Pravi krivci na ovom dugačkom spisku streljanja, atentata, davljenja, spaljivanja, masakara i drugih zverstava koje navodimo u izveštaju nisu, ponavljamo, balkanski narodi. U ovom slučaju sažaljenje mora da prevlada ljutnju. Nemojmo da osuđujemo žrtve… Pravi krivci su oni koji zbog interesa ili sklonosti izjavljuju da je rat neizbežan, ali kada ga izazovu, tvrde da su bili nemoćni da ga spreče.

(Desturnel de Konstan, Uvod u Izveštaj o uzrocima balkanskih ratova, 1914)

Balkane, Balkane moj, budi mi silan i dobro mi stoj

(Johan B. Štulić, Balkan, 1979)

Može biti da događaji čiji smo svedoci danas, a koji se pogrešno objašnjavaju nekakvom balkanskom suštinom, predstavljaju konačnu evropeizaciju Balkana. Ako se Balkan može izjednačiti, a ja mislim da može, sa svojim otomanskim nasleđem, onda ti događaji predstavljaju poodmaklu fazu u nestajanju Balkana.

(Marija Todorova: Imaginarni Balkan, 1997)