Mnogi poznavaoci prilika na svetskoj strip sceni bili su iznenađeni kada se pojavila filmska verzija jednog od kultnih stripova sa alternativne scene, Svet duhova (Ghost World) , čiji je autor Denijel Klovs (Daniel Clowes). Iznenađenje potiče otud što je tako retko alternativna kultura uspevala da dopre do široke publike i do skupih projekata kao što su filmske ekranizacije, međutim, još je veće čudo što je Svet duhova odlično primila ne samo kritika nego i bioskopska publika, da bi ovog proleća film čak bio nominovan za Oskara. Pre ovog neočekivanog proboja, uopšte nije bilo moguće videti vredne i skromne strip crtače, navikle da stvaraju svoja dela u samoći i daleko od očiju javnosti, kako se u mermerom obloženim holovima guraju sa glamuroznim i navalentnim filmskim glumcima. S druge strane, uspeh koji trenutno postiže holivudski spektakl zasnovan na stripu o Spajdermenu (Spiderman) još jednom je pokrenuo čitav talas novinskih članaka i televizijskih priloga koji govore bilo o vezi između stripa i filma, bilo o savremenom stripu uopšte.

Tako je, paralelno sa pojavom filma, osvanula i velika izložba (koja traje sve do kraja jula) posvećena ovom stripu, u tako značajnom prostoru kao što je Kartun Art Mjuzium (Cartoon Art Museum) u San Francisku.

ŽRTVA PREDRASUDA: Ovaj muzej svakako zavređuje posetu svakog ljubitelja stripa, već i po tome što je jedna od najistaknutijih svetskih institucija koje se bave umetnošću onoga što se u engleskom jeziku podrazumeva pod terminom cartoon, izrazom koji objedinjava strip, crtani film, karikaturu i novinsku ilustraciju. Kartun Art Mjuzium svakako predstavlja primer promišljenog bavljenja ovim segmentom popularne kulture, a posetilac biva iznenađen već i lokacijom ovog raskošnog prostora – u samom centru grada, u veoma prometnoj ulici Mission, gde nije nimalo lako pronaći prostor za nekomercijalne sadržaje. I premda je strip u svom modernom obliku nastao upravo u Americi, i premda je čitav tok istorije animacije određen radom američkih autora, pa čak i uprkos nesumnjivoj šarolikosti i bogatstvu na trenutnoj sceni, još uvek postoje izvesne predrasude sa kojima se sukobljavaju svi strip poslenici u toj zemlji, uključujući i one koji rade u samom Kartun Art Mjuziumu. " Mislim da svako voli neku vrstu umetnosti koja potpada pod definiciju cartoon" – kaže nam Dženi Dicen (Jenny Dietzen), jedan od kuratora u ovoj instituciji. "Tokom vremena je proizvedeno toliko toga, da uvek može da se nađe nešto što može da vas zainteresuje. Ali, nažalost, to je forma koja je postala žrtva predrasuda – sve je to za decu, ili – to je nekakvo šaljivo štivo, tako da veliki deo publike uopšte nije svestan da postoje sasvim ozbiljna dela u ovoj oblasti. Recimo, kada govorimo o novinskoj ilustraciji, i satiričnim sadržajima, ljudi kažu – aaa, da, postoje i političke karikature, ali ubrzo nakon toga sve to padne u zaborav pred shvatanjem da su ova dela nekako vickasta, da predstavljaju inferiorni vid zabave, kao – sve je to namenjeno dečici… Mislim da je zbog takvog razmišljanja ova umetnička forma marginalizovana u Americi."

SUBVERZIVNOST: Kada je ovaj muzej u pitanju, borba za respektabilniji odnos prema stripu započela je 1984. godine, okupljanjem grupe kolekcionara. Oni su smatrali da je produkcija ove vrste ignorisana kao umetnička forma, naročito kada su u pitanju tradicionalne institucije i umetnički muzeji. Tako su odlučili da pokrenu vlastiti muzej. Prvobitno to je bio "muzej bez zidova", tako da su predstavljali izložbe gostujući u prostorima različitih organizacija, i drugim izložbenim mestima i muzejima. Prvi put su do vlastitog prostora došli tek 1987. godine, i nakon toga su bili prisiljeni da menjaju lokaciju čak tri puta. Tokom godina je kolekcija narastala, a sa njom se postepeno uvećavao i značaj i fizički prostor muzeja. Kolekciju trenutno čini više od 5000 uzoraka – uključujući originalne radove iz strip magazina, novinskog stripa, animacije, novinske ilustracije, andergraund produkcije, grafičkih novela. "Trudimo se da što više toga uvrstimo, umesto da budemo ekskluzivni, kada dođe do toga da treba da se definiše šta je "cartoon" i šta bi trebalo da sakupljamo" – kaže Dženi Dicen. "Među zamerkama koje možete da čujete ovde u SAD je i ona da su vlasnici većine novina velike korporacije koje su, razume se, prilično snishodljive prema zvaničnoj politici, tako da ne možete da dospete do novina ukoliko nemate mainstream poruku, ali ako pogledate karikature i ilustracije, možete da pronađete dosta subverzivnog sadržaja, čak i na stranici obezbeđenoj za strip… Iz nekog razloga, naime, ispostavilo se da su urednici i vlasnici novina raspoloženi da dopuste neke subverzivne sadržaje u formi karikature, iako smatraju da je neprihvatljivo da tako nešto bude zastupljeno u novinskom tekstu. To je veoma važno, jer je karikaturom ili stripom na taj način ipak obezbeđen prostor za drugačiji glas, kakav god to glas bio – konzervativan ili liberalan."

Zahvaljujući prilično razuđenim aktivnostima, u prostoru Kartun Art Mjuziuma moguće je videti table iz zlatnog vremena novinskog stripa s početka dvadesetog veka, ili originalne delove iz ranih animiranih filmova Volta Diznija, ali i vatromet ideja andergraund autora iz šezdesetih. Na promocijama možete da sretnete neka od najznačajnijih imena savremene alternativne scene, ili da slušate predavanje o komercijalnim produktima povezanim sa industrijom zabave. U svakom slučaju, scena koja je predstavljena na ovim programima svakako čini vitalni deo ukupnog iskustva našeg vremena.