Uvaženi gospodine uredniče, povod je jedna vaša strogo izrečena pouka, krajnje nepravično i uvredljivo upućena mudrim, časnim i vrlo hrabrim ženama. Znam – ne mogu ne znati – da je u paraepskim društvima distribucija prava na čojstvo i junaštvo gotovo isključivo muška privilegija, čak i onda kad muževna hrabrost i te kako žalosno može da izostane. No kako je pravilo da u Srbiji uvek sve mora biti pobrkano, omaklo se jednom od pratilaca u vašem poduhvatu da žene od neprikosnovenog intelektualnog i moralnog integriteta optuži, između ostalog, i za egzorcizam. Šta će ko od te izrečene optužbe razumeti – ne znam. Ali mi je i žao i krivo što jedan, nekada briljantan politički esejist, Stojan Cerović, dozvoljava sebi baš toliko olaku i krajnje netačnu stilsku figuru. Ta više benava no uvredljiva slika protivrečna je već u pridevu. Egzorcisti su bili samo niži, pa i najniži, prezreni redovnici, muške barabe uvek spremne da iz zbunjenih, uplašenih duša ženskih isteruju seme đavolovo. Ženskih egzorcista, bar koliko je meni poznato, nije bilo.

I tako, gospodine uredniče, iako sam možda malo i zamoran, ipak vas svesrdno molim da se opomenete još i činjenice da su u Zagrebu, pre nekoliko godina, simbolično spaljivane hrvatske veštice, pa bi moglo ispasti da naš Beograd baš i nije mnogo originalan. Ukoliko se, razume se, veličanstveni auto–da–fé ne animira i prizorom ponekog vešca. Bojim se da se već pomalo oseća dim u vazduhu, a prve vatrice već plamsaju na lomači koja se priprema valjda za dragog i hrabrog Peru Lukovića, a i za druge koji tek čekaju na red.

S poštovanjem,