Akcija "Neophodna žetva" (čitaj "otkup kukolja") za dobrovoljno prikupljanje oružja albanskih ekstremista samo što nije počela. Prethodnica od 400 "žetelaca" već je stigla u Skoplje, a očekuje se da uskoro stigne i kombajn "sa" još 3100 vojnika čiji je zadatak da prikupljanje pušaka i minobacača koje će teroristi smatrati demodiranim. Biće sakupljena još jedna zbirka retkih primeraka kineskog oružja čija je muzejska vrednost daleko veća od upotrebne. Najveći deo modernog naoružanja koje poseduje ONA biće, naravno, sakriven za neka bolja ili možda gora vremena.

Iza ovakvih i sličnih prognoza o operaciji "Neophodna žetva" stoji najveći deo ne samo makedonskih nego i zapadnih vojno-političkih analitičara. Tragikomičnost cele situacije najbolje opisuje pitanje koje je postavio jedan grčki novinar NATO-zvaničnicima na konferenciji za novinare u Skoplju: " Ukoliko sve bude toliko dobrovoljno kako vi tvrdite, zašto je onda potreban dolazak vojnika Alijanse. Zar ne bi bilo jednostavnije da svaki terorista odabere ambasadu neke zemlje članice NATO-a, ode fino tamo i preda svoje oružje?" I dok NATO eksperti i makedonska vlada tvrde da ne znaju koliko bi oružja trebalo da bude biti predato vojnicima Alijanse jer nemaju tačne podatke o njegovoj količini, predsednik makedonskog Sobranja Stojan Andov uveliko se hvali kako je od Perdjua i Leotara izdejstvovao da se ustavne promene sprovedu u tri faze, a svaka bi faza sledila nakon predaje trećine oružja koju poseduju teroristi. Kako će se, međutim, izračunati koliko iznosi trećina od nepoznatog broja, to Andov nije uspeo da objasni.

KAMPANJA: Da implementacija okvirnog dogovora prođe lakše umakedonskoj javnosti pobrinuće se vlada SAD, koja planira da odvoji 250.000 dolara za medijsku kampanju koja će se narednih 45 dana odvijati na radio i tvstanicama širom Makedonije. SAD će, prema pisanju "Vašington posta", organizovati putovanje u Kaliforniju i Teksas za one poslanike makedonskog parlamenta koji su neprijateljski raspoloženi prema dogovoru, kako bi videli na koji način funkcioniše multietničnost i bilingvalnost u tim državama. Ameriku bi, doduše, manje koštalo kad bi za albanske poslanike Sobranja organizovala posetu Albaniji, kako bi se upoznali sa činjenicom da je i njihova zemlja "matica" multietnička država i kako je u toj zemlji pre nekoliko meseci prestala da se emituje jedina radio-emisija na makedonskom jeziku.

Za razliku od parlamentaraca iz SDSM-a, PDP-a i DPA-a koji tvrde da će glasati za ustavne promene predviđene okvirnim dogovorom, najveći deo poslanika iz redova VMRO-DPMNE tvrdi da će se najpre konsultovati sa svojim glasačkim telom. Ako se uzme u obzir da se najveći deo manjih parlamentarnih partija protivi ustavnim promenama, onda je jasno da je dvotrećinska većina koja je potrebna za promenu ustava već dovedena u pitanju. Nakon poslanika Hisnija Šakirija, koji je još pre četiri meseca objavio da napušta parlamentarizam i odlazi u redove ONA-e, ovih su dana i poslanici VMRO-DPMNE Filip Petrovski i Aleksandar Pandov rešili da umesto mikrofona uzmu oružje u ruke. Njih dvojica su se dobrovoljno priključili bezbednosnim snagama Makedonije, i još nema nagoveštaja da li će učestvovati na sednicama Sobranja o promeni ustava.

"Potpisivanje okvirnog dogovora i menjanje ustava ravno je veleizdaji. Mi ćemo pozvati sve građane Makedonije da blokiraju Sobranje i ne dozvole poslanicima da izglasaju promene. Pokrenuli smo i inicijativu za prikupljanje 150.000 potpisa kako bi Sobranje sprovelo referendum o tome da li građani prihvataju ustavne promene", kaže za "Vreme" predsednik Svetskog makedonskog kongresa Todor Petrov.

NASTAVAK BORBI: Promeni ustava se, sa sigurnošću se može reći, protivi najveći deo makedonske javnosti i zato ne treba isključiti mogućnost masovnih protesta, pa i nereda koji bi mogli poremetiti plan o oktroiranju ustavnih promena.

"Pregovori sa teroristima, amnestija za zločince, nepoštovanje suvereniteta, menjanje ustava pod pritiskom… Ovo je raspad ne samo makedonskog već i evropskog pravnog sistema" kaže za "Vreme" lider Lige za demokratiju i jedan od najvećih eksperata za krivično pravo na prostorima bivše Jugoslavije Đorđi Marjanović, koji je eksJugoslovenima poznat i po tome što je bio prvi čovek koji je tužio Miloševića kada je ovaj bez ikakvih dokaza strpao u zatvor Azema Vlasija i još desetak kosovskih političara.

U međuvremenu, borbe u okolini Tetova i u Karadačko-kumanovskom regionu se nastavljaju, a i najhrabriji i najuporniji Makedonci iz tetovskih sela napuštaju svoje domove pod pritiskom terorista.

Na samo pedesetak metara od nekadašnjeg izbegličkog logora Stenkovec nekoliko stotina Makedonaca koji su napustili domoveblokirali su put koji vodi ka granici sa Kosovom. Na pesku kojim je put blokiran vije se makedonska zastava, a pored nje parola "Nova Albanska Teroristička Organizacija (NATO)".

"Nećemo dozvoliti da nijedan šleper niti vozilo KFOR-a pređe granicu sa Kosovom. Postavićemo ako treba i nove blokade ukoliko kamiondžije ili kforovci pokušaju da nađu druge puteve. Nećemo dozvoliti da se teroristi snabdevaju odavde. Ostajemo tu sve dok se ne deblokira put Tetovo-Jažince koji drže albanski teroristi i dok se nama ne obezbedi bezbedan povratak svojim kućama", kaže ljutito sredovečni čovek koji je pre mesec dana bio proteran iz sela Neprošteno.

Politički lider ONA-e Ali Ahmeti u međuvremenu je održao svoju prvu zvaničnu konferenciju za novinare u "oslobođenoj" Šipkovici. Na konferenciju je stigao vozeći se audijem A4 makedonske vlade (pre petnaesetak dana trojici albanskih ministra Vlade Makedonije bili su ukradeni službeni automobili marke Audi A4)."U ovom ratu nema gubitnika. Svi smo pobedili. Mi Albanci smo dobili ista prava sa Makedoncima, a Makedonci su dobili demokratiju. Smatramo da je rat završen i predaćemo oružje vojnicima NATO-a kada makedonsko Sobranje izglasa ustavne promene", rekao je Ahmeti novinarima.

Pre neki dan sam ušao u poslastičarnicu koja se nalazi u delu Skoplja gde većinu čine Makedonci. Gazda Albanac priča sa svojim sinovima na lošem makedonskom jeziku. U istoj poslastičarnici sam dosad bio bar sto puta i kad god je gazda pričao sa sinovima govorio je na albanskom. Pre desetak dana su njegovu radnju demolirali makedonski demonstranti i sada pred mušterijama koji su većinom Makedonci izbegava da priča na maternjem jeziku, čak i u razgovoru sa svojim sinovima. Pre samo šest meseci ovaj je čovek imao pravo da slobodno, bez straha govori svoj maternji jezik.Ozvaničenje albanskog jezika i promena makedonskog ustava ovom čoveku neće značiti i veća prava. Taj je čovek izgubio pravo da živi bez straha, a takvih je u Makedoniji mnogo… i Makedonaca i Albanaca.

Drugim rečima,u ovom ratu su svi gubitnici. Mržnja i nepoverenje posejano među ljudima ne može se požnjati "neophodnom žetvom"!