Iako Zimbabveu i jugu Afrike zbog nezapamćenih suša preti najveća glad u protekloj deceniji, predsednik Zimbabvea Robert Mugabe sve odlučnije sprovodi agrarnu reformu po kojoj se belim zemljoposednicima na silu oduzimaju imanja i rasparčavanjem se dele crnim "bezemljašima". Uhapšeno je na stotine belih farmera koji su se oduprli vladinoj uredbi da napuste imanja, dok bande državnih plaćenika pljačkaju i zaposedaju imanja belih veleposednika.

Istovremeno, Mugabe, koji je prošlog marta ponovo izabran za predsednika uprkos tome što su brojne nevladine organizacije iz zemlje i inostranstva osporile regularnost izbora, nedavno je svojim poslušnicima zamenio sve ministre u čiju je bezuslovnu odanost sumnjao. U vladi su ostali ministri poljoprivrede Džozef Made, jedan od najzaslužnijih za nemilosrdno sprovođenje pogubne agrarne reforme u zemlji koja se nalazi na ivici gladi, ministar pravde Patrik Činamasa i ministar informisanja Džonatan Mojo, zbog čijeg je drakonskog zakona o informisanju samo ove godine u zatvor poslato 12 nezavisnih novinara, kritičara Mugabeovog režima. Smenjen je i umereni ministar finansija Simba Makoni, koji se otvoreno suprotstavljao Mugabeu oko načina spasavanja privrede u Zimbabveu, a zbog bolesti je smenjen i jedini beli ministar u vladi. Smenjeni ministar Makoni zalagao se za reformske poteze kojima bi Zimbabve dobio pomoć MMF-a i Svetske banke i za devalvaciju zimbabveanskog dolara, jer se inflacija na godišnjem nivou popela na više od 120 odsto. U nedavnom obraćanju naciji preko televizije, objašnjavajući smene u vladi, Mugabe je rekao da nikada neće dozvoliti devalvaciju koju "zagovaraju saboteri i neprijatelji države".

GURANJE U AMBIS: Zbog izborne krađe i zaoštravanja autoritarnog režima, zemlje Evropske unije i SAD su Zimbabveu uvele ekonomske sankcije, ali se čini da je ostareli predsednik Mugabe još odlučniji da zemlju koja je proteklih godina dovedena na ivicu propasti gurne u još dublji ambis. Mugabe (78) suvereno vlada Zimbabveom već više od dve decenije, od kada je kao borac protiv britanske kolonijalne vlasti postao prvi predsednik države nakon što je 1980. godine dobila nezavisnost.

Međutim, do početka devedesetih, Zimbabve je drugim afričkim državama u regionu bio uzor demokratije i ekonomskog prosperiteta. Zemljišna reforma bila je blaga i belim farmerima je omogućeno da zadrže posede obradive zemlje. Zbog dobre i uhodane organizacije farmi, obilja plodne zemlje i liberalne politike, ne samo da je Zimbabve uvek imao dovoljno hrane za sopstvene potrebe, već je, osim u sušnim godinama, preticalo i za izvoz i ova zemlja je donedavno za jug Afrike bila ono što je Vojvodina bila za bivšu Jugoslaviju. Međutim, s jačanjem opozicije u zemlji i s izgledima da na vlast dođe nova generacija političara, paranoja Mugabea je rasla i on je sve više počeo da pribegava autoritarnim mehanizmima upravljanja. Iako je kolonijalna vlast svrgnuta pre više od dve decenije, Mugabeova retorika zasada se zasniva na borbi protiv kolonijalizma i imperijalizma, čime nezadovoljstvo građana ekonomskim stanjem u zemlji pokušava da okrene ka preostalim belim farmerima koji poseduju gotovo polovinu obradive zemlje Zimbabvea i zapošljavaju oko 300.000 zemljoradnika. Zastrašivanje belih farmera i otimanje zemlje traje već nekoliko godina, zemlja se nalazi na rubu ekonomske propasti i više puta ju je zahvatalo nasilje u kome je poginulo skoro 200 ljudi, mahom opozicionih aktivista, i desetak veleposednika. Međutim, zemlji preti novi talas nasilja jer je više od polovine od oko 3000 belih farmera odbilo da napusti svoje posede, a rok je bio 8. avgust. Više stotina ih je uhapšeno i portparol udruženja farmera kaže da se farmeri neće oružjem suprotstavljati Mugabeovoj policiji, ali da ne priznaju nezakonitu uredbu i nezakonito otimanje zemlje.

SVE DUBLJA IZOLACIJA: I dok najteža glad od nezavisnosti preti zemlji u kojoj živi više od 12 miliona stanovnika, Zimbabve sve više tone u međunarodnu izolaciju koju verovatno neće ublažiti ni svetski samit o planeti koji se pod pokroviteljstvom UN-a održava u obližnjem Johanesburgu. Strani stručnjaci za pomoć zemljama u razvoju porede Mugabeovu agrarnu reformu pred nastupajuću glad sa "slaganjem stolica na palubi Titanika".

"Prava je ludost hapsiti farmere usred suše, kad oni proizvode hranu i glad se još može izbeći", izjavio je Endrju Natsios, zvaničnik američke agenicije za pomoć i razvoj USAID. On je dodao da Mugabe zemlju otetu od farmera ne dodeljuje bezemljašima, već vojnim i policijskim oficirima i političkim saveznicima koji mu pomažu da se održi na vlasti. Prema procenama USAID-a, do kraja godine zbog gladi bi moglo biti ugroženo više od 12 miliona stanovnika u šest zemalja afričkog juga, od kojih je pola u Zimbabveu. Najugroženije zemlje, pored Zimbabvea, biće Malavi, Zambija, Mozambik, Lesoto i Svazilend. Ujedinjene nacije pokušaće da obezbede 611 milliona dolara u hrani i drugoj pomoći da bi se predupredile posledice suše u ovim zemljama. Stručnjaci takođe tvrde da je Mugabe još više pogoršao ekonomsku situaciju u zemlji čuvajući kurs domaće valute zbog čega se ne isplati izvoziti u Zimbabve.

Na predstojećem samitu UN-a o Zemlji SAD i EU planiraju da lobiraju kod šefova država suseda Zimbabvea da izvrše pritisak na afričkog diktatora i urazume ga pre nego što ceo region gurne u propast, a mnoge stanovnike afričkog juga izgladni na smrt.