1. Obogatite se! Život može biti zabavna pojava sa dovoljno para da sebi i svojim najbližima omogućite slobodu uživanja u njemu. Ne obraćajte pažnju na raširenu sliku o materijalnom bogatstvu kao izvoru nesreće i ispraznosti. To je propaganda bogatih da bi nas držali u bezopasnom stanju zadovoljavanja najosnovnijih potreba i preživljavanja od danas do sutra.

Ipak, blago treba steći bez kršenja ljudskih i Božijih zakona, inače, lako se gubi osnovni smisao gomilanja šarenih papirića. Bilo da je to sloboda kretanja ili sloboda da se pogleda drugima, pa i samome sebi, pravo u oči.

Lično, ne znam kako izgleda biti bogat. Borim se, kao i većina vas, za svaki trag udobnosti u ovoj jedva podnošljivoj muci postojanja. Stoga je valjda i misao o bogaćenju prva izletela iz podsvesti na molbu da vam nešto predložim. U svetu u kome živimo imati puno para značiti rešiti bar neke probleme.

2. Putujte! Ovaj predlog može i ne mora imati veze s prethodnim. Svakako, putovanje blagotvorno deluje na našu svest. Verujte mi, probao sam.

Moj pokojni deda po majci Risto živeo je 18 godina u Njujorku. Onda se vratio, oženio mojom bakom, ali nije uspeo da je nagovori da zajedno pređu preko bare. Ostao je da živi u Bosni i povremeno išao na put uz pozdrav "Zbogom, Bosno odo’ u Sarajevo!". Bio je to pandan ovdašnjoj paroli da "Beograd nije Srbija!", mada ja osećam da je deda Risto bar krajičkom svesti težio vrevi Velike jabuke, potpuno različitoj od ostatka Amerike, pa i sveta.

Naš se svet odavno pretvorio u ono što je Maršal Mekluan predvideo kao "globalno selo", ali naglasak u toj formuli, nažalost, nije ostao na reči "globalno". Uobičajeni ishod širenja velikih gradova jeste da oni postaju "gomila sela u potrazi za gradom". Ova definicija odnosi se i na Njujork, samo što je tamo ta potraga mnogo jednostavnija. Valjda zato što je tako veliki… i zato što nikada ne spava, što bi rekao stari plavooki Frenk.

Ukratko, osetio sam se u Njujorku zastrašujuće normalno… iako bez mnogo para.

3. Budite ljubazni!

Dobio sam pre neki dan e-mail s mudrostima izvesnog Endija Runija, za koga pošiljalac pisma tvrdi da je umeo reći mnogo s malo reči. Jedna misao mi je posebno privukla pažnju: "Važnije je biti ljubazan nego biti u pravu."

Mnogo puta, pošto sam uz pristojan osmeh propustio da protivrečim nekome ko je agresivno izlagao mišljenje s kojim se ne slažem, pitao sam se da li je to znak slabosti i nesposobnosti borbe za sopstveni stav. Sad mi je lakše… mada sam i bez tog Runija spoznao da je svaki put kada se izbegne sukob, osećanje u duši neuporedivo lepše od onoga posle čemerno gorke i često besmislene svađe.

Bitke oko malih svakodnevnih ličnih istina mnogo su manje važne od dobrote i ljubaznosti prema bližnjima koje nas približavaju pravoj i jedinoj ISTINI.