Najstarija Evropska međunarodna organizacija – Savet Evrope, koji okuplja 43 države članice, od svog se osnivanja (1949) zalaže za očuvanje ljudskih prava i sloboda, uspostavljanje vladavine prava i demokratije kao osnovnih principa razvoja jedinstvene Evrope. U cilju efektivnog ostvarivanja tih principa ova organizacija je donela veliki broj već poznatih dokumenata, među kojima se posebno izdvaja: Evropska konvencija o ljudskim pravima, koja zajedno sa Evropskim sudom za ljudska prava predstavlja zasad najefikasniji i najkonkretniji međunarodni instrumentarijum za zaštitu ljudskih prava u državama članicama. Neophodno je pomenuti i Okvirnu konvenciju o manjinskim pravima, Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, Evropsku socijalnu povelju, Osnovnu konvenciju o pograničnoj saradnji, Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, Konvenciju o zaštiti podataka i Evropsku kulturnu konvenciju.

Osim toga, Savet Evrope je osnovao i niz insititucija koje se bave konkretnim, aktuelnim problemima iz njegovog domena rada, poput Fonda za društveni razvoj, Centra za globalnu međuzavisnost i solidarnost, Centra za moderne jezike i druge. Priključenje novih članica uslovilo je pokretanje specijalnih programa za saradnju i stručnu pomoć državama koje se tek uključuju u integracione procese.

Svoj doprinos razvoju demokratije na lokalnom i regionalnom nivou Savet Evrope dao je ne samo donošenjem Evropske povelje o lokalnoj samopravi i Nacrtom Povelje o regionalnoj samoupravi već i uspostavljanjem Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti (CLRAE) kao svog konsultativnog tela. Tako je višeslojni pristup izgradnje savremene evropske države i ambijenta za njeno udruživanje u širu evropsku porodicu zokružen. Pored Komiteta ministara, u kome su države članice zastupljene na ministarskom nivou, i Parlamentarne skupštine kao foruma nacionalnih parlamentarnih delegacija, ustanovljeno je savetodavno telo u kome je predstavljeno preko 200.000 lokalnih i regionalnih zajednica zemalja članica. Kongres se zato simbolično označava i kao "glas" evropskih opština odnosno regiona jer predstavlja jedinstveno mesto susreta i razmene mišljenja demokratski izabranih predstavnika lokalnih zajednica. Takva vrsta debate ipak je institucionalizovana, pa je tako Kongres ovlašćen da daje preporuke i mišljenja Komitetu ministara i Parlamentarnoj skupštini kada se radi o kreiranju jedinstvene strategije lokalnog odnosno regionalnog razvoja u Evropi, a osim toga neposredno sarađuje sa nacionalnim i međunarodnim udruženjima lokalnih i regionalnih zajednica.

Kongres se sastaje jednom godišnje na plenarnoj sesiji, a između se nacionalne delegacije susreću na zasedanjima Stalnog komiteta. Ipak, kako se Kongres ne bi pretvorio u forum za političke debate bez konkretnih aktivnosti, osnovani su i statutarni komiteti kao sto su: Institucionalni komitet koji priprema izveštaje o stanju lokalnog i regionalnog razvoja u Evropi, Komitet za kulturu i edukaciju, zadužen za specifične oblasti poput medija, komunikacije i obrazovanja, Komitet za dugoročni razvoj usmeren na pitanja zaštite okoline i Komitet socijalne kohezije, koji se bavi problemima zapošljavanja, državljanstva, zdravstvenog sistema i uopšte odnosima unutar lokalne zajednice.Najzad, Kongres je odmah po uspostavljanju inicirao i tri projekta

usmerena na pomoć zemljama u tranziciji, koji su u međuvremenu prerasli u dugoročne, oficijalne programe ove institucije, predstavljajući je na najbolji način u lokalnim sredinama gde je njena pomoć zatražena.

– Agencije lokalne demokratije su pilot projekti započeti 1993. godine na teritoriji država bivše Jugoslavije sa ciljem da se uspostavi međunarodna saradnja sa tada potpuno izolovanim područjem Evrope i pruži podrška razvoju zainteresovanih gradova i okolnih regiona. Zanimljivo je da je projekat započeo u našoj zemlji (Subotica), sa kojom Savet Evrope tada nije imao nikakve kontakte, da bi se kasnije proširio na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, sa velikim izgledima da se proširi i na druge zemlje. Isti projekat je inače odnedavno uspostavljen i u drugim delovima Jugoslavije (Niš i Nikšić).

– Međunarodna mreza trenažnih centara – ENTO pruža ekspertsku pomoć i edukaciju u oblasti razvoja lokalne samouprave u zemljama Centralne i Istočne Evrope, ujedno međusobno povezujući lokalne edukacione centre kao i nacionalne asocijacije lokalnih zajednica.

– Specijalni programi podrške omogućavaju stručnu pomoć u sprovođenju reformi sistema lokalne samouprave, izradi odgovarajućeg zakonodavstva i održavanju specijalizovanih usavršavanja namenjenih lokalnim institucijama.