Dablin: Uklanjanje poslednje cigle

Nasuprot rezultatima referenduma sprovedenog 2001. godine u Irskoj, kada je većina bila protiv proširenja Evropske unije prema sporazumu u Nici, prošle subote, po zvaničnim rezultatima, 63 odsto građana koji su se izjašnjavali podržalo je taj sporazum. Irski premijer Berti Ahern je tim povodom izjavio da je Irska tako iskazala dobrodošlicu narodima zemalja kandidata za prijem "otvorenog srca, koliko i otvorenog uma", a predsednik Evropskog parlamenta Pet Kosk da su "Irci velikom mudrošću simbolično uklonili i poslednju ciglu Berlinskog zida". (Ne)pristanak Irske bio je najveća prepreka za prijem novih članica pa su ovim vrata Unije širom otvorena za osam bivših komunističkih zemalja Istočne Evrope, kao i za dve ostrvske: Mađarsku, Poljsku, Češku, Sloveniju, Litvaniju, Letoniju, Estoniju, Slovačku, Maltu i Kipar. Na samitu u decembru u Kopenhagenu, lideri Unije će uputiti i zvaničan poziv tim zemljama da se 2004. godine priključe razvijenim zemljama Evrope. Sledeći voz kreće tri godine kasnije, kada će sličan poziv dobiti Rumunija i Bugarska, ako do tada u tim zemljama budu sprovedene zadate političke i ekonomske reforme. Lideri zemalja članica Unije još treba da se dogovore kako će finansirati ekspanziju, poštujući princip da novoprimljene zemlje ne plate više nego što će iz Unije dobiti. Na sastanku ministara inostranih poslova zemalja članica koji je počeo u ponedeljak u Luksemburgu odrediće se glavne smernice za samit u Briselu predviđen za kraj nedelje na kome će se odlučivati o tome.

Pjongjang: Natezanje

Severna Koreja, za koju zvanični Vašington tvrdi da tajno razvija program nuklearnog naoružanja, saopštila je da je spremna da kroz dijalog "ublaži zabrinutost SAD za bezbednost" ukoliko američki političari i stratezi prestanu da je tretiraju kao neprijatelja. U Pjongjangu su u nedelju počeli razgovori zvaničnika vlada Severne i Južne Koreje, prvi otkako je nedavno administracija SAD optužila Pjongjang da tajno razvija program nuklearnog naoružanja. Severnokorejski zvaničnik Kim Jong Nam je tom prilikom, u razgovoru sa južnokorejskim ministrom za ujedinjenje Deng Se Hjunom, iskazao spremnost Pjongjanga za razgovor o ovoj vrućoj temi, što je prvo zvanično severnokorejsko reagovanje na zahteve da vlasti te zemlje odustanu od sprovođenja tajnog nuklearnog programa. "Ako su SAD voljne da izmene svoju agresivnu politiku prema nama, onda smo i mi spremni da kroz dijalog dođemo do rešenja." Prema sporazumu postignutom 1994. godine, međunarodni konzorcijum bi u Severnoj Koreji, ako Pjongjang odustane od svog nuklearnog programa, izgradio dve nuklearne elektrane. Japan i Južna Koreja, ključni članovi konzorcijuma, nadaju se da će, uprkos sadašnjoj zategnutosti, dogovor ipak biti uspešno primenjen dok državni sekretar SAD Kolin Pauel kaže da je sporazum faktički poništen i da se nikakav napredak ne može očekivati pre nego što komunistički režim u Pjongjangu ne odustane od proizvodnje nuklearnog oružja. Severna Koreja, inače, već poseduje tehnologiju za proizvodnju raketa velikog dometa koje mogu doseći Japan i čak zapadnu obalu Amerike, kao i znanje i postrojenja za proizvodnju nuklearnog oružja. Američki predsednik Džordž Buš je, valja podsetiti, svrstao Severnu Koreju pod zajednički naziv "osovina zla", uz Iran i Irak, protiv koga vojna kampanja samo što nije počela. Upitan da li je ova situacija na Pacifiku uporediva sa onom na Bliskom istoku, general Kolin Pauel je izjavio da "SAD nemaju planova za vojnu akciju protiv Severne Koreje".

Jamasukuro: Mirovna misija

Francuske trupe iskrcale su se u Obali Slonovače da bi uspostavile posmatračku misiju koja bi, nadgledanjem primene sporazuma koji su potpisali predstavnici pobunjenika i vlade, trebalo da okonča jednomesečni konflikt u toj zapadnoafričkoj zemlji u kome je poginulo 400, a raseljeno 200.000 ljudi. Konvoj od jedanaest kamiona, tri džipa i jednog oklopnog vozila brzo je prošao kroz polunapušten grad Baku koji kontrolišu pobunjenici i uputio se u Jamasukuro, prestonicu ove zemlje. Francuske mirovne snage, koje su došle na zahtev predsednika Obale Slonovače, trebalo bi u budućnosti da budu zamenjene regionalnim zapadnoafričkim trupama, ali za sada nije precizirano kada će se to dogoditi niti je određen rok za razoružanje pobunjenika. Vođe šest zapadnoafričkih zemalja ukjučujući i Nigeriju su u sredu na sastanku u Abidžanu pokrenule nove pregovore između pobunjenika i vlade, a vojni komandanti će se sastati u petak da se dogovore o organizovanju regionalnih mirovnih snaga koje bi zamenile francuske trupe. Do tada mirovne snage drže sukobljene strane razdvojene, a jedan oficir je izjavio da će vojnici intervenisati ako stanovnštvo i materijalna dobra budu ugroženi, da će misija trajati još dugo a da će na svaki napad "žestoko uzvratiti". Tim povodom je vođa pobunjenika Osman Šerif rekao da su "odnosi sa Francuzima dobri, ali mi želimo da njihova aktivnost bude ograničena samo na mirovnu misiju".