Ako se po Božićnoj kupovini da proceniti stanje evropske privrede, onda bi trgovci u zapadnoevropskim metropolama mogli da posvedoče da smo već zagazili u recesiju. Iako su gradovi okićeni još od polovine novembra, roba izložena, popusti već krenuli, obim kupovine kudikamo je manji od onoga što se očekivalo. Na poređenje sa prošlom i pretprošlom godinom ne treba trošiti reči.

Kada tako stoje stvari sa onima koji prodaju relativno jeftinu robu i od trgovačke umešnosti najvažniji kvalitet im je da na brzinu obrlate kupca (ne davši mu vremena da razmisli da li mu je to što kupuje i po takvoj ceni zaista i potrebno), šta tek da kažu velike korporacije kod kojih se pregovori vode dugo, a uspeh im zavisi od neverovatnih faktora ili malih kolebanja na berzi.

U takvim okolnostima ni tako iscrpljeno i osiromašeno tržište kao što je jugoslovensko nije predmet potcenjivanja. To je bio jedan od razloga da austrijski ogranak kompanije Simens, inače zadužen za tržište bivše Jugoslavije, Slovačke i Mađarske, na svoju pres konferenciju na kojoj je predstavljen godišnji bilans kompanije pozove, pored austrijskih, i novinare iz regiona.

"Osnovni uslov da se pojavimo na nekom tržištu je da tamo za nas ima nekog posla", rekao je za "Vreme" Albert Hohlajtner, predsednik kompanije Simens Austrija, ocenjujući da je tržište u Jugoslaviji perspektivno u budućnosti.

TRANSFER TEHNOLOGIJE: Prema njegovim rečima, Simens Austrija namerava da sa istim programima nastupi u celom regionu. "Veoma je teško postaviti fabrike, ali nameravamo da proširimo naš razvoj i na zemlje u okruženju", objasnio je gospodin Hohlajtner dodajući da pre svega misli na transfer tehnologije kao i na princip Simensa da zapošljava radnike na licu mesta, gde god za to postoje uslovi i potrebe. Sadašnji obrt Simensa u regionu je oko 500 miliona eura, što ostvaruje oko 1400 zaposlenih van Austrije. Inače, cela kompanija ima 19.482 zaposlena, gotovo dve hiljade više nego prošle godine, uz ambiciju da naredne godine ovaj broj poraste na 20.500 – onoliko koliko je firma imala 1997.

Simens Austrija nastoji da se uklopi u svetske trendove po kojima se profit pravi i u slučaju pada narudžbina (u slučaju Simensa taj pad je 26,3%, uz izvestan porast u prodaji od 4%). Na drugoj strani, već četiri godine prodaja po zaposlenom je u porastu i sada iznosi 282.000 eura.

Za mesto na kome će se medijima predstaviti godišnji bilans firme odabrana je fabrika vozova u Beču, tačnije hala u kojoj se sklapaju mahom kompozicije za metro i nadzemne vozove, tramvaji i Simensov novitet – autobus bez vozača (kreće se specijalnom trasom čija je izgradnja i održavanje jeftinije od postavljanja i održavanja šina). U Simensu su posebno ponosni na ovu fabriku koja godišnje obrne 700 miliona eura i u procesu je finalizacije kompozicija za Francusku, Sloveniju, Australiju, Maleziju i Veliku Britaniju. Prema rečima gospodina Hohlajtnera, obim posla u ovom pogonu je sada prilično veliki, za razliku od perioda od pre desetak godina kada je bilo vrlo malo posla: "To i jeste razlog što smo odlučili da vas pozovemo baš ovde."

Inače, tek za informaciju našim menadžerima koji još uvek nisu uobičajili da medijima redovno predstavljaju rezultate svog poslovanja (ma kakvi oni bili), sve je prilično podsećalo na prezentaciju budući da je gospodin Hohlajtner sve rezultate i podatke ilustrovao na velikom platnu postavljenom iza stola za kojim je sedeo, a računarom koji ih je emitovao je upravljao lično, rutinski.

DOBRE I LOŠE VESTI: Objašnjavajući trenutnu ekonomsku situaciju, Albert Hohlajtner je diplomatski izjavio da "okruženje za biznis nije baš najbolje", navodeći da je zbog procesa liberalizacije tržišta i vlasničke transformacije, što su posledice uključenja u Evropsku uniju, došlo do izvesnog oklevanja i odlaganja velikih investicija čak i u Austriji.

"Sve to ima veliki uticaj na naše poslovanje. Možda je ovo kroz šta sada prolazimo recesija, možda je nešto drugo, ali u svakom slučaju poslednjih meseci nije zabeležen rast", rekao je gospodin Hohlajtner, dodajući da je 2001. godina za njegovu firmu, ipak, uspešna. Kao jedan od razloga za to naveo je njihovo fokusiranje na tržište u Austriji, gde su postignuti bolji rezultati, ali je to, s druge strane, uticalo na smanjenje izvoza.

Ne bežeći od loših vesti, Albert Hohlajtner je rekao da je firma imala promašaja poput investicija u novu karticu zdravstvenog osiguranja, u šta je mnogo uloženo, ali se država opredelila za drugog ponuđača. Takođe, projekti u oblasti nove ekonomije mahom su propali, prateći svetski trend u toj oblasti poslovanja.

Nasuprot tome, prema rečima predsednika Simens Austrija, ova kompanija ne štedi kada je ulaganje u razvoj i istraživanje u pitanju, za šta se godišnje potroši oko 670 miliona eura, što je trećina ukupnih ulaganja u ovu oblast u celoj Austriji.

"Naš princip jeste da ostvarujemo kooperaciju sa lokalnim firmama, a posebno smo zainteresovani za saradnju sa malim i srednjim preduzećima", rekao nam je gospodin Hohlajtner nakon pres konferencije odgovarajući na pitanje mogu li se radnici u Jugoslaviji nadati novim radnim mestima, ako ne u Simensu, a ono bar u domaćim firmama koji bi mogle biti njihovi kooperanti. Na pitanje da li to znači da bi on ohrabrio one koji će u procesu privredne tranzicije u Jugoslaviji ostati bez posla da krenu u osnivanje sopstvenih firmi sa ciljem da postanu Simensovi kooperanti, gospodin Hohlajtner je odgovorio: "Svakako ih u tome ohrabrujem."