Ako išta mogu bilo kome da predložim, onda to neka bude predlog za prisećanje na dva događaja iz oblasti umetnosti koja su se u Beogradu desila ovog proleća. Jedno su Aprilski susreti u Studentskom kulturnom centru, drugo je otvaranje nove postavke u Muzeju savremene umetnosti. Oba događaja podsećaju nas na vreme kada je "Beograd bio svet" i ujedno – a što je možda još važnije – potvrđuju da je Beograd i dalje ostao svet i obećavaju da će Beograd i ubuduće biti svet. A bio je, jeste i biće to zahvaljujući pre svega umetnosti. Aprilski susreti okupljali su, okupljaju (i okupljaće) mlade zastupnike "proširenih medija" u umetnosti bez obzira na to ko su i odakle stižu. Muzej koji je nedavno obnovio svoju aktivnost međunarodnom izložbom umetnosti devedesetih sada nas svojom novom postavkom podseća na donedavni "jugoslovenski umetnički prostor". Šta je u svemu tome posebno poučno? To da u umetnosti nema i ne treba da bude nikakvih granica, ograničenja, prepreka, ograda, pogotovo ne onih koje bi da se uspostavljaju nečijim poreklom, nego je svako dobrodošao ako ima šta vredno i zanimljivo da nam u sopstveno ime saopšti jezikom kojim zna najbolje da se služi. A da su neki ljudi koji o životima drugih odlučuju ikada bilo šta naučili i znali iz ove lekcije umetnosti, mnogo toga pogrešnog i pogubnog nikada se ne bi dogodilo. Zato neka ovaj predlog glasi: pažljivo gledajte, iskreno doživljavajte i ozbiljno uvažavajte savremenu umetnost i njoj bitno svojstveni pluralizam. On neka bude svima bliski i prihvatljivi obrazac i uzor našeg pojedinačnog i zajedničkog ponašanja.