Gospodine Gavriloviću!

Vi, naravno, možete da u određenim stvarima mislite šta god hoćete, možete to i javno da saopštavate, pa i pokazujete, ali isto tako morate da računate i na određene reakcije javnosti. Mislim da Vam je urednik ovih novina g. Živkov bio čak veoma blagonaklon, osvrćući se na Vašu delatnost u svojoj, inače, odličnoj kolumni u pretprošlom broju što Vas je, očigledno, ponukalo da mu odgovorite.

Bolje da niste, g. proto! Ovako, videli smo svi, još jednom, s kim imamo posla, pri čemu Vaš "živopisni" polemičarski jezik ni za jotu nije umanjio strašne, gotovo jezive stvari koje propagirate. Naprotiv: te sile banalnosti i opšta mesta u spoju sa tako osetljivom temom jasnije nego što ste se nadali pokazuju ko biste Vi mogli biti.

Nije vam, takođe, bilo potrebno da posegnete čak i za latinskim jezikom, valjda da biste malkice opsenili prostotu. Izvoleli ste da staru izreku "Similis simili gaudet" prevedete kao "Sličan sličnome teži", što nije tačno. Ispravan prevod glasi: "Sličan se sličnome raduje!" Možda to Vama nije bitno (jer, kao, ne menja suštinu), ali mene je samo dodatno uverilo da Vama nikako ne bi trebalo verovati na reč.