio način na koji će nov ustav biti donet jer će, kako je rekao, komisija koja bude radila na njemu izražavati mišljenje trenutne većine.

Dr Marijana Pajvančić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, govorila je o načinima sprovođenja ustavnih reformi. Istakla je da je vreme za formiranje ustavotvorne skupštine nepovratno prošlo i da se zalaže za ustavni diskontinuitet, kao jedino moguće rešenje, ali je iskazala i rezerve prema načinu formiranja Ustavne komisije kao i donošenju Ustavnog zakona. "To je teško braniti", zaključila je. Poslednji uvodničar dr Ilija Vujačić, profesor Fakulteta političkih nauka, izneo je svoja viđenja teritorijalne organizacije Srbije. Po njemu, Srbija bi bila asimetrično decentralizovana, regionalna država, zasnovana na principima demokratije, ekonomske racionalnosti i liberalizma.

U diskusiji koja je sledila polemisalo se o tome da li Srbija treba da bude republika ili kraljevina, odnosno da li Ustavom to uopšte treba definisati, da li ipak raspisivati izbore za ustavotvornu skupštinu ili ne, da li je novi ustav zbilja neophodan ili je postojeći dovoljno samo inovirati amandmanima, da li Ustavom regulisati način izbora poslanika i predsednika ili to prepustiti sistemskim zakonima, ko treba da bude "jači": predsednik, vlada ili parlament, koje su po većinu moguće posledice pozitivne diskriminacije manjina… Zajednički stav svih učesnika je da Srbija mora biti pravna država i da ljudska prava moraju biti zagarantovana Ustavom.