Dok se u Jugoslaviji, nažalost, supermoderna genetska tehnologija koristi za identifikovanje žrtava ratova u poslednjih desetak godina, u svetu u principu služi za razrešenje dilema i ispravljanje eventualnih grešaka. U tu kategoriju spada i prošlonedeljna vest iz Sevilje o uzimanju uzoraka (kostiju) Dijega Kolumba, mlađeg brata slavnog moreplovca koji je 1492. greškom otkrio Ameriku, kako bi se analizom ADN dobili precizni podaci koji bi u budućnosti trebalo da budu sučeljeni s nalazima iz groba u koji je možda sahranjen sam Kristifor.

DVA GROBA: Ovo možda proizlazi iz činjenice da pronalazač Amerike ima dva groba: jedan u Sevilji, u čuvenoj Katedrali, drugi u Dominikanskoj Republici, a istoričari do danas nisu bili u stanju da ponude čvrste dokaze koji bi potvrdili koji je od njih pravi.

Naučnici su sada napravili prvi korak, drugi će biti analiza ADN iz ostataka dva groba za koja se veruje da bi mogli biti Kolumbovi. Španske vlasti i lokalna Hunta Andaluzije već su dale saglasnost za nastavak istraživanja, sada se čeka dozvola iz Dominikanske Republike, pa da naučnici krenu put mesta Faro de Kolon koje je dobilo ime bas po španskoj verziji prezimena slavnog moreplovca.

Hose Antonio Lorente, direktor Laboratorije za sudsku medicinu Univerziteta u Granadi, koji je na čelu ekipe stručnjaka, misli da posao koji čeka njegov tim nije nimalo lak, jer je Kolumbo umro 1506, što znači da njegovi posmrtni ostaci imaju skoro 500 godina. Ipak, postoji mogućnost da rezultat bude dovoljno dobar za nastavak potrage za mestom gde je sahranjen Kolumbo.

Ukoliko se ova želja ostvari, dilema gde je sahranjen čovek koji je otkrio Ameriku mogla bi da reši i drugu manje poznatu o Kolumbovom poreklu. U njegovoj biografiji stoji da je bio poreklom iz Đenove, dakle, da je bio Italijan, ali neki istoričari, posebno u Španiji, i danas su skloni teoriji da je Kolumbo zapravo Španac. U Istoriji Španije, koju su 1970. izadala četvorica profesora univerziteta u Valensiji, Madridu i Barseloni Antonio Ubijeto, Huan Regla, Hose Marija Hover i Karlos Seko iznosi se teorija da bi Kristifor Kolumbo zapravo mogao biti Đoan Kolom, poreklom s Majorke. Promenu imena i identiteta duguje svom učešću u nekoj pobuni Katalonaca protiv Huana II od Aragona. Po drugoj španskoj verziji, Kolumbo je vanbračni sin Princa Karlosa de Vijane.

SVOJATANJE: Španci i bez zvanične potvrde o španskom poreklu čoveka koji je, želeći da otkrije Indiju otkrio Ameriku, svojataju Kolumba, a kao osnovu za tako nešto uzimaju činjenicu da je upravo španski dvor finansirao njegova putovanja. Pošto njegove ideje o traženju "zapadnog puta" za Indiju nisu naišle na podršku dvora u Lisabonu, za koji je prvobitno radio, Kolumbo je pokušao u susednoj Španiji i posle dugih pregovora uspeo da dobije podršku katoličkih kraljeva Izabele I od Kaštilje i Fernanda II od Aragona (1479. ujedinili su dinastije koje su vladale Kastiljom i Aragonom). Izabela i Fernando primili su Kolumba u Barseloni pre nego što je 3. avgusta 1492. isplovio iz luke Palos.

Na tri jedrenjaka bilo je stotinak članova posade, a do pre desetak godina – dok u jednom neobjašnjivom incidentu nije završila na dnu mora – pažnju turista u Barseloni privlačila je verna kopija Kolumbovog broda Santa Marija. Bio je smešten tačno preko puta spomenika koji je na kraju čuvenog šetališta Ramblas. S ispruženom rukom i uperenim prstom, Kolumbo kao da pokazuje "gde je Amerika".