Srpski budžet od prošle godine
Čudan svet stavki budžeta
Socijalističko-radikalska vlast ponašala se prema državnoj blagajni kao prema "alajbegovoj slami": kad im je zafalilo za odela, mobilne telefone, hranu, sapune i knjige uzimali su i nemilice trošili
U okviru Zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, koji će se uskoro naći pred poslanicima republičkog parlamenta, Ministarstvo za finansije sačinilo je "Izveštaj o nalazu finansijsko-materijalnog poslovanja i zakonitog i namenskog korišćenja sredstava budžeta kod ministarstava i republičkih organa i organizacija".
Ocenjujući kako su ministarstva i drugi budžetski korisnici prošle godine trošili novac sakupljen od poreskih obveznika u Izveštaju… se konstatuje:
– da su utvrđene brojne nezakonitosti u raspolaganju parama,
– da su velike sume novca nenamenski i nezakonito korišćene,
– da nije bilo finansijske discipline u primeni zakona,
– da su velike sume budžetskih prihoda i rashoda realizovane mimo žiro računa budžetskih korisnika,
– da ne postoji evidencija državne imovine i
– da su postojali nekontrolisani odnosi sa većim brojem banaka i preduzeća koja su koristila budžetske pare.
Kontrolom je utvrđeno da je ovakvim radom prethodne vlasti:
– nenamenski korišćeno 2,65 milijardi dinara,
– da je nezakonito potrošeno 1,57 milijardi dinara,
– da Narodnoj banci Jugoslavije nije uplaćen devizni priliv od 982.562 nemačke marke,
– da je nenamenski korišćeno 1,08 milijardi dinara iz sredstava solidarnosti, i
– da nisu uplaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 603,7 miliona dinara.
U Izveštaju… se zatim po ministarstvima i republičkim organima navode primeri najznačajnijih nezakonitosti i nepravilnosti. "Vreme" prenosi neke od zanimljivijih primera.
Ministarstvo finansija
Koristilo je nezakonito 26,6 miliona dinara tekuće budžetske rezerve tako što je Narodna banka Jugoslavije uzela taj novac sa računa budžeta da bi obezbedila devize za potrebe Politike AD i 4,9 miliona dinara za nabavku opreme za RTS.
Sredstva stalne budžetske rezerve korišćena su nezakonito tako što su beskamatno deponovana kod Kontrol banke i Karić banke i zbog čega je budžet oštećen za 13,7 odnosno 21,4 miliona dinara.
Zaključivalo je sporazume iz kojih su proisticale obaveze za druge nosioce javnih prihoda. Tako je zaključen sporazum sa Politikom AD o kompenzaciji na iznos od 16,1 miliona dinara, pri čemu ovo ministarstvo izmiruje obaveze prema Politici za navodno isporučenu štampu, a naplaćuje obaveze Politike po osnovu takse za železnicu.
Ministarstvo pravde
Bez osnova i verodostojne dokumentacije uvećani su troškovi nabavke goriva za 1,01 milion dinara, ili 46.887,45 litara benzina.
Građevinskoj firmi Koling plaćeno je po osnovu radova na Palati pravde 4,8 miliona dinara iako je ta firma za obavljene radove ispostavila konačnu sumu od 2,8 miliona dinara.
Ministarstvo informisanja
Na osnovu faksiranog zahteva TV Palme, ovo ministarstvo uplatilo je na ime finansijske pomoći toj televiziji 1,5 miliona dinara. Ne postoji dokument iz koga bi se sagledao osnov za takvo trošenje sredstava.
Ministarstvo sporta
Sa posebnog računa učeničkog standarda uzelo je 3,6 miliona dinara i platilo kupovinu automobila za preduzeće ZPU turs iz Beograda. To preduzeće automobile vodi kao svoje vlasništvo. Tim automobilima su se vozili funkcioneri ovog ministarstva, a ZPU turs je svakog meseca Ministarstvu prosvete fakturisalo troškove benzina, održavanja, osiguranja i registracije vozila i bruto plata svojih vozača. U 2000. godini na ovaj način plaćeno je 662.934,20 dinara.
Ministarstvo unutrašnjih poslova
Od stranih građana i prevoznika naplaćeno je u kešu 982.562 nemačke marke, dva miliona italijanskih lira i 154.980 austrijskih šilinga na ime troškova za vanredni postupak prilikom plaćanja obaveznog osiguranja na graničnom prelazu. Naplaćeni keš nije, prema zakonu, predat Narodnoj banci Jugoslavije, nego je zadržan u blagajni Ministarstva. Utvrđeno je da je od ove sume potrošeno 720.630 nemačkih maraka.
Ministarstvo za rad
Sredstva solidarnosti (828,4 miliona dinara) data kao kratkoročne pozajmice koje nikad nisu vraćene: Kompaniji Simpo, Repubičkoj direkciji za robne rezerve, Republičkoj direkciji za puteve, Republičkom penzionom fondu, PTT-u Srbija, Radio programu RTS-a, Industriji obuće Beograd, Fabrici šećera "Dimitrije Tucović" i Republičkoj direkciji za obnovu zemlje.
Ministarstvo poljoprivrede
Potrošilo 19,8 miliona dinara za kupovinu odela, kožnih jakni, tašni, C-bonova i mobilnih telefona i za adaptaciju stanova, plaćanje stanarina, nabavku hrane i sredstava za higijenu za 41 osobu koje nisu zaposlene u ovom ministarstvu.
Ministarstvo za nauku
Iz fonda za naučno-istraživačke programe finansiralo sa 680.193 dinara Socijalističku partiju Srbije i sa 183.880 dinara Srpsku radikalnu stranku.
Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju
Od Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke kupljena sabrana dela prof. dr Laze M. Kostića u vrednosti od 410.000 dinara.
Ministarstvo trgovine
Platilo je grafičkom centru Etiketa iz Boleča avans od 300.000 dinara za štampanje sabranih dela prof. dr Laze M. Kostića na osnovu ugovora o sponzorstvu koji su zaključili ovo ministarstvo i JP Zemunski informativni poslovni sistem.
Uplaćeno je Centralnoj otadžbinskoj upravi Srpske radikalne stranke 500.000 dinara za nabavku raznih knjiga.
Od raznih dobavljača (Mona, Uno Martin, Javor, Borovo-Boreli) nabavljene su kožne jakne, tašne, odeća i obuća. Pored radnika iz Tržišne inspekcije koji po zakonu imaju pravo na uniforme i opremu, ista je (u vrednosti od 856.124 dinara) data i zaposlenima u drugim sektorima Ministarstva trgovine, pojedinim radnicima Uprave, ministru i zameniku ministra koji na to nisu imali pravo.
Ministarstvo turizma
Uplaćeno je Srpskoj radikalnoj stranci 100.000 dinara za nabavku 100 primeraka knjige Teorijska statistika autora prof. dr Laze M. Kostića.
Ministarstvo zaštite životne sredine
Sa posebnog računa uplaćeno je Centralnoj otadžbinskoj upravi Srpske radikalne stranke 100.000 dinara za nabavku knjiga.
Fudbalskom klubu Jadran iz Zrenjanina za nabavku opreme uplaćeno je 36.840 dinara.
Ministarstvo saobraćaja
Za marketinške usluge plaćeno je TV Palmi plus iz Jagodine 134.400 dinara, ali nema dokaza da je usluga realizovana.
Centralnoj otadžbinskoj upravi Srpske radikalne stranke plaćeno je 100.000 dinara za nabavku knjiga, ali nema dokaza da je nabavka realizovana.
Na osnovu nalaza budžetske inspekcije Ministarstva finansija peduzete su sledeće mere:
– doneto je 29 rešenja za povraćaj nenamenski i nezakonito utrošenih sredstava
– podnete su 24 krivične prijave protiv 47 lica
– podneto je 29 prijava za privredni prestup protiv 142 lica, i
– podneto je 16 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv 23 lica.
Krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja podnete su protiv bivših ministara: Branislava Ivkovića, Tomislava Milenkovića, Aranđela Markićevića, Dragoljuba Jankovića, Zorana Anđelkovića, Vlajka Stojiljkovića, Borislava Milačića, Jovana Babovića, Bratislave Morine, Zorana Krasića, Leposave Milićević, Bratislave Morine, Željka Simića, Slobodana Čerovića i Branislava Blažića.
Na spisku se nalazi još nekoliko desetina imena bivših pomoćnika i zamenika ministara i direktora republičkih organa.
Ko je Lazo M. Kostić
Ko je Lazo M. Kostić, za čija je sabrana dela, iz budžeta Republike Srbije, a za potrebe Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke izdvojeno 410.000 dinara
"Važno je da je mogu čitati i Srbi i Hrvati", piše u predgovoru knjige "Sporni predeli Srba i Hrvata", autor Lazo M. Kostić odgovarajući na kritike svoje emigrantske "sabraće" i objašnjavajući zašto je knjiga štampana ćirilicom i na srpskom jeziku a ne recimo na engleskom. "A ako dođe vreme da i drugi narodi budu upoznati sa rezultatima iznetim u knjizi, naći će se ko će to izvesti. Valjda su i Srbi nešto naučili od bliske prošlosti."
Lazo M. Kostić imenovan je 1928. godine, u svojstvu vanrednog profesora, za šefa katedre administrativnog prava na pravnom fakultetu u Subotici, a po okupaciji 1941. godine, iz nejasnih razloga, prihvata mesto dekana Pravnog fakulteta u Beogradu. Po završetku rata odlazi u emigraciju i živi u Vetingenu, u Švajcarskoj.
Autor je mnogih, za pravnu struku značajnih dela objavljenih pre onog-onog-onog rata. Izdavač Geca Kon štampao je njegov dvotomni udžbenik "Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije", zatim "Komentar Ustava Kraljevine Jugoslavije" i "Teorijska statistika", u časopisu "Pravosuđe" objavljuje za današnje vreme veoma aktuelne članke pod naslovom "Odnos krivične i disciplinske odgovornosti javnih službenika" i "Pred kojom vlašću odgovaraju narodni poslanici i senatori za dela izvršena pri obavljanju mandata".
Obimne studije "Čija je Bosna", objavljena u Torontu 1955. godine, i "Sporni predeli Srba i Hrvata", štampana dve godine kasnije u izdanju Američkog instituta za balkanska pitanja u Čikagu, očigledno su nadahnjivale lidera Radikalne stranke Vojislava Šešelja te ih je "ušnirao" kao sabrana dela u budžet Republike Srbije za 2000. godinu, mada je teško objašnjivo zašto kao budžetska stavka Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju i Ministarstva trgovine a ne, recimo, Ministarstva nauke ili već kog srodnijeg.
Po rečima neimenovanog sagovornika "Vremena", univerzitetskog profesora, "Teorijska statistika" je pionirsko delo u toj oblasti. Podatak da je tada statistika bila više deo geografije nego matematike verovatan je razlog što je deo tiraža otkupilo Ministarstvo turizma.
U katalogu biblioteke Pravnog fakulteta nalazi se više desetina predratnih naslova ovog autora, u Zavodu za statistiku i Ekonomskom fakultetu takođe. Sabranih dela još nema.
Z. Majdin
