Poštovani gospodine Dragoljube Žarkoviću:

Žao mi je što moram da konstatujem da, kao što vlast kvari ljude, tako valjda čoveka kvari i to kad je predugo glavni urednik, i to, izgleda, debelo šteti njegovom listu. A kad je neko i u upravnom odboru i v.d. direktor, tj., kad gomila funkcije, to, izgleda, važi na kvadrat.

Jedan sam od vernih čitalaca "Vremena", od njegovog osnivanja. Moja deca su odrasla na tom štivu i njegovim stavovima. Međutim, pali ste u mojim očima prvi put tokom bombardovanja kada ste nastavili da izlazite, i to u onom bednom obliku, objavljujući samo ono što je prošlo cenzuru.

Sada ste se, konačno, sasvim kompromitovali, bar kod ovog čitaoca – tu zaista ne govorim profesionalno, mada bih mogla i to, već i etičkog stanovišta.

Vaši glavni kolumnisti, i novinarske perjanice – neću ih nabrajati, kao što neću nabrajati ni izuzetke, kojih, dakako, takođe ima – koji su nekada bili predvodnici u borbi za demokratiju i slobodnu reč – sada "niti smrde, nit’ mirišu".

Sada mi je jasno zašto (mada sam to pretpostavljala i ranije) – zato što je to (i u tom mišljenju gđa Biserko nije sama) rezultat vaše uređivačke politike.

Trebalo je dobro da razmislite pre nego što ste objavili vašu, upotrebiću termin dosada rezervisan samo za Politikino pisanje "paskvilu" protiv žene koja je glavna meta pljuvanja za ljude s kojima do sada niste bili u istom taboru.

Da li je činjenica da je kritički i u prolazu spomenuto i "Vreme", dovoljna za barazni i sasvim subjektivni napad na štivo s kojim biste se inače složili, da nije, kažem ponovo, lična sujeta u pitanju? A ako nije lična sujeta, već vaše stvarno ubeđenje, to da je "Vreme" i dalje pobornik otkrivanja istine o zločinima i na braniku naprednih ideja – onda je neko od nas debelo u krivu. Jer, to svakako nije ono "Vreme" koje čitam od 5. oktobra naovamo, a to onda – bar po mom skromnom mišljenju – višestruko potvrđuje navode gđe Biserko.

Ono što vam zameram je: što god da je objektivna istina, trebalo je da se do nje dođe tolerantnim dijalogom a ne udarcima u donji stomak: trebalo je da, ili prenesete ceo članak "Ferala", i onda objavite kontraargumente s primerima, ili da svoje "pismo čitalaca" pošaljete "Feralu", ili "Danasu" ili nekom drugom, trećem, ali neutralnom glasilu, a ne da svoj list i svoj položaj glavnog urednika zloupotrebite i koristite kao ličnu prćiju. Sasvim nalik na obračun braće Karić s Dinkićem, ili Željka Mitrovića s Čedomirom Čupićem, vi ste svoju uvređenu sujetu zadovoljili time što ste plotun iz svih cevi ispalili na ženu na koju će u ovom društvu da pljune svako ko je protiv sagledavanja prave istine o zločinu. Lepo ste društvo, i to sasvim sami, gospodine Žarkoviću, izabrali.

Ne mogu da odolim a da ne citiram deo vašeg stava: "Da sam zloban, rekao bih da iza ovoga stoji želja gospođe Biserko da otvori šalter na kome bi se prodavale indulgencije, a te oproštajnice mogli bismo samo kod nje da pazarimo i u globalnim tokovima pravde bio bi nedužan samo onaj kome to uverenje bude overeno pečatom Helsinškog odbora", i tako dalje, sve u istom tonu, bljutavo da se podneti ne može.

Gospodine Žarkoviću, kao dobrom novinaru, čemu vam ti jeftini štosovi: "da sam zloban, rekao bih"… pa rekli ste, odmah u nastavku, naširoko i nadugačko, znači, zlobni ste, zar ne?

A evo pasusa gđe Biserko, kako ste ga vi citirali, koji je izazvao svu tu žuč, jed i gorčinu:

"Kako zločin postaje sve očigledniji i kako su dokazi sve dostupniji, srbijansko društvo ili, da budem preciznija, njegova elita, sve organizovanije čini napor da se zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje. Način na koji se ta nova istina plasira – naročito preko tzv. nezavisnih medija, ili kao što su B92 ili "Vreme" – jednako je totalitaran kao i nacionalizam koji je svojevremeno pokrenuo ratnu mašineriju.

Sam način na koji reagujete (totalitarno, tj., netolerantno), potvrđuje navode tog pasusa. Istina boli, zar ne?

U članku vi namerno, odnosno zlonamerno mešate krivicu i moralnu odgovornost. Citiram vaše reči: "Vreme" se ne bi ni sada mešalo u poslove Sonje Biserko čak i kada se bavi nama, ali uvek postoji tačka kad javni interes (sic!) nadvlada gadljivost (?) na predmet teme. Helsinški odbor… ne bi trebalo da nas ovako đuture svrstava u zločince…" itd, itd.

O tempora, o mores!

Ja bih volela da vidim da vi argumentovano, primerima, (a ne pljuvačinom i jeftinim podmetanjima koji više dolikuju žutoj štampi) pobijete tvrdnju gđe Biserko. A ja mogu, ako želite, takođe argumentovano i analitički da vam je dokažem, i to konkretno, na polju kojim se ja lično bavim: a to je način na koji pokrivate dešavanja u Haškom tribunalu.

Iz vašeg članka takođe razbiram da ste i protiv zakona o lustraciji.