Kada su adolescenti prepušteni sami sebi, uzrasna granica nekritičkog stupanja u seksualne odnose je sve niža i niža, dok je seksualna aktivnost među mladima u porastu: u Beogradu prosečna devojka ima prvo seksualno iskustvo s nešto više od šesnaest i po godina.

"Ponašanje mladih je često rizično kad je reč o seksu što znači da nedovoljno promišljeno stupaju u seksualni odnos, s motivima kao što su radoznalost, fizička želja i strast, pritisak partnera, a da pri tom samo četvrtina njih koristi neko kontraceptivno sredstvo", kaže za "Vreme" dr sci. Katarina Sedlecki, načelnik Službe za dečiju i adolescentsku ginekologiju Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za zaštitu zdravlja majke i deteta. "Rezultati istraživanja su pokazali da u grupi devojaka koje su postale polno aktivne do navršene devetnaeste godine svaka šesta ima iskustvo jedne ili više neželjenih trudnoća što je kao podatak poražavajuće." Još veći problem su polno prenosive infekcije i njihov broj je tako veliki da se slobodno može govoriti o epidemijskim razmerama: bar jednu polno prenosivu infekciju ima između dvadeset i trideset procenata seksualno aktivnih adolescenata. "Te bolesti dugo mogu opstati u organizmu neprepoznate i mogu izazvati nepovratno oštećenje reproduktivne funkcije", dodaje Katarina Sedlecki.

Rezultat je alarmantna raširenost polno prenosivih bolesti, maloletničkih trudnoća i abortusa. Neobaveštenost, neznanje, iskrivljena slika o seksualnosti i nedostatak stručne pomoći dodatno ugrožavaju reproduktivno zdravlje naše omladine, samim tim celokupne populacije.

Dr Sedlecki smatra da je krajnje vreme da se okrenemo poboljšanju informisanosti kao zdravstvenoj preventivi. "Jedno od osnovnih prava ljudi je pravo na informisanje, pravo na dostupnost svih mogućih načina za ostvarenje želja i ciljeva. Seksualno obrazovanje u školama bilo bi jedno od rešenja. Društvo mora da se direktno uključi u sistemsko rešavanje ovog problema."

JEDINSTVENI MODEL: Republički centar za planiranje porodice izradio je tim povodom obrazac rada Savetovališta za reproduktivno zdravlje adolescenata na nivou primarne zaštite. Ova savetovališta bi se, po projektu, osnivala na nivou školskih dispanzera. Osnova su grupni rad s mladima oba pola, individualno savetovanje i dijagnostika te lečenje od poremećaja reproduktivnog zdravlja.

"Program je započet ’98. godine na inicijativu ondašnje vlade Srbije", kaže dr Gordana Rajin, načelnik Službe za realizaciju i praćenje programa za planiranje porodice. "Tada je uspostavljen, ali je u sprovođenju bilo dosta improvizacija i proizvoljnosti. Svako je na svoj način shvatio obavezu osnivanja savetovališta za mlade, dok ga neki nisu ni shvatili ni prihvatili." Sledeće godine program je realizovan u samom Republičkom centru kao istraživanje da bi bio definisan model prihvatljiv u našoj sredini. "Posle devetomesečnog ispitivanja modela ponudili smo ga primarnoj zdravstvenoj zaštiti, domovima zdravlja i školskim dispanzerima. Tada se uključila beogradska kancelarija UNICEF-a. Njihova podrška nam je bila i još je veoma značajna jer su nam, između ostalog, obezbedili značajna sredstva i opremu za dalje sprovođenje i širenje programa."

U početku su bile obuhvaćene samo beogradske opštine, kasnije i više opština u unutrašnjosti Srbije i dve u Crnoj Gori: Nikšić i Podgorica. Ceo projekat, kaže doktorka Rajin, nije skup, košta manje nego neki skuplji medicinski aparat a kadrovi, u suštini, već postoje. Potreban je samo odgovarajući prostor, naročito u manjim sredinama. "Mladi imaju potrebu za privatnošću i poveravanjem, ne mogu svako pitanje postaviti u grupi. To im treba omogućiti, naročito ako imaju konkretan problem."

UKAZIVANJE UMESTO ZASTRAŠIVANJA: Takvih inicijativa je bilo još pre četiri decenije, u jeku svetske seksualne revolucije i kada je ova zemlja, šta god ko mislio o tada preovlađujućoj ideologiji, išla u korak sa svetom. U nekim osnovnim školama tada je eksperimentalno uvedeno seksualno obrazovanje kao fakultativan predmet, za one koji su želeli i koji se nisu stideli. Doduše, tada se sve svodilo na fiziologiju trudnoće i plašenje začećem i veneričnim bolestima.

"Osnova ovog programa nije plašenje već edukacija, savetovanje. I pomoć ako do neželjenog dođe", objašnjava dr Rajin. "Ukazivanje na rizike ovakvog ili onakvog ponašanja sa svim eventualnim posledicama jeste deo toga. Pokazalo se da puko plašenje posledicama kao osnovni metod daje, ako uopšte daje, kratkoročne efekte, ponekad suprotne od željenih."

PODRŠKA BEZ NOVCA: Za sada savetovališta postoje samo za srednjoškolce, ali je u planu proširivanje i na osnovne. Takođe, u planu je i edukativni rad s roditeljima. "Potpuno je sigurno da treba pružiti podršku i roditeljima pre svega za savlađivanje veština komuniciranja sa sopstvenom decom", kaže o tome psiholog Maja Radojević. "Razmišljamo o modelu rada s roditeljima, ali za sada ne stižemo da se bavimo i time. Ipak, u prvom koraku, najvažniji nam je rad s mladima, a tek u drugom s odraslima."

Od Ministarstva zdravlja podrška za osnivanje ovih savetovališta postoji, mada se o finansijama još nije razgovaralo a za dalje širenje ovog programa biće potrebna i podrška vlade. "Voleli bismo da se napravi ozbiljna procena našeg rada i postignutih rezultata i da se potom u ceo projekat uključe nadležne ustanove." Važno je da rad s mladima, radi zaštite njihovog reproduktivnog zdravlja, bude prepoznat kao potreba društva. Medijska podrška je, takođe, dobrodošla. "Naš cilj je da se jednog dana sistemski reši pitanje znanja mladih ljudi iz oblasti seksualnosti i reprodukcije, da za njih obezbedimo zdravstvene ustanove u kojima mogu dobiti savet i rešiti sve svoje dileme u vezi s tim i da društvo najzad prihvati adolescentsku seksualnost kao neminovnu pojavu", kategorična je dr Sedlecki. "Samo na taj način možemo da napravimo zdrave mlade generacije koje će, nadam se, poboljšati našu demografsku situaciju."

Iako postoji sklonost da se okrivi neko drugi za sve loše što nas snalazi, za odnos prema sopstvenoj omladini krivi smo sami. To pokazuje rezultat glasanja u Skupštini Srbije povodom Zakona o obrazovanju: narodni poslanici su glas dali veronauci, a predmetu koji bi se bavio zdravljem nisu..