Norveški sastav Mayhem, osnovan 1985. godine, smatra se jednim od pionira pravca poznatog kao death metal. Bend su osnovali Necrobutcher i Euronymous. Njihov pevač Dead ubio se 1991, samo dve godine nakon pristupanja bendu. Priča kaže da je bubnjar Hellhammer od delova njegove lobanje napravio ogrlicu, dok je Euronymous, navodno, skuvao i pojeo njegov mozak. Nekoliko godina kasnije Euronymousa je ubio basista benda Count Grishnackh zbog toga što je nesrećni Euronymous imao reputaciju lošijeg momka. Grishnackh ga je usmrtio sa 23 uboda nožem, čime je želeo da nadmaši broj uboda od kojeg je umro bubnjar Faust iz konkurentskog benda Emperor, koji je s daleko lošijim skorom okončao život svog dečka. Prilikom hapšenja u Grishnackhovoj kući pronađeno je 150kg dinamita kojim je planirao da podigne u vazduh obližnju crkvu prilikom službe, mada sve ove podatke treba uzeti s određenom rezervom jer su sakupljeni sa niza sajtova na internetu.

Ukoliko ste roditelj jednog ili dvoje tinejdžera koji katkad slušaju nepodnošljivo glasno nepodnošljivo agresivnu muziku, verovatno ste već odjurili u njihovu sobu i zabranili im slušanje i Mocartovog Rekvijema, bilo kakav pomen cveća, naročito crnog, a ozbiljno se premišljate da ih sa časova "demokrature" prepišete na veronauku, i to uz nadoknadu svih do sada propuštenih časova. Pitanje glasi: da li ste se ovoga trenutka setili da a) imate decu, b) da ona izgledaju nešto tmurnjikavo u poslednje vreme, c) da slušaju nekakvu muziku, d) vi ne znate ništa o b), a još manje o c), ili d) da pitanja pod a), b) i c) možda stoje u nekakvoj vezi?

SAMOUBISTVA TINEJDŽERA: Nedavna samoubistva tinejdžera u Beogradu, nažalost, samo su nas podsetila na pogrešne stvari: sekte postoje, a s njima i neodvojivi svet droge, orgija, obreda, kao i svet muzike, koji je vrlo često navođen kao stecište (samo)ubilačkih misli i namera. Svaki put do sada, istraživanja su pokazivala da nadmoć muzike nad razumom dolazi tek ako je teren pripremio čitav niz drugih stvari, i neretko ta ista muzika biva samo spuštena zavesa ili poslednji svedok čina, iz jednog jedinog razloga: niko drugi sem nje nije bio tu.

Jedno istraživanje u američkoj državi Minesoti pokazuje da je drugi po redu uzročnik smrti tinejdžera, nakon nesreća, samoubistvo. Isto istraživanje tvrdi da je 25 odsto učenika barem jednom razmišljalo o samoubistvu, a da jedan od 33 učenika pokuša samoubistvo svakog meseca. Suicidalne namere moguće je utvrditi već kod petogodišnjeg deteta, dok se 90 odsto dece mlađe od 14 godina ubilo u svom domu. Najčešći uzrok samoubistava dece tog doba je zlostavljanje, osećanje odbačenosti, zapuštenost ili prevelika očekivanja njihovih roditelja.

PRŽENJE NA ROŠTILJU: Razne, pak, roditeljske grupe načinile su svoju listu uzročnika baziranu na obrađenim slučajevima, i to iz sveta popularne kulture. Na toj listi nalaze se: filmovi (Scream /svi delovi/, Reservoir Dogs, Natural Born Killers i Juice), emisije na MTV-iju (poput idiotske emisije Jackass u kojoj akteri probaju vratolomne aktivnosti poput prženja na roštilju u odelu otpornom na vatru), čak i Jerry Springer Show (koji kod nas ide na BK televiziji, a zbog čije su epizode o incestu dvojica tinejdžera silovala svoju osmogodišnju polusestru).

Evo kako izgledaju neki primeri koji se tiču muzike: inspirisan stihovima death metal grupe Morbid Angel (Hatework/ And the earth’s let burning/ I call death/ Death is answering me/ And a world betrayed is black forever), jedan tinejdžer ubio je svoju učiteljicu i četrnaestogodišnju devojčicu. Tri tinejdžera ubila su svoju vršnjakinju, zatim su se vratila i silovala leš, a potom na sudu tvrdila da su pratila tekst pesme Kill Again, death metal sastava Slayer. Sud je odbacio tužbu protiv benda ističući da prvi amandman (sloboda govora) bendu dozvoljava da peva o ubistvu i nekrofiliji. Tinejdžer je četiri sata mučio svoju sestru vezanu za stolicu, sve vreme slušajući muziku megapopularnog repera Eminema. Osamnaestogišnja devojčica ubila se (sačmarom) imitirajući tako samoubistvo svog idola Kurta Cobaina, lidera jednog od najpopularnijih bendova devedesetih – Nirvane.

Prividna raznovrsnost muzičkih pravaca koji su se našli u ovom odabiru ne sklanja fokus religioznih fundamentalista i roditeljskih grupa s muzike koja je označena kao death metal, black metal, ili goth (termin kojim se označava sintisajzerima i semplerima inficiran rock, mračnih tema, najuopštenije rečeno). Tako su poslednja dva pravca navedena kao krivci za masakr koji se desio u srednjoj školi Columbine pre nekoliko godina kada su dva učenika ubila dvoje učitelja i 14 svojih vršnjaka. Jedan izveštaj kaže da su obojica bila (i) pod uticajem filma Basketball Diaries, u kome lik koga tumači, idol tinejdžerki, Leonardo Di Caprio dolazi u školu, obučen u dugi crni kaput i u učionici puca na učiteljicu i prisutne učenike.

Praveći profil na osnovu njihovog ponašanja, a za skeniranje potencijalnih agresivaca, jedna studija ih ovako opisuje (ovim redom!!!): mračna pojava (uključuje i crni autfit), otuđeni, fascinacija oružjem, pričaju o nasilju i žele da ga počine, prete, skloni su zabavi punoj nasilja (igrice, filmovi, muzika), imaju probleme u porodici. Pametnome dosta da shvati nakon koliko posledica i jedan ozbiljan uzrok dolazi na red.

TRAMPA S ĐAVOLOM: Međutim, zatupljujuće insistiranje na tome da je svako sektašenje inspirisano satanizmom odavno je uslovilo da su i satanizam i rokenrol stavljeni na crnu listu kao par blizanaca. Istorija kaže da je još 1930. na BBC-u zabranjena za emitovanje pesma Gloomy Sunday zbog toga što je izazvala nekoliko samoubistava. Istih godina nagađalo se da je bluz legenda Robert Johnston svoj muzički talenat dobila u trampi s đavolom, a sličan transfer duše napravio je i Jimi Hendrix kojih četrdeset godina kasnije. Da satanizam nije imao ekskluzivnu licencu samo sa death metalom, govori i priča o albumu Beatlesa Sergeant Pepper’s Lonely Hearts Club Band. Navodno se puštanjem poslednje pesme na albumu unazad čula poruka: We’ll fuck you like supermen, koja je instantno pripisana đavolu. Kada je Charles Manson, nakon ubistva trudne glumice Sharon Tate, izjavio da ga je na to navela pesma Helter Skelter s istog albuma, i kada je utvrđeno da se među mnogim likovima na omotu albuma nalazi i sveštenik crkve satane – Aleister Crowley, više nije bilo sumnje čiji su prsti upleteni u njeno nastajanje. Tek su osamdesete i devedesete u čitavu stvar uplele heavy metal, jer više nije bilo potrebno vrteti ploče Black Sabbatha i Led Zeppelina unazad, metalci poput Judas Priesta našli su u satanističkoj ikonografiji dovoljno materijala za konotiranje stvarnosti. Pokušaj da se bendu prikači krivica za samoubistvo dvojice tinejdžera koji su neposredno pre tragičnog čina slušali njihov album, neslavno je propao na sudu, kao i mnogi posle njega.

Muzika inspirisana satanizmom je posledica. Prisustvo sekti je posledica. Mladi ljudi koji tragično stradaju poput dvoje beogradskih tinejdžera su posledica. Uzrok je obično tamo gde niko nema hrabrosti da pogleda.