Prošle nedelje su beogradski studenti ponovo šetali. Od zimskih protesta u sezoni 1996-97. (preko sto dana, za razliku od "građanskih" protesta koji su se rastegli na 88 dana) šetnja je postala način izražavanja nezadovoljstva najmlađih članova akademske zajednice. Aristotel bi bio ponosan jer su studenti, možda samo iz nužde ili zbog poštovanja prema peripatetičarskoj školi, osnovna znanja iz etike sticali šetajući se beogradskim i ulicama ostalih srpskih gradova. Za razliku od ranijih koji su imali konotaciju političkog, poslednji protest je izgleda bio čisto socijalni.

Za takvo delovanje razloga je bilo i prethodnih godina, ali su oni bili zanemarivani zbog "poznate političke situacije u zemlji i društvu". Tako se onomad dogodilo da socijalističko-radikalska vlada donese Zakon o Univerzitetu koji je "akademska javnost" ocenila kao način da se poništi svaka autonomija i da se profesori i studenti, kao stalno potencijalno jezgro protesta protiv vlasti, podjarme i umire. Tada, daleke 1998. godine, otpor je bio jalov, većina predavača se priklonila pravilima novog zakona, a oni koji su se suprotstavili bili su primorani da odu sa Univerziteta. Tih su se dana posebno isticali dekani Filološkog i Elektrotehničkog fakulteta, gospoda Marojević i Teodosić, čiji je vrhunac delovanja bilo angažovanje batinaša koji su mlatili pobunjene studente. Kasnije su pomenute osobe smenjene s položaja dekana i omogućeno im je da se i dalje bave uspešnom akademskom karijerom i još niko nije pozvan na odgovornost.

Sada je situacija drugačija jer je novim zakonom iz maja ove godine, koji je ocenjen kao tranzicijski, vraćena autonomija Univerzitetu, za rektora je ponovo postavljena Marija Bogdanović, formirali su se saveti Univerziteta u koje su ušla po četiri predstavnika studenata. Problem je nastao u trenutku kada su obelodanjene nove, reformske cene studija, znatno veće od onih iz perioda kada je studiranje bilo socijalna kategorija. Pored toga, na većini fakulteta shvaćeno je da su tri ispitna roka dovoljna da se položi potreban broj ispita za upis naredne godine. Zakonom je zaista predviđeno da su tri ispitna roka obavezna, ali se takođe sugeriše organizovanje još najmanje dva roka u periodu koji neće narušavati proces nastave. Zato se dogodilo, na većini fakulteta, da se septembarski i oktobarski ispitni rok održe u istom mesecu s pauzom od nekoliko dana, pa se studenti žale jer smatraju da je to samo fingiranje ispitnog procesa.

U PRAVU SU, ALI: Prošlonedeljni protest studenata pojedinih fakulteta Beogradskog univerziteta, po ikonografiji i metodu nalik na one "slavne" iz prošlosti, pokazao je da se na ovom polju za poslednje dve godine uradilo malo. Na ulici se od studenata čulo da im je nametnut finansijski kuluk, neprimeren trenutnim platežnim mogućnostima većine, a da ništa nije učinjeno u smislu modernizacije procesa nastave i poboljšanja osnovnih uslova studiranja. Činjenica je da su sve "usluge" drastično poskupele, išlo se dotle da je na nekim fakultetima uvedena institucija postapsolventskog roka, što bi tebalo da znači da oni kojima je apsolventski rok istekao treba da uplate dodatnu svotu ne bi li stekli pravo na polaganje preostalih ispita za koje, naravno, docnije treba uplatiti još novca. Takođe, znatno su povećane cene obnove godine, potrebno je dodatno platiti za svaki predmet koji nije overen. Kako navode predstavnici Studentske unije, primer za to je arhitektonski fakultet, gde su za overavanje semestra potrebni potpisi iz svih predmeta (ranije je bilo dovoljno 70 odsto) a za svaki neovereni potpis treba platiti 7800 dinara.

Rektor Beogradskog univerziteta Marija Bogdanović u razgovoru za "Vreme" kaže da je poslednji protesti nisu uplašili jer se prošle godine u velikoj meri izašlo u susret zahtevima studenata, omogućeno je zamrzavanje godine i veliki broj rokova, i smatra da studenti nisu ispunili obećanje da će malo više prionuti na učenje. Ona kaže da nije bilo opravdanih razloga za takvu vrstu protesta jer su vrata Rektorata otvorena za sve razgovore, sugestije i žalbe. Kad je reč o ceni studiranja, Marija Bogdanović kaže: "Smatram da su cene nerealne i visoke, ali je svaki fakultet pojedinačno odlučivao o tome."

Studenti su svoju energiju ovoga puta usmerili na suštinske probleme studiranja, a činjenica da je do uličnog protesta došlo govori da još ne postoji adekvatna komunikacija između svih učesnika u procesu najavljene tranzicije i reforme visokog školstva. Izgleda da su se prvi put direktno sukobili interesi studenata i predavača, a suštinski su to samo dva dela iste priče, odnosno i jedni i drugi trebalo bi da se bave istim stvarima.

LENJA PITA: Problem je, izgleda, star i teško prebrodiv: profesori misle da je razlog slabe prolaznosti na ispitima to što studenti ne uče, što su lenji i što su se razmazili stalno protestujući, pa misle da tako mogu sve da dobiju, dok studenti smatraju da su nastavni programi preglomazni, neprimereni "savremenom trenutku" i da se profesori ponašaju kao feudalci. Predavači su nezadovoljni svojim primanjima, pa nisu dovoljno motivisani za rad, a s druge strane na svakom fakultetu postoji institucija raspodele "varijabila", što bi tebalo da bude dodatna crkavica za uloženi rad zaposlenih na Univerzitetu. Novim je zakonom ljudima sa Univerziteta data mogućnost da sami upravljaju nastavnim procesom i finansijama, ali ne postoje precizni parametri po kojima se određuju troškovi studiranja. Sagovornik "Vremena" sa Filološkog fakulteta koji je želeo da ostane anoniman rekao je da ni njemu samom nije sve najjasnije, iako je profesor dugo godina, ali da smatra, na primer, da bi taj fakultet trebalo da ima i višu cenu studiranja s obzirom na broj predavača. Oglasio se i profesor Pravnog fakulteta, jedan od "žrtava" rahmetli zakona, Stevan Lilić, koji se diskretno priklonio stavovima svojih učenika prozivajući "zastarele strukture" na fakultetima: "Najmanje se u tankim studentskim džepovima smeju tražiti sredstva za sopstvene privilegije onih zastarelih profesorskih i upravnih struktura sumnjivog i kompromitovanog kvaliteta koje i dalje mešetare po fakultetima", prenele su "Večernje novosti" u ponedeljak 14. oktobra.

GDE JE NESPORAZUM: Marija Filipović iz Saveza studenata Beograda, jedinog relevantnog studentskog udruženja uz Studentsku unuju, kaže da nije suština u tome gde i kako ide novac, već da li će doći do nekog pomaka u kvalitetu nastave i uslova studiranja. Studentska udruženja trebalo bi da budu mesta gde će se artikulisati zahtevi studenata i koja bi trebalo da imaju stalnu komunikaciju s Rektoratom, dekanatima i resornim ministarstvom. Šta to studenti žele? Sređivanje upisne politike, izmenu nastavnih programa, poboljšanje kvaliteta nastave, evaluaciju predavača i, čini se glavno, promenu odnosa profesora prema studentima. Predstavnica Saveza studenata ocenjuje saradnju s upravom Univerziteta kao korektnu, ali ne može da se pohvali realizacijom nekog specifičnog projekta. Marija Bogdanović ističe da su za nju svi studenti jednaki i ponavlja da su svima njena vrata otvorena ukoliko postoje predlozi za rešavanje određenih problema. Ona kaže da se krenulo i sa procesom izmene nastavnih programa na pojedinim fakultetima i da se do sada na svakoj sednici Veća Univerziteta govorilo o toj temi. Takođe, formirano je sedam komisija koje rade na reformi Univerziteta i u njihov rad uključeni su studenti. Nesporazum nastaje na nivou komunikacije jer još nije zakonski regulisan način studentskog organizovanja, pa nije ni čudo što ministar Gašo Knežević izjavljuje da je "problem da se identifikuje ko su to studenti i kako i ko ih predstavlja". Na drugoj strani, nedavno je obelodanjeno da je usaglašen Predlog zakona o studentskom organizovanju, kojim se predviđa formiranje svojevrsne studentske skupštine, što nije novost jer je to već učinjeno posle "zimskih protesta", ali nikada nije ostvareno na pravi način. U tom trenutku nije postojala spremnost da se govori o reformi Univerziteta, nije se promenio način razmišljanja i oni koji su zajedno proveli mesece na ulici iznova su se našli konfrontirani u učionicama.

U međvremenu je objavljeno da je protest zamrznut i da će studenti čekati da vide reakciju uprava fakulteta. Već je najavljeno da će nekih ustupaka biti jer niko verovatno ne želi potpunu obustavu nastave. Izgleda da ni u Ministarstvu ni u Rektoratu niko nije očekivao "pobunu", a kada se već dogodila, gledalo se da se pronađe neki kompromis ne bi li se energija usmerila na važnije stvari. U čitavoj priči nema komentara od ljudi sa samih fakulteta koji su novim zakonom dobili mogućnost da odlučuju o nekim stvarima, ali pri tom ne pokazuju dovoljnu dozu odgovornosti za ono šta se dešava. Privilegija ne bi trebalo da bude bez odgovornosti i to je ono što bi mnogi zaposleni i učaureni u fakultetskim kabinetima trebalo da znaju. Zasad, mačevi su vraćeni u korice a studenti će valjda u klupe. Ako ih bude dovoljno.