Diferencijacija oko "Vremena" čiji je prošlogodišnji povod "deetnifikacija" zločina, nastavljena je drugim sredstvima – tekstom "Misionarska inteligencija" prosvetitelja Slobodana Antonića. Čija je perjanica "Vreme" vidi se i pre neslavnog početka kraja lista "Vreme" tokom NATO bombardovanja. O tekstu Antonića koji svoje, takođe intelektualno misionarstvo distribuira od "slobodne" "Srpske reči" do kvazi "nezavisnog" "Vremena". ne treba trošiti vreme. Diferencijacija je počela najmanje pre pet godina – olako zaboravljenim tekstom novinara "Vremena" Dejana Anastasijevića 7. februara 1998. Kad je Nezavisna unija albanskih studenata iz Prištine dobila nagradu lista "Naša borba" za toleranciju. Borac za hašku istinu piše između ostalog: "Albanski studenti nisu došli na uručenje nagrade, pravdajući se lošim vremenom. Verovatno su procenili da čitava priča nema veze sa njima i njihovim ciljevima. Trpeljivi su ne prema mišljenju, već prema pendreku, zar nije svako ko se brani kad ga milicija bije samim tim tolerantan. Jesu li laureati ispoljili poseban interes za prava nealbanskih studenata na Kosovu. Koriste ratnu terminologiju – "okupatori i "oslobađanje" i ne osećaju potrebu da se distanciraju od onih koji su spremni da ubijaju protivnike nezavisnog Kosova. Beogradskim i albanskim studentima nagrada je dodeljena nakon povratka iz Vašingtona gde su bili gosti američke vlade i tu svakako ima nekog sistema…". Stari argumenti ne gube težinu ni u novim polemikama.