Počinje potraga za predsedničkim kandidatima na izborima "kojih neće biti". Potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus prošle nedelje u intervjuu NIN-u priznaje da razmišlja o kandidaturi za predsednika Srbije, pošto ga za to svi pitaju. On inače pretpostavlja da će do kraja godine biti održani savezni i predsednički izbori, a da republički parlamentarni izbori neće biti održani ove godine.

Labusove šanse vide se u sondažama javnog mnjenja koje kažu da on ubira između 40 i 56 odsto pozitivnih i između 8 i 40 odsto negativnih poena (zavisno od sondaže, agencije i metodologije merenja) agencija SMMRI nalazi da je Labus sa 47,2 odsto najpovoljnijih ocena za deseti deo poena prestigao i doskora apsolutno neprikosnovenog Koštunicu.

Labus, međutim, ima samo oko pet odsto čvrstih pristalica (onih koji ga smatraju političarem od najvećeg poverenja i izdvajaju ga na listi u kojoj je moguće izabrati samo jednog od dvadesetak ponuđenih imena). To podseća na Koštuničinu poziciju iz decembra 1999.

Labus ima imidž čoveka koji donosi dobre vesti i do sada mu nisu naštetili unutrašnji sukobi, niti negativne kampanje niti skandali – kao ovaj s Perišićem koji je, kako izgleda, za nekoliko procenata birača već oštetio srpsku vladu, a naneće joj još štete kad bude postavljeno pitanje o tome da li je postojala unutrašnja kontrola te vlade u osetljivom segmentu bezbednosti. Odbijanje vlade da se podvrgne parlamentarnom propitivanju može biti takođe kažnjeno kao zabašurivanje. Labusa sve to ne mora zanimati, kao što on nije taj koji mora da lomi štrajk železničara pretnjama o hapšenju sindikalnih lidera, već može da govori o šansama za kredite radi revitalizacije železnice.

ARENA: Iza ćoška možda ipak čeka blato političke arene. Pretendent na predsedničku kandidaturu je Velimir Ilić, ako se Koštunica ne kandiduje (a i ako se kandiduje, a ne obeća mu nešto). Ilić kaže da će protiv Labusa (koga je ranije nazvao kabinetskim profesorom) voditi kampanju s ogromnim zadovoljstvom jer smatra da su za sve što u ovoj zemlji ne valja krivi ljudi iz G17 plus, "nevladine organizacije koja ima pola ministara u obe vlade…".

S najavom podrške Labusovoj predsedničkoj kandidaturi i G17 plus će morati ubrzano da poprimi karakter političke partije i da definiše odnose s Demokratskom strankom, a i sa ostalima, a onda će sasvim drugačije izgledati i ono kad Predrag Marković imitira Pašićevu fotografiju i kad Pajče nastupa kao ekspert.

Niko ne zna šta će doneti, a šta odneti ugodna GANGO (government assisted nongovernmental organization) pozicija. Po jednim istraživačima G17 može da privuče novu masu i da računa na petnaestak odsto birača, a po drugim zapažanjima pristalice G17 se ipak preklapaju s pristalicama DS-a i manjih stranaka DOS-a.

Ostali u DOS-u mogli bi da zaključe da je Demokratskoj stranci mnogo i predsedničko i premijersko mesto, pa će i sam Labus morati da se opredeli da li će biti član G17 plus ili DS-a. Srpski premijer Đinđić na vest da G17 plus podržava Labusa uzdržano odobrava, ali kaže da će se o tome na vreme odlučiti, da ima još kandidata itd…

To se može odnositi na Velju Ilića, a možda i na Nebojšu Čovića, o čijim se šansama špekulisalo, ali on, kako izgleda, ne usmerava ambicije prema takvom mestu, mada se može pretpostaviti da on posle svih okapanja po Kosovu neće baš skrštenih ruku gledati kako se u Beogradu deli plen.

Sve to skupa znači da Labusovu partijsku bazu neće činiti baš zbir G17 plus i DOS minus, već, možda, nešto manje i komplikovanije. To takođe znači da se licitacija ne može zaustaviti samo na predsedničkim kandidatima.

VUČNA SILA: Koštunica izjavljuje da ne razmišlja o kandidaturi za predsednika Srbije, a njegov DSS saopštava da će o predsedničkoj kandidaturi odlučivati kad za to dođe vreme. Pošto DSS na izbore izlazi sam, logično je pretpostaviti da će ova stranka istaći kandidata za predsednika Republike jer to olakšava izborni nastup partije. Logično je pretpostaviti da bi ova stranka mogla istaći svog džokera Koštunicu. CPIJM nalazi da široka plitka podrška u Koštuničinom slučaju ostaje na Himalajima od 73 odsto (poverenje u Predsednika SRJ). Sa 28,7 odsto dubinske podrške birača, one kojoj istraživači CPIJM-a pridaju značaj u procenjivanju izbornih namera građana, i pored konstantnog pada rejtinga, Koštunica još stoji dvostruko bolje od Đinđića (13,5 odsto) i pet puta bolje od Labusa (5,5). Koštuničin lični rejting je trenutno za trećinu viši od rejtinga njegove stranke (on može računati skoro na trećinu, a DSS trenutno na petinu glasova).

Najave predsedničke kandidature čule su se iz SRS-a (Šešelj nagoveštava da bi to mogao biti Tomislav Nikolić), iz SPO-a (kako izgleda, ne Vuk Drašković, već neko drugi), iz Stranke srpskog jedinstva (Borislav Pelević). U SPS-u se ne izjašnjavaju o svom mogućem kandidatu uglavnom iz pijeteta prema Slobodanu Miloševiću, koji se nalazi u haškom zatvoru…

Sudeći po prethodnim izborima, za izbor predsednika Republike (više od polovine izašlih na biralište, pod uslovom da na birališta izađe više od 50 odsto glasača) biće potrebno negde oko 2,2 miliona glasova. Trenutni rejting Koštunice (28,7) vredi oko 1,8 miliona glasova, što znači da bi kandidati na predsedničkim izborima trebalo da budu spremni i za napor dva izborna kruga.

MOĆ PREDSEDNIKA: Đinđiću, koji pokušava da produži mandat svoje vlade i izbegne republičke parlamentarne izbore, potreban je blagonaklon ili kontrolisan predsednik Republike kao neka vrsta strateške zaštite vlade. Predsednik Republike proglašava zakone, u slučaju da uskrati potpis, zakon se vraća Skupštini na ponovno razmatranje i može odložiti određeno rešenje za šest meseci.

Predsednik Republike predlaže premijera pošto sasluša predstavnika većine, predlaže sudije Ustavnog suda (koji Srbija još nema), može da raspusti skupštinu – ako to traži vlada!

U slučaju da na eventualnim republičkim parlamentarnim izborima ne bude direktnog pobednika, što će se najverovatnije i desiti sudeći bar prema sadašnjim sondažama javnog mnjenja, predsednik Republike može svojim autoritetom da utiče na komponovanje postizbornih koalicija.

Do koje mere? Koštunica i pored velike glasačke podrške, na primer, nije uspeo da kontroliše (predizbornu) koaliciju koja nosi njegovo ime.

S druge strane, mesto predsednika Srbije jako je samo ako je poduprto jakom parlamentarnom većinom. Ako te većine nema, može da se smeška "ko Milanče".

SAVEZNA ADRESA: Jedna vrsta argumentacije govori o simboličkoj poruci koju bi zauzimanje tog mesta donelo. Dinkić iz guvernerske fotelje izjavljuje da je Labus idealan kandidat koji će uvesti Srbiju, kao njen predsednik, u Evropsku uniju.

Mada će savezna adresa biti mesto sastanka s Evropskom unijom, portfelj u budućem Savetu ministara ili kako se to već bude zvalo Labusa ne zanima, zato što ne obezbeđuje dovoljno ingerencija.

S crnogorske strane poručeno je da bi mesto predsednika zajedničke države trebalo da zauzme Koštunica, a on izjavljuje da je red da to mesto zauzme neki Crnogorac, s obzirom na to da je to sada u tri mandata pripadalo Srbiji (Ćosić, Lilić, Milošević). Trenutno, on najavljuje da će se povući sa svih funkcija ukoliko tri skupštine (SR, CG i SRJ) ne podrže dogovor o budućem državnom ustrojstvu. Ove nedelje o tom dokumentu po hitnom postupku raspravlja se u republičkim skupštinama. To je zapravo ustavno-izborna završnica naše krize.