Da je struja izuzetno vredan proizvod govori i podatak da je u Srbiji, prošle godine, sa bandera ukradeno milijardu kilovat-sati što vredi više od 30 miliona dolara.

To je samo četvrtina od ukupnih gubitaka struje koje EPS trpi svake godine. Ostale tri milijarde nestanu kao tehnički gubici na mreži. Sve zajedno, gubici i krađa, iznosi 15,48 odsto ukupne potrošnje električne energije u Srbiji.

Krađe struje oduvek su postojale, ali se o tome malo govorilo u našoj javnosti. U EPS-u su o tome ćutali da se ne bi otkrili načini krađe, koja se širila kao epidemija. Međutim, dolaskom tržišnog načina privređivanja i na naše prostore, krađa i gubici na mreži postaju problem s kojim se EPS mora uhvatiti u koštac, javno ili tajno. U svakom slučaju, sigurno je da to sam, bez pomoći države i njenih pravosudnih organa, neće moći da reši.

Da će to biti težak zadatak, niko ne sumnja jer se u hodu moraju otklanjati mnogi, godinama taloženi problemi. Ipak, EPS će, ako želi da uđe u Zapadnoevropsku interkonekciju, svoje gubitke u tom domenu morati da svede na propisanu meru.

Na savetovanju o elektrodistributivnim mrežama nedavno održanom u Vrnjačkoj Banji rečeno je da je cilj EPS-a smanjenje gubitaka na mreži sa ovogodišnjih 12 odsto na 8,7 odsto godišnje tj. na nivo iz 1986. godine.

Raspravljajući o tom problemu, članovi Upravnog odbora EPS-a nedavno su konstatovali da su takozvani netehnički gubici preveliki i da, što je još gore, ne pokazuju tendenciju smirivanja.

Zato je generalni direktor EPS-a Ljubomir Gerić ponovo zatražio hitno formiranje centra, odnosno neke vrste agencije koja bi se bavila kontrolom krađe struje. Ona bi, po njegovom predlogu, trebalo da ostane van okvira distributivnih preduzeća, s obzirom na to da je praksa pokazala "da u mnogim krađama struje učestvuju i pojedinci iz EPS-a".

Koliko god je sigurno da bi osnivanje takve agencije smanjilo krađe, isto tako je jasno da s postojećom zakonskom regulativom, koja za tu vrstu lopovluka nema predviđenu krivičnu odgovornost, rezultati neće dostići potreban nivo.

Zato je još u septembru prošle godine pokrenuta pismena inicijativa za izmenu Krivičnog zakona Republike Srbije, a taj predlog dostavljen je i Ministarstvu rudarstva i energetike.

U toj inicijativi obrazloženo je da se broj krađa stalno uvećava. Dat je primer Elektrosrbije iz Kraljeva i na tom području 2000. godine, za tu vrstu prekršaja, optuženo je 86, a u 2001. godini 204 lica.

Na području Elektrovojvodine, koja je inače po mnogo čemu uzorno javno preduzeće, u 2000. godini optuženo je 111, u 2001. 146, a samo u prvoj polovini ove godine 225 lica.

Rast broja krađa, sličnim tempom, beleži se i u ostalim elektrodistributivnim preduzećima. Siromaštvo je jedan od razloga za to. Međutim, od ukupnog broja izrečenih sankcija za tu vrstu prekršaja 90 odsto čine uslovne kazne. Uz pomenuto siromaštvo, jasno je i da takav tretman onih koji kradu struju predstavlja dodatan razlog što se oni tako brzo množe.

Novčane kazne za krađu struje, u postojećoj sudskoj praksi, gotovo da i ne postoje, pa ne treba da čudi što nam je sa bandera lane nestalo 30 miliona dolara. Poređenja radi, ove godine ćemo za uvoz električne energije platiti nešto više od 60 miliona dolara.