Svet

Borba protiv mafije

Sumrak familije Đenoveze

Najuspešniji tajni zadatak u dosadašnjoj američkoj kriminalističkoj istoriji: njujorški policajci spektakularno uhapsili 73 člana ozloglašene mafijaške porodice

Pljačku fonda za plate zaposlenih u "New York Times Co.", u kojem se tokom nedelje sakupi oko šest miliona dolara, planirali su za prošlu sredu članovi najpoznatije njujorške mafijaške porodice Đenoveze, ali ih je dan pre u tome osujetila policija grada Njujorka (NYPD) spektakularno uhapsivši 73 njihova člana, među kojima su tri kapoa, sedam vojnika i veliki broj saradnika – izvesni Bleki, Džoni Keš, Bejbi Karmin, Hot Dog i Seli Boj. Ukoliko se dokaže njihova krivica, optužene očekuju zatvorske kazne u trajanju od pet, pa sve do 530 godina.

Privedeni gangsteri optuženi su za sve one poslove koji organizovanom kriminalu godišnje donose milione dolara prihoda: lupanje reketa, malverzacije, ilegalno kockanje, prodaja ukradenih stvari, pronevere, trgovina oružjem, zelenašenje i prodaja falsifikovanih robnih marki Tomi Hilfiger, Kelvin Klajn, Guči, Rolex. Od 1998. do 2001. godine, procenjuje FBI, familija Đenoveze ilegalno je zaradila oko 14 miliona dolara. Iako se možda čini kako je mafijaška organizacija prevaziđena i zastarela, najnoviji slučaj pokazuje da se sama unutrašnja struktura nije bitno promenila; sve funkcioniše po davno utvrđenoj hijerarhiji preko vojnika (soldiers), do divizija (crew) kojima rukovodi skup kapoa (capo regime) i na kraju samog neprikosnovenog mafijaškog bosa.

AMERIČKI HEROJ: Svu slavu za ovakav uspeh policijskih organa u slučaju porodice Đenoveze nosi tridesetdvogodišnji tajni agent koji se pre tačno 27 meseci umuvao u mafijaške redove. Big Frenki, kako je glasio njegov konspirativni gangsterski nadimak predstavio se određenim nižim mafijaškim krugovima kao vlasnik privatne šlep službe iz Nju Džersija, preko koje začas može rastaviti "vruće" automobile i plasirati rasklopljene delove na tržište, takođe omogućavajući pojedinim vlasnicima vozila da krađu prijave osiguranju, a pri tom novac od prodaje delova strpaju u svoj buđelar. Gangsteri su naseli na mamac-ponudu i pustili Frenkija da probno zaradi koji dolar ekstra, što je veoma uspešno radio, usput proširivši posao i na švercovanje cigareta. Ubrzo je pozvan na ručak u restoran Rigoleto na Aveniji Artur, omiljeno sastajalište ekipe Đenoveze u Bronksu, gde se upoznao sa Paskalom "Petsi" Parelom, vlasnikom pomenutog ugostiteljskog objekta i glavnim mafijaškim bajom u tom delu Njujorka. Paskalu ga je najverovatnije predstavio njegov rođeni brat Nejl, pa je možda upravo zbog toga neverovatno brzo zadobio simpatije paranoičnog Parela, koji je svuda sa sobom teglio mali skener koji reaguje na prislušne uređaje, a kojem se Veliki Frenki toliko svideo da je naprosto zaboravio da ga proveri. Policijiski agent od tada ulazi u više mafijaške strukture, a redovno je pozivan na "porodična" venčanja, zabave i proslave. Pareli je danas optužen za proneveru više od milion dolara iz penzionog fonda jednog ogranka Unije stolara. Kada su takođe uhapšenom i osumnjičenom za planiranje pljačke "Tajmsa", Džozefu Savarezu, bliskom Parelinom saradniku i od 1976. godine penzionisanom policajcu, u kancelariji FBI prikazali fotografiju Big Frenkija, neimenovani policijski izvor opisao je to za "The Nation" rečima: "U tom trenutku sva krv otišla je iz njegovog lica i postao je bled kao krpa."

Za sve vreme provedeno sa gangsterima Frenki je navodno, kako prenosi "New York Post", dobro jeo i uspeo da se udeblja nekoliko kilograma, iako je, može se pretpostaviti, svakodnevno bio izložen stresu i njegov život je više od tri godine bio na kocki. Kako bi zaštitili njegov pravi identitet, koji verovatno nikada nećemo saznati, Frenkijevi roditelji prodali su kuću u Njujorku i preselili se u Nju Džersi, a on – inače neoženjen – najverovatnije uskoro napušta zemlju.

Policajci, federalci i tužioci ozarenih lica na konferenciji za štampu su ovu akciju policije protiv organizovanog kriminala nazvali najuspešnijim tajnim zadatkom u dosadašnjoj američkoj kriminalističkoj istoriji; uspešnijim i od slučaja Džoni Brasko, alijas Đuzepe Pistoni koji je na sličan način krajem sedamdesetih rasturio porodicu Bonano i potom otišao u holivudski mit uz pomoć Džonija Depa i Al Paćina.

"Ovaj slučaj pokazuje da zbog 11. septembra FBI i njegovi saradnici nisu rastrojeni i nisu prestali da prate organizovane kriminalne aktivnosti. Ponovo smo uspeli da vidimo kako mafija izgleda spolja i iznutra", rekao je u izjavi koju je preneo Associated Press Beri Maun, pomoćnik direktora FBI. Sličnog mišljenja je i Meri Džo Vajt, državni advokat iz Menhetna, koja u izjavi za američke medije kaže: "Ova hapšenja pokazuju odlučnu nameru da, dok građani Njujorka pokušavaju da vrate normalnost u svoje živote, mi nećemo dopustiti takav povratak ‘uobičajenom biznisu’ članovima organizovanog kriminala i kriminalnim elemntima."

OD SVITANJA DO SUMRAKA: Otac familije Đenoveze je Čarli Lućiano, poznatiji pod nadimkom Laki Lućiano, kojim su ga mediji krstili krajem tridesetih godina prošlog veka kada je preživeo odmazdu tadašnjeg velikog mafijaškog bosa Marancana; njegovi ljudi Lakija su okačili o gredu besomučno ga udarajući i mučeći nekoliko sati, nakon čega su ga u bolnici zakrpili sa ukupno 55 šavova. Marancano ga nije ubio misleći da je mučenje postiglo svoj cilj, no svoju grešku shvatio je trinaest meseci kasnije kada Čarli angažuje plaćenog ubicu Mejera Lanskog koji 9. septembra 1931. godine oko dva sata popodne upada u štab Marancana i ubija ga sa četiri hica ispaljenih u njegovu glavu i telo. Nakon toga, Laki Lućiano uči lepo ponašanje i fine manire, oblači moderna šmekerska odela i uspeva da pomiri zavađene obitelji i preusmeri mafijaške aktivnosti sa borbe za teritoriju i međusobne obračune na borbu ka boljem organizovanju i saradnji porodica u organizovanim kriminalnim poslovima (u to vreme osnovana je tzv. Komisija sačinjena od pet mafijaških porodica – Bonano, Kolombo, Đenoveze, Lućeze, Gambino), sklopivši primirje i sa Al Kaponeom. Uspešno je preživeo prestanak prohibicije, a svakodnevno šireći sferu uticaja i razvijajući posao znatno je uvećao porodične prihode. Iako je dospeo u zatvor, gde je proveo nekoliko godina zbog optužbi za organizovanje prostitucije – jedine stvari za koju je tvrdio da s njom nikada u svom životu nije imao dodira – uspeo je da se nagodi sa državom i otputuje nazad u rodnu Siciliju. Njegov zamenik preko koga je kontrolisao poslove iz zatvora i koji ga je na kraju potpuno nasledio Frenk Kostelo nastavio je njegovim putem pod Lakijevim motom: dati ljudima ono što žele i ne vršiti prevelik pritisak na njih, izbegavati poslove sa drogom, održavati disciplinu u organizaciji i stvoriti mogućnost za lepu zaradu kako šefova tako i vojnika, da bi svi zajedno bili srećni i proživeli životni vek u međusobnom razumevanju, sreći i veselju. Kostelo je u svojim šezdesetim godinama postao zaokupljen pitanjem suštine života i mislima o smrti, praćenim nesanicom i konstantnom depresijom. Morila ga je spoznaja da ne bi bio mafijaš samo da je odrastao u drugačijoj sredini koja bi mu omogućila put ka visinama legalnim tokovima.

"U svojim kostima osećam da će jednog dana Vito biti loša vest za svakoga", rekao je Čarli pri zalasku karijere za Vita Đenovezea, koji je u to vreme razradio posao preko italijanske lutrije i klubova mahom specijalizovanih za homoseksualce i lezbejke. Pred sam početak Drugog svetskog rata američka policija ponovo se raspituje za Vita kojeg tereti za ubistvo Ferdinanda Boćie, pa ovaj beži u rodni Roziljino sa koferom punim novca, prokrijumčarivši tada 750.000 dolara. U Ameriku se vraća 1945. godine i policija se ponovo raspituje za njega i pokreće istragu povodom ubistva, ali je glavni svedok Piter La Tempa tokom procesa ubijen, pa je Đenoveze pušten usled nedostatka dokaza, nakon čega postaje totalitarni vladar porodice Đenoveze. Umire 1969. godine što mnogi u familiji smatraju jedinom dobrom stvari koju je ikada uradio. Nije bio popularan zbog svoje megalomanije, nemilosrdnosti, zavisti i pohlepe. Vitovu krvoločnost opisuje doušnik Džozef Valaki koji je svojevremeno sa njim radio: "Ako biste otišli do njega i rekli da neki tip ne radi dobro, on bi ga ubio, a onda bi ubio vas zato što ste otkucali tog tipa." Kasniji bosovi familije Đenoveze Eboli, Tieri, Salerno i Điđante bili su sličniji njemu nego Frenku i Čarliju.

Nedelju dana pre katoličkog Božića 1997. godine Vinsent Điđante, tadašnji bos familije Đenoveze, poslat je na robiju u trajanju od deset godina zbog reketiranja i kovanja zavere. On je već 1970. godine počeo glumiti ludilo ostavljajući utisak bespomoćnog bolesnog starčića. Noćni život je provodio šetajući po mračnim sokacima, izbegavajući luksuzne restorane. Na većini fotografija koje je FBI napravio nadzirući mafijaškog bosa vidi se Điđante koji po ulicama naselja Grinvič usred bela dana šeta obučen jedino u prugastu pidžamu i priča sam sa sobom, folirajući federalne agente koji su mu nadenuli nadimak Ćale Čudak (Oddfather). Njegov brat Luis Điđante, takođe kontroverzna ličnost, jednom prilikom okupljenim novinarima na pitanje o zdravstvenom stanju svog brata odgovorio je rečima: "Vinsent je paranoični šizofreničar, on halunicira i tako je već od 1968. godine. Pogledajte samo koje lekove svakodnevno koristi: pet miligrama valijuma, 100 miligrama torazina i 30 miligrama dalmara." Kada je osuđen i poslat na robiju, njegova osamdesetosmogodišnja majka izjavila je kako nema šanse da je njen sin šef Koza nostre, te dodala: "Vinćenco? On je šef klozeta!" Salvatore Gravano, izdajnik mafije i čovek koji je svedočio protiv velikog američkog mafijaša Džona Gotija, odlučno je odbacio tvrdnje o Điđantovom ludilu i tokom sudskog procesa potvrdio da je optuženi zaista glavni mafijaški bos. Pomoćnik javnog tužioca Endrju Vejzman nakon suđenja izjavio je: "Vinsent Điđante je okoreli kriminalac koji je svoj život posvetio zločinu i tome da ne bude uhvaćen." Prema neproverenim informacijama, kakvih je mnogo kada je u pitanju mafija, njega sada odmenjuje Dominik Ćirilo, poznatiji kao Tihi Dom, ali Điđante još uvek kontroliše familiju iz zatvora.

Suton moći mafijaške porodice Đenoveze počeo je mnogo pre nego što se to čini, a poslednja dva udarca koja im je policija zadala ove godine u aprilu, kada su uhapšena 33 člana ove familije u racijama sprovedenim u Njujorku, Floridi i Nevadi, i prošlonedeljno obimno hapšenje mafioza čini se da vraća najpoznatiju njujoršku mafijašku familiju na nivo ulične bande, koja će eventualno kontrolisati neku riblju pijacu.

Iz istog broja

Bliski istok

Opasni ćorsokak

Miodrag Radović

Međunarodni kriminal

U potrazi za „srpskom karikom“

Sonja Seizova

Sa puta po Albaniji

Pink u senci bunkera

Duška Anastasijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu