Specijalno za "Vreme" iz Praga

Nepunih osam sati trajalo je prebrojavanje glasova po zatvaranju birališta da bi češka javnost saznala potpune rezultate – socijaldemokrate su osvojile 30 odsto, konzervativci 24,5 procenata, komunisti 18,5, a koalicija dveju liberalnih stranaka 14,5 odsto. Ostali nisu prešli granicu od 5 procenata. Na glasanje je izašlo samo 58 odsto građana, ubedljivo najmanje od prevrata 1989. godine. Predsednik Havel je već poverio čelniku socijaldemokrata mandat za sastavljanje nove vlade, a mandatar Vladimir Špidla odmah se okrenuo četvrtoplasiranima, koaliciji dveju manjih partija, s kojima bi mogao da sastavi vladu koja će u parlamentu imati podršku 101 poslanika, od ukupno 200 novoizabranih. Tako sastavljena vlada imala bi veoma jak proevropski naboj.

Najveći gubitnici na izborima su konzervativci Vaclava Klausa – građani nisu poverovali čoveku koji je poslednje četiri godine podržavao socijaldemokrate zarad nešto šićara, a onda nedelju dana uoči izbora povikao – zaustavite socijaliste. Nije ni pomislio da će tako otvoriti slobodan prolaz sasvim trećoj partiji, a upravo to se dogodilo – komunistima je gotovo svaki peti građanin dao svoj glas.

NEMA KRUPNIH TEMA: U gotovo tromesečnoj predizbornoj kampanji, pred redovne parlamentarne izbore u Češkoj 15. i 16. juna ove godine – nijedna od jačih partija nije otvorila nijedno krupno, sudbinsko pitanje na kojima su se, inače, od 1989. godine do sada izbori dobijali ili gubili. Definitivan razlaz s tvrdosocijalističkim sistemom je obavljen, demokratizacija zemlje, zatim tranzicija i privatizacija su odmakle toliko da nema uočljivog straha od vraćanja na staro. Mnogi analitičari misle da u ovoj mirnoj zemlji više i nema krupnih tema. Češka je članica NATO-a, u prvom je krugu zemalja koje će ući u EU, ekonomija joj je relativno stabilna i u usponu je iako joj nedostaje mnogo da bi stigla zapadnoevropsku, njeni odnosi sa svetom su uglavnom dobri, povremene verbalne čarke s nekim susedima (Nemačka i Austrija) objašnjavaju se pre unutrašnjim potrebama izvesnih populizmu naklonjenih političara s obe strane granice nego stvarno nerešivim problemima.

Tako je to na prvi pogled – međutim, građani su prilično nezadovoljni visokim stepenom korupcije u društvu, jačanjem kriminala svih vrsta, želeli bi da se jaz u razvoju između zemalja EU i Češke brže smanjuje. Uz širom otvorene granice, Česi se lako upoređuju s ostatkom zapadnog sveta i vide da ima zemalja u kojima se živi bolje. Građani, recimo, pozdravljaju to što je češka kruna već mesecima toliko jaka na svetskim valutnim berzama da mogu relativno jeftino da letuju u inostranstvu, ali se sve češće pitaju zbog čega je pretežno izvozno orijentisanoj privredi sve teže da isplati zarade koje prosečno iznose 500 eura.

PRAGMATIČNI KOMUNISTI: Već su prognoze uoči izbora pokazivale da će se za poslanička mesta novog parlamenta, s najviše izgleda na uspeh, boriti socijaldemokrati premijera Miloša Zemana (prognoziralo se oko 30 procenata glasova), zatim konzervativci Vaclava Klausa (oko 29 odsto), sledili su koalicija dveju manjih partija koju čine liberali i umerena desnica (oko 18 odsto) i komunisti (oko 14 procenata) – dok ostali takmaci, njih tridesetak, nisu imali šansu da pređu cenzus od pet procenata glasova. Dakle, karte su podelile parlamentarne stranke koje su i do sada imale predstavnike u parlamentu.

Komunisti, pak, koji su od početka predizbornih istraživanja imali stabilnih 10-15 procenata simpatija birača, dobili su na kraju, svih 18 odsto. Sve do ovih izbora, od njih su ostale partije bežale kao đavo od krsta, ali su u parlamentu i oni sami bili veoma konstruktivni prilikom donošenja nekih zakona koji se, inače, kose s osnovnim idejama koje komunisti tradicionalno zastupaju. Kako se pokazalo, ovaj se pragmatizam isplatio.