"Izuzetno povoljan utisak ostavili su kontinuirano dobri ekonomski rezultati, uključujući i dvotrećinsko smanjenje inflacije u 2001. godini, snažan rast bruto društvenog proizvoda (BDP-a) i više nego udvostručene devizne rezerve Narodne banke Jugoslavije", ovako je prošle nedelje u izdatom saopštenju svoje misije Međunarodni monetarni fond hvalio jugoslovenske reforme posle uspešno završenih pregovora sa beogradsko-podgoričkom delegacijom koju je vodio federalni vicepremijer Miroljub Labus.

Ocene stručnjaka MMF-a svakako da su važne kreatorima ekonomskih reformi u Srbiji jer od njihovog mišljenja zavisi hoće li se za započete tranzicione procese dobiti potrebna materijalna podrška iz sveta kako bi oni bili uspešno dovedeni do kraja. Ništa manje, međutim, za reformske lidere nije bitno i pitanje da li ti tranzicioni procesi imaju političku podršku domaćih birača preko čijih leđa se uglavnom lome posledice reformi. Odnosno, koliko je za Miroljuba Labusa ili Božidara Đelića važno da tamo neki pera perić iz neke srpske varoši pohvalno reaguje kao, na primer, Emanuel Zervudakis, regionalni direktor i šef pregovaračkog tima Međunarodnog monetarnog fonda koji stoji iza onako sročenog saopštenja? Nesumnjivo je da se BDP ili devizne rezerve "ne mogu mazati na hleb" jer ih obični građani (za razliku od eksperata MMF-a) direktno ne prepoznaju kao važne elemente u poboljšanju vlastitog standarda. Ali bi zato, recimo, smanjenje inflacije za dve trećine (što će reći niže cene ili više novca u novčaniku) kod prosečnog stanovnika Srbije moglo da izazove pozitivne reakcije ukoliko je on uspeo da dovede u vezu ekonomske reforme i poboljšanje sopstvenog materijalnog položaja.

ŠTA NAROD KAŽE: Jedan deo stanovnika Srbije apsolutno ne deli mišljenje pomenutog Zervudakisa. Kao ilustracija može, na primer, da posluži najnovije istraživanje marketinške agencije Medium-Galup koje ukazuje i na drugačije percepcije građana koje mogu biti važne i za političare. "Ukoliko se sabere 9,2 odsto ispitanika koji svoju sadašnju materijalnu situaciju opisuju kao neizdržljivu i 34,7 odsto onih kojima je ta situacija loša, onda dolazimo do 43,9 odsto građana, odnosno skoro polovine biračke populacije, koji tvrde da danas teško žive. To je veoma obeshrabrujuće", kaže Srbobran Branković, direktor Agencije.

Na osnovu veoma povoljnih ocena svoje Misije o jugoslovenskim ekonomskim reformama, bord izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda trebalo bi da u maju odobri kao podršku stabilizaciji i reformama novi trogodišnji finansijski aranžman od 800 miliona dolara. Ali, ni to nije sve. Misija je za vreme pregovora u Beogradu već usaglasila Memorandum o ekonomskoj politici Jugoslavije za ovu godinu što je bilo osnova za povlačenje četvrte, poslednje tranše postojećeg stend-baj aranžmana u iznosu od 65 miliona dolara. "Ovo je treći sporazum Jugoslavije sa MMF-om za godinu dana, a neke zemlje vode pregovore godinu dana da bi sklopile samo jedan sporazum. To govori da makroekonomske reforme u Jugoslaviji veoma dobro funkcionišu", izjavio je posle uspešno završenih pregovora SRJ i MMF-a član jugoslovenskog pregovaračkog tima Mlađan Dinkić, guverner jugoslovenske centralne banke.

Nema sumnje da će 62 miliona dolara na svaka četiri meseca i tako 13 puta u naredne tri godine (takav je mehanizam povlačenja ukupne sume od 800 miliona dolara) dobro doći za makroekoomsku stabilizaciju koja podrazumeva "zdrave i živahne" devizne rezerve zemlje i jačanje njenog ekonomskog potencijala. Eksperti MMF-a uvereni su da će taj novac doprineti daljem snižavanju cena (obaranje inflacije) i poboljšanju životnog standarda stanovništva kroz stope rasta od oko pet odsto. Tri dana posle potpisanog sporazuma, guverner Dinkić najavio je da bi ove godine inflacija mogla da bude manja od planiranih 20 odsto, da bi dogodine mogla da padne na jednocifrenu a treće godine aranžmana sa MMF-a da se spusti na evropskih dva do tri odsto.

OBEĆANJA POD GASOM: Problem može biti u tome što, međutim, jedna petina građana Srbije (prema istraživanju agencije Medium-Galup) ne veruje u ta obećanja: 16,6 odsto ispitanika očekuje da će se njihova materijalna situacija "uglavnom pogoršati", a 3,8 odsto da će se "veoma pogoršati". Taj deo populacije uplašen je najavama novih otpuštanja s posla, poskupljenja infrastrukturnih usluga (struja, telefon) i njima terapija makroekonomske stabilnosti koju propisuje MMF ne donosi ništa dobro. Oni su danas u Srbiji glasnogovornici one poznate i prepevane parole "gazda popuštaj, možda je terapija dobra, ali pacijent samo što nije umro".

Imaju li kreatori ekonomskih reformi u ovom trenutku pravo da popuste, "smanje gas" i počnu da prave kompromise u sprovođenju reformi pred ovakvim zahtevima jedne petine "baze", ako to od njih budu zatražili političari kojima je stalo da se dodvore biračima kako bi na nekim sledećim izborima dobili što više glasača? Ili je baš sada prilika (učestale međunarodne pohvale i konkretna finansijska pomoć) da "pojačaju gas" i dovedu reforme do tačke kad je nemoguć povratak "u pređašnje stanje"?

Sudeći prema još nekim veoma bitnim pokazateljima Medium-Galup istraživanja čini se da dosadašnje mere i rezultati ipak nisu previše ogadili ekonomske reforme većinskom delu građana Srbije i da reformatori imaju još "fore" kod tog dela populacije da nastave s bolnim ali neophodnim promenama ekonomskog sistema zemlje. Otprilike jedna petina (19,1 odsto) građana ocenjuje da se u proteklih godinu dana njihova materijalna situacija "veoma" i "uglavnom" poboljšala, a skoro polovina (46,2 odsto) smatra da je "uglavnom" ostala ista. Posmatrano ogoljeno, ovaj poslednji podatak ne pokazuje dovoljno jasno šta znači da je nekome situacija "ostala ista", jer se ne vidi da li je "ista-loša" ili "ista-dobra". Tek odgovor na pitanje "kako biste opisali svoju sadašnju materijalnu situaciju" nudi rešenje prethodne enigme. Dakle, u odgovoru na ovo pitanje 42,7 odsto građana opisuje trenutnu situaciju kao "podnošljivu". Znači da najveći broj onih kojima je situacija posle godinu dana ostala "uglavnom ista" (46,2 odsto) smatraju da je ona "podnošljiva" (42,7 odsto).

Postoji, međutim, podatak na koji Srbobran Branković veoma upozorava. Od decembra 2000. godine (kad su građani Srbije prema Galupovom milenijumskom istraživanju bili svetski rekorderi u optimizmu) do februara 2002. godine očekivanja o boljem životu opala su sa 65 na 42,1 odsto. Iako je to uobičajeni svetski prosek (između 30 i 50 odsto), pad optimizma građana Srbije mogao bi, kaže Branković, da bude vrlo simptomatično upozorenje političarima.

OPADANJE OPTIMIZMA: Može li "nezadovoljstvo iz stomaka" rumunizovati srpske reforme, odnosno baciti ekonomiju i društvo u višegodišnji vrtlog bezuspešnog tumaranja za poželjnim modelom tranzicije? Na osnovu brojnih anketa i istraživanja javnog mnjenja stiče se utisak da su građani još spremni da "kreditiraju" reformske lidere, ali se "kredit" polako topi. Kad je u pitanju dalja sudbina sprovođenja reformi u Srbiji čini se prema Medium-Galup istraživanju, da bi dva odsto superoptimista ("moja materjalna situacija će se veoma poboljšati u narednih godinu dana"), 40,1 odsto umerenih optimista ("moja materijalna situacija će se uglavnom poboljšati") i desetak procenata od onih 37,4 odsto koji veruju da će "njihova materijalna situacija uglavnom ostati ista" (dakle podnošljiva) ipak mogli predstavljati potrebnu većinu i neophodni "vetar u jedra" reformskim liderima da na miru i do kraja izvedu ekonomski preobražaj Srbije.

Da li najave bledunjavo dezorijentisane opozicije i ambicioznih sindikalnih lidera o vrućem proleću socijalnog nezadovoljstva, odnosno o milionima radnika na ulicama srpskih gradova kao odgovoru na mere reformskih "derikoža" mogu da se ostvare? Na osnovu do sada izražavanog nezadovoljstva (štrajkovi u Zastavi, protesti povodom gašenja četiri banke, ali i železničarski štrajk) i ispitivanja javnog mnjenja čini se da Labus, Dinkić, Đelić, Vlahović, Pitić, Matkovićka… imaju dovoljno manevarskog prostora i vremena da izbegnu mogući rumunski scenario u Beogradu. Na to upućuju i odgovori građana na pitanje u istraživanju Medium-Galupa "kako bi zaštitili svoje interese i reagovali na otkaz u firmi, na smanjenje plate ili na poskupljenja hrane i struje". Najveći broj ispitanika (51 odsto) izrazio bi nezadovoljstvo u razgovoru s kolegama i prijateljima, 19 odsto bi štrajkovalo a 23 odsto bi učestvovalo u uličnim protestima.

Uvek strogi međunarodni nadzornici i finansijski pokrovitelji srpske tranzicije izrekli su sijaset pohvala dosadašnjim reformskim potezima vlasti u Beogradu. Od toga se ne može živeti, ali se zbog toga može izgubiti vlast. Osim inostranih arbitara, važno je šta misle i domaći "potrošači" reformi. A oni trpe i gunđaju, nadajući se boljim danima u kojima će početi da investiraju svoju ušteđevinu od šest milijardi maraka koju su baš ovih dana izvadili iz slamarica i pretvorili u eure.

Šta bi u takvoj situaciji trebalo da čine političari?

Oni kojima je uzor Knjaz okupili bi za sofru reformiste, lupili ih po prstima i izrekli čuvenu demagošku parolu – "popuštaj".

Da li je, međutim, danas u Srbiji zrelo za popuštanje?

Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda, ali i ostali svetski ekonomski eksperti odali su priznanje reformski orijentisanim liderima u Beogradu da su u proteklih godinu i nešto više dana uspeli da obezbede makroekonomsku stabilnost kao važan deo reformskog procesa. To, međutim, još nije dovoljno za konačan uspeh ekonomskih reformi za koje će biti potrebno sve više kapitala u investicijama i sve manje novca u donacijama. Ali, kapitala će biti tek kad se, pored makroekonomske, obezbedi i politička stabilnost u Srbiji. I u tom pogledu postoji potpuna saglasnost između kompanije Filips i firme "Pera Perić" iz Jagodine. Obe će ulagati svoj novac tek onda kad se u Srbiji završi hladni rat među saveznicima kojima su građani pre godinu i po dana poverili zadatak da sahrane socijalizam sa Miloševićevim likom i (ne)delom.