Interesovanje za to "koliko nas ima" nije srpska ili balkanska specifičnost, čak bi se moglo reći da u radoznalosti tog tipa zaostajemo za mnogima, na primer Novim Zelandom. U toj udaljenoj zemlji popis je održan prošle godine, a državna administracija najavila je izdvajanje oko trista hiljada eura kako bi se rezultati postavili na internet. Ideja je da svaki zainteresovani građanin, bez plaćanja nadoknade, ima pristup svim podacima iz popisa svrstanim u tri stotine datoteka.

Iako se na Novi Zeland poslednjih godina doselilo mnogo ljudi (znatan broj i iz naših krajeva), podaci koji se nalaze na sajtu njihovog statističkog zavoda (http://www.stats.govt.nz/) nisu tu da bi zvonili na uzbunu zbog nekakve narušene etničke slike. Tamošnji statističari smatraju da je reč o informacijama koje mogu biti od koristi svim građanima, a najviše poslovnim ljudima, koji će na osnovu tih podataka moći da planiraju strategiju nastupa na lokalnim tržištima. Umesto plaćanja skupih honorara specijalizovanim agencijama i anketarima, ljudi će za nekoliko minuta moći da saznaju kakvo je materijalno stanje stanovnika nekog dela grada ili koliko u nekom selu ima predškolske dece. Pošlo se logikom da ako takvi podaci već postoje i u javnom su vlasništvu, a popis su finansirali građani iz poreza, zašto im se popisni rezultati ne bi učinili sasvim dostupnim, besplatno, na internetu gde je to najjeftinije.

Poučeni tuđim lošim iskustvima, Novozelanđani su sav potreban softver za pretragu postavili na server, tako da korisnik ne mora ništa da podešava i menja na svom računaru. Takođe, podaci se postavljaju u fazama čime će se izbeći početna navala kakva je srušila sličan sajt u Velikoj Britaniji (http://www.pro.gov.uk/) koji je donosio rezultate popisa u Engleskoj i Velsu iz 1901. i na osnovu kojih su mnogi želeli da koriguju svoje porodično stablo.

Vrlo površne rezultate našeg nedavnog popisa moguće je naći na stranicama Republičkog zavoda za informatiku i statistiku (http://www.statserb.sr.gov.yu/Ter/pop.htm) kao i Saveznog zavoda za statistiku (http://www.szs.sv.gov.yu/Popis/Popis.htm) zasad bez najave da će ih na tim mestima objaviti u celini na način pogodan za pretraživanje.

U SAD se, opet, pitaju da li svi javni podaci treba da se postave na internet i to otkako je na sajtu www.rapsheets.com ponuđen uvid u 50 miliona kriminalnih dosijea američkih građana, uz malu novčanu nadoknadu (15 dolara pretplate mesečno). Vlasnici sajta kažu da je interesovanje veliko, naročito kod poslodavaca koji žele da znaju koga zapošljavaju, ali i kod roditelja koji bi da znaju s kakvim momkom im izlazi kćerka.

Da imaju malo više poslovne kreativnosti, domaći internet provajderi insistirali bi na objavljivanju na mreži dosijea Državne bezbednosti. Mnogi bi se možda razočarali, ali bi se broj korisnika interneta u Srbiji najmanje udesetostručio.