Posle pola veka delovanja, DP "Đuro Salaj" uzda se u iskustvo po kom je, kako kažu, život uvek priznavao vrednost njihovog rada, bez obzira na to kako ga je vrednovala država. "Nas prvenstveno zanima hoće li se rešiti pitanje pluralizma institucija koje se bave obrazovanjem i da li će se priznatim obrazovanjem i dalje baviti samo državne škole", kaže u razgovoru za "Vreme" Ivan Kovačević, direktor Centra za obrazovanje DP "Đuro Salaj". "Drugo važno pitanje je pluralizam finasiranja, da li će se država ukuljučiti u finansiranje obuke određenih obrazovnih profila, standardizaciju i proveru stečenih znanja."

Paradoksalnu situaciju u kojoj deluje "Đuro Salaj" najbolje ilustruje činjenica da država ne priznaje svedočanstva dok im, istovremeno, republički Zavod za tržište rada nezaposlene – šalje na obuku. Štaviše, prema podacima Zavoda, 92 do 94 odsto ljudi sa tržišta rada osposobljavalo se posredstvom institucija neformalnog obrazovanja. Povrh toga, dodaje Ivan Kovačević, "nigde se u svetu institucijama koje se bave neformalnim obrazovanjem ne oporezuje bruto prihod. Ovde to iznosi 17 odsto, iznos koji ‘Đuro Salaj’ može da plati tek kad naplati školovanje. Porez će sigurno biti ukinut ako budemo usklađivali zakone sa Evropskom unijom". U očekivanju da će najesen biti okončana privatizacija, "Đuro Salaj" uspeo je da, zahvaljujući pomoći sponzora, osavremeni deo prostora za rad. Što se tiče fame da ova i slične institucije postoje samo da bi "otimale" novac, Ivan Kovačević to kategorički negira: "Ja ne mogu nikome da prodam lažno obrazovanje, jer ako neko ne zna da radi, neće moći nigde da se zaposli. Vaše pitanje ima veze sa nečim drugim. Za nas se pričalo da štancujemo diplome, ali to je problem celog društva, a ne ovih institucija. Prodaju se ispiti i diplome na fakultetima, zato što se u društvu cene diplome, a ne znanje."

Novi zakon o srednjem obrazovanju nije dotakao delatnost bivših narodnih i radničkih univerziteta, osim zabrane da javne isprave koje se izdaju na propisanom obrascu koriste institucije koje se bave neformalnim, vaninstitucionalnim obrazovanjem. One to nikada nisu ni koristile, tvrde u "Đuri Salaju", ističući da je čak i takva zabrana u suprotnosti sa najavljenim Zakonom o obrazovanju koji bi trebalo da pravno razradi ideju doživotnog obrazovanja. "Školovanje za rad u ovakvim ustanovama je primereno zbog praktične nastave i uskostručnih predmeta", kaže Ivan Kovačević. "Na Zapadu ogroman kapital i ogroman broj ljudi prolazi kroz neformalno obrazovanje. U Engleskoj su kursevi maternjeg jezika profitabilnija delatnost od proizvodnje automobila."