Od januara do juna 2001. na putu Beograd – Horgoš dogodilo se ukupno 207 nezgoda, poginulo je 28, a teško povređeno 47 lica. U istom periodu ove godine, broj nezgoda smanjen je za 29 odsto i iznosi 147, poginulo je dvoje, a teško povređeno 26 ljudi – što je smanjenje za čitavih 93, odnosno, 45 odsto. Prema podacima Odeljenja saobraćajne policije, manje nezgoda zabeleženo je na svim etapama puta, pa je tako broj udesa na beogradskom delu smanjen sa 70 na 56, a na novosadskom sa 69 na 37. To možda najbolje ilustruje podatak da je u prvoj polovini prošle godine na novosadskom delu puta poginulo ukupno 18, a ove godine jedna osoba.

Ono što pokazuju podaci za celu 2001, ali i za prvu polovinu ove godine, jeste da se najveći broj saobraćajnih nezgoda dogodio upravo na deonici od Beograda do Novog Sada. Ipak, i taj broj je manji od januara do juna 2002: u tom periodu prošle godine na deonici koja obuhvata beogradsku, sremskomitrovačku i novosadsku etapu bilo je 176, a ove godine 133 udesa; prošle godine poginulo je 20, a ove godine dvoje ljudi.

Uprkos podacima o zaista drastičnom smanjenju broja nezgoda, ukupno 471 nesreća i 58 poginulih za celu 2001, kao i činjenica da je samo 6. jula ove godine (dakle, u periodu koji nije ušao u bilans za prvu polovinu 2002) na tom putu poginulo četvoro ljudi, upućuju na zaključak da je E-75 po nečemu ipak specifičan. "Saobraćaj vozila odvija se istom kolovoznom trakom u oba smera, a saobraćaj u jednom smeru odvija se samo jednom trakom. Od Novog Sada ka Beogradu traka namenjena za prinudno zaustavljanje vozila već 20 godina koristi se kao traka za kretanje vozila u smeru Beograda, što stvara opasnu zabunu i rizične situacije. Osim toga, gustina vozila u oba smera stalno se povećava, što posebno usložnjava saobraćaj od Beograda do Novog Sada i od Novog Sada do vrbaške petlje", objašnjava pukovnik Milinić. On još ističe problem preticanja na traci namenjenoj za kretanje vozila iz suprotnog smera, zatim veliku brzinu vožnje (čemu vozači pribegavaju zato što je put prav i relativno pregledan), kao i česta preticanja. Pored ovih problema, bezbednost saobraćaja na putu E-75 ugrožavaju i vozila angažovana na radovima na novoj kolovoznoj traci, koja zbog čestih uključenja i isključenja po kolovozu rasipaju pesak. Prema podacima Odeljenja saobraćajne policije, najčešći uzroci nezgoda na ovom putu su nepropisno preticanje, nepoštovanje propisanog rastojanja, skretanje, okretanje i pomeranje vozila, neustupanje prvenstva prolaza i neprilagođena brzina. Rizični dnevni periodi su od sedam do deset prepodne i od 14 do 17 sati, odnosno, od 20 do 22 časa poslepodne.

Zbog svih ovih elemenata, još u drugoj polovini 2001. saobraćajna policija je, kako se navodi u zvaničnoj noti, "preduzela sve raspoložive mere nadzora odvijanja saobraćaja na ovom putu, čak i na uštrb nadzora na drugim saobraćajnicama". Po tačkama, to znači: 1. preventivno nadgledanje saobraćaja i brzo reagovanje na poremećaje u saobraćajnim tokovima; 2. otklanjanje zastoja u saobraćaju; 3. smanjivanje brzine učestalim radarskim kontrolama; 4. smanjivanje nepropisnog preticanja učestalom kontrolom vozila bez policijskog obeležja; 5. privremeno isključivanje iz saobraćaja teretnih i drugih vozila koja se sporo kreću i guše saobraćajni tok; 6. brzo obezbeđenje mesta saobraćajne nezgode; 7. brzo uklanjanje zaustavljenih vozila i zbrinjavanje lica čija su vozila ostala u kvaru; 8. dovođenje putne signalizacije na nivo koji omogućuje bezbedniji saobraćaj i, konačno, 9. preko Direkcije za magistralne i regionalne puteve pokrenuta je inicijativa da se izmeni režim saobraćaja radi bolje bezbednosti. "Pored svega toga, put se svakodnevno nadgleda 24 časa, pričemu je angažovano najmanje osam patrola saobraćajne policije u jednoj smeni. Kontrola se obavlja i patrolnim policijskim vozilima, motociklima, vozilima bez policijskog obeležja i helikopterom u dane pojačanog intenziteta saobraćaja", kaže pukovnik Milinić. Uzroke za "bezbednosno povoljne pokazatelje" na putu E-75 za prvu polovinu ove godine nadležni u Odeljenju saobraćajne policije, osim gorenavedenog, nalaze i u tome što kod "građana sazreva saznanje o neophodnosti poštovanja propisanih pravila i obaveza u saobraćaju, kao i socijalna osetljivost na stradanja u saobraćaju" – u objašnjenju, naravno, nisu zaboravljene ni "povećane kazne za prekršaje" koje su "dale određene efekte".

Uprkos "povoljnim pokazateljima" i merama koje poimence nabrojane deluju prilično impresivno, i nadležni i oni koji ovim putem često prolaze saglasni su da je ipak potrebno učiniti nešto konkretnije. Pod stavkom "Procene" u analizi Odeljenja saobraćajne policije MUP-a Srbije postoji samo jedna tačka: "Sve stručne analize i procene ukazuju na to da je jedino i pravo rešenje bezbednosti na ovom putu završetak druge kolovozne trake, odnosno, fizičko razdvajanje saobraćaja iz različitih smerova". A to se u običnom životu valjda naziva izgradnjom autoputa.