Ukoliko imate neke stare novčanice, posebno ako su iz dalekih egzotičnih zemalja i štampane pre više decenija, valja otići u Narodnu banku Jugoslavije (NBJ), možda bi vam se posrećilo da ih eventualno zamenite za domaću ili neku konvertibilnu valutu. Naravno, pod uslovom da je reč o novčanicama čiji kurs NBJ objavljuje svakog dana. Kao, na primer, kuvajtski dinar za koji NBJ isplaćuje 212 naših dinara. Me?utim, ima tu jedna mala opasna zakačaljka. Zbog prodaja nekih deviza NBJ-u lako se može dogoditi da neki nesmotreni i ambiciozni javni tužilac ishitreno reaguje, a sve da bi državu zaštitio od "prevaranata", i krivično goni ljude – bez dokaza. To se upravo dogodilo Željku Radoševiću (34) iz Nikšića, Miroslavu Mihajlovskom (41) iz Ovče, Radomiru Loviću (31) i njegovoj supruzi Verici (36) iz Beograda i ?or?u Trifunoviću (37) iz Zemuna. Svi su oni posredno ili neposredno bili umešani u prodaju deviza, to jest kuvajtskih dinara, NBJ-u.

Poreklo pomenute valute koju je Radomir Lović od 20. marta do 6. aprila ove godine menjao za dinare u filijalama NBJ-a nije pouzdano utvr?eno. Radošević, kao glavni igrač, kaže da ih je zaradio kao gastarbajter negde u Aziji, ne navodeći zemlju, dok su dobri poznavaoci porekla deviza na našem tržištu izričiti u tvrdnji da kuvajtski dinari potiču sa minulih ratišta na prostorima bivše Jugoslavije, zapravo da su kuvajtske dinare doneli mudžahedini. Ta teza nije daleko od istine budući da su Iračani pri upadu u Kuvajt 1991. godine pokupili znatne sume kuvajtske valute i oni koji su preživeli Pustinjsku oluju doneli su ih u svoju zemlju,pa ih potom distribuirali ilegalno na sve strane sveta.

Lovići objašnjavaju da im je kuvajtske dinare dao Radošević uz napomenu da nije uspeo u menjačnicama da ih zameni za dinare, i da bi najbolje bilo da Lovići okušaju sreću u NBJ-u.

"Ulazio sam u više banaka ali su mi službenici preporučili da odem u NBJ gde postoji knjiga na osnovu koje mogu da mi kažu da li primaju kuvajtske dinare", kaže Radomir Lović.

Uzgred, po dolasku na mesto guvernera NBJ-a, Mla?an Dinkić je naložio da se obavi test iz "opšte kulture" zaposlenih tako da su uglavnom u banci ostali mladi, pametni, sa znanjem stranih jezika i vični radu na računarima. Oni koji su prošli test kažu da je bio preambiciozan i sa neobičnim pitanjima kao, na primer, koje se države u SAD graniče sa Merilendom.

"Zajedno sa suprugom otišao sam u filijalu NBJ-a. Bez problema su mi isplatili 4271 dinar i uzeli novčanicu od 20 kuvajtskih dinara, s tim što sam, kako propisi nalažu, predočio ličnu kartu iz koje je službenica uzela lične podatke", kaže Radomir Lović.

I tako sedamnaest puta. Ukupno je Lović, ponekad sam a ponekad i neko iz pomenutog društva, promenio 3480 kuvajtskih dinara za koje je dobio 838.370 domaćih dinara. I nikad niko iz NBJ-a nije imao primedbi. Me?utim, sreća je kratko trajala. Jedno petnaestak dana od prvog Lovićevog odlaska u NBJ policija je iznenada sve privela na informativni razgovor u OUP Voždovac i neke zadržala u pritvoru.

"Moji branjenici, bračni par Lović, ništa nisu krili niti učinili išta nezakonito", kaže beogradski advokat Slobodan Joksimović, "jer da nije tako Radomir Lović sigurno ne bi pristao da svoje lične podatke da službenici na šalteru koja ih je zapisala u neku knjigu."

Zamenik okružnog javnog tužioca (OJT) pokrenuo je istragu u kojoj su svi pomenuti saslušani kao okrivljeni jer se neko u NBJ-u setio da proveri kuvajtske dinare i utvrdi da oni ne važe još od 1991, kad ih je kuvajtska vlada proglasila nevažećim, budući da su im banke bile opljačkane tokom rata.

"Predstavnik NBJ-a, tako?e saslušan u istrazi je to potvrdio napominjući da su svojevremeno svim filijalama NBJ-a i Službi platnog prometa bili poslati cirkularno pismo i fotografije svih važećih i nevažećih konvertibilnih novčanica", kaže advokat Joksimović.

Svejedno, zamenik javnog tužioca Milun Dragutinović, štiteći interese države, podigao je optužnicu protiv svih petoro aktera promene kuvajtskih u domaće dinare uz kvalifikaciju da su kao saizvršioci počinili krivično delo prevare, za koje krivični zakon predvi?a najmanje tri godine zatvora.

U optužnici javnog tužioca, u Beogradu Kt. 396/01, od 25. juna ove godine Dragutinović je naveo biser bez presedana, odnosno da su optuženi "na teritoriji grada Beograda, u nameri da sebi i drugima pribave protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica da su nevažeći kuvajtski dinari važeći dovodili u zabludu zaposlene na šalterima NBJ…". Ispada da su oni prevarili sve one genijalce na šalterima koji su položili težak test neophodan da bi ostalo u NBJ-u.

Formiran sudski predmet raspore?en je sudiji Okružnog suda koji je nakon čitanja optužnice, kako se to sudskim jezikom kaže, izrazio neslaganje, odnosno napisao prigovor u kome je naveo da "u konkretnom slučaju nema dokaza iz kojih bi proizlazila osnovana sumnja da su okrivljeni lažnim prikazivanjem činjenica drugoga dovodili u zabludu iz razloga što su službenici NBJ bili obavezni da znaju kako izgledaju kuvajtski dinari koji su već deset godina van opticaja, a gra?ani koji poseduju ovakve novčanice nisu dužni to da znaju".

I najzad, finale. Rešavajući o prigovoru sudije protiv optužnice, Okružni sud u Beogradu u veću sastavljenom od trojice sudija donosi rešenje: "KRIVIČNI POSTUPAK SE OBUSTAVLJA.": Obrazlažući rešenje koje je dobio i advokat Joksimović, predsednik Veća sudija Života ?ojinčević je naveo: "Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je NBJ jedina banka u SRJ ovlašćena za emisiju novca, nadzor nad radom svih drugih banaka, izdavanja hartija od vrednosti, utvr?ivanja i objavljivanja valutnih kurseva… Iz dokumentacije NBJ proizlazi da je ona u decembru 1997. godine izdala dokument koji važi za internu upotrebu i za sve banke i ovlašćene menjačnice, kojim je konstatovano kakve novčanice kuvajtskih dinara su važeće a kakve novčanice su van opticaja, kao i da je ovim dokumentom konstatovano povlačenje iz opticaja kuvajtskih dinara iz 1991. godine… Iz optužnice OJT u Beogradu, niti iz spisa predmeta ne vidi se na koji način su okrivljeni službenike NBJ lažnim prikazivanjem činjenica dovodili u zabludu, osim što su na šalterima pitali mogu li izvršiti zamenu novca, što se ne može smatrati dovo?enjem u zabludu nekog ko je obavezan da bude potpuno obavešten ili neobavešten o važenju bilo kog novca." Sve u svemu, u rešenju se zaključuje da "nema dokaza iz kojih bi proizlazilo da su okrivljeni lažnim prikazivanjem činjenica drugog dovodili u zabludu, a što je bitan element ovog krivičnog dela".

Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba, a da li se tužilac Dragutinović žalio Vrhovnom sudu Srbije zasad je nepoznato.