Galerija Remont, 23. septembar – 4. oktobar 2002. godine; 43. oktobarski salon, Pedagoški muzej, 10. oktobar – 27. oktobar 2002. godine

"Postao sam kolekcionar još od svojih prvih dužih putovanja. Sakupljam reči, ponavljajući ih svakodnevno, u različitim okolnostima. Pokušavam da zamislim znak koji bi me podstakao na razmišljanje o sopstvenom odnosu prema nekim svakodnevnim temama, koje formulisane u sklopu odabranih reči postaju višeznačne za individualna tumačenja. Otkrivam kombinacije koje u nekim prethodnim konstelacijama nisu bile u dodiru. Tragam za idealnim skladom (koji, naravno, na kraju uvek ostaje subjektivan) bez pretenzije da time pošaljem još jednu poruku u javnost…"

Izložbom Signposts u Galeriji Remont Lana Vasiljević nam predstavlja seriju objekata realizovanih tokom ove godine u okviru saradnje s programom Kultur Kontakt iz Beča. Pomenuti objekti predstavljaju kombinaciju različitih tehnika izvedbe, jezičkih i društvenih kodova, otvaraju pitanje funkcionisanja umetničkog dela, s jedne strane, u galerijskom i, s druge strane, u otvorenom prostoru… Nakon Galerije Remont, od 10. do 31. oktobra ovi radovi će biti izloženi u Pedagoškom muzeju u Beogradu u okviru 43. oktobarskog salona.

U zamračenoj galeriji prikazana su tri objekta rađena u tehnici klirit (pleksiglas). Klirit je presvučen specijalnom folijom, perforiran određenim tekstom. Neonsko osvetljenje unutar rada daje svetlosnu dimenziju objektima i osvetljava fotografije koje su, takođe, unutar objekata. Kada je osvetljenje isključeno, specijalna folija funkcioniše kao ogledalo, na kojem posmatrač čita određeni termin (urezan u posmatračev lik u ogledalu!): joy objekat nam predstavlja radosnu devojčicu koja se igra u bazenu; usual route – četiri lutke spojene kao propelerski perpetuum mobile, dok objekat waiting area prikazuje jednu praznu stolicu u prozorskom ragastovu.

Do pre dve nedelje, moram priznati, nisam mnogo obraćao pažnju na saobraćajne znake. Jaywalking mi je bio omiljena zabava… A onda me je jedan uniformisani gospodin naterao da promenim zabavu. Sada gledam semafore i "uživam" u izgubljenom vremenu. Iako postoji desetak različitih vrsta semafora u Beogradu, to nisu preterano zanimljivi objekti. Semaforska signalizacija, kao i svaki drugi oficijalni sistem, šalje poruke od nepromenljivih znakova. Onda pogled odluta ka reklamnim plakatima i panoima, neoficijalnim sistemima znakova. Negde na sredini između ova dva sistema nalazi se sistem znakova Signposts Lane Vasiljević.

Signposts, dakle, imaju hibridnu formu saobraćajnih/reklamnih znakova, a bave se temama joy, usual route i waiting area. Kako objašnjava umetnica, pomenuti radovi su "segment većeg projekta koji će, osim njih, sadržavati i sledeće teme – local color / isolation / modern living / timeless / flux / entropy / tacit agreement / madness / daydream / loneliness / backlash / travelogue… Oni su makete za buduće ‘znakove’ koji bi trebalo da stoje u javnom prostoru".

Ferdinand de Sosir zasniva semiologiju kao "nauku koja proučava život znakova u društvenom životu". U objektima Lane Vasiljević, uz društvene, i lingvistički kodovi predstavljaju smernicu kojom se kreće autorka. U vremenu sve težeg određenja identiteta, pomoću popularnih termina ona daje oznaku (tj. brand) osećanjima, definiše pojedine pojmove kao markantne za karakteristične fenomene naše svakodnevice. Ako pretpostavimo da bilbordi, saobraćajni znaci i grafiti manifestno predstavljaju određene pojmove, Signposts Lane Vasiljević, kada bude izložen na otvorenom prostoru, vrlo lako može da se uklopi u pomenuti način komunikacije.