Sofija

Bivši bugarski car Simeon Sakskoburgotski napravio je svetski presedan u XXI veku. Prvo je za manje od dva meseca stvorio političku formaciju koja je ubedljivo pobedila na opštim izborima 17. juna, osvojivši 120 od 240 mesta u parlamentu, a potom je odlučio da prihvati mesto predsednika vlade, prekršivši maksimu koja kaže "car ne vlada, on caruje".

"Sa velikim oduševljenjem, ali i sa jakim osećanjem odgovornosti, imajući u vidu poverenje koje nam je izglasano 17. juna, prihvatam ovaj predlog", rekao je Simeon II na pomalo arhaičnom bugarskom jeziku kada mu je prošle nedelje ponuđeno da sastavi novu vladu.

Iako većina političara i analitičara smatra da je to bio logičan potez, mnogo je onih koji su bili iznenađeni i koji sumnjaju da je Simeon II prihvatio pravila igre parlamentarne demokratije u Republici Bugarskoj. Bilo je i onih koji nisu verovali da će bivši car smeti da postane premijer, jer to pretpostavlja zaklinjanje na Ustav Republike. Činjenica da je bivši car svoju odluku da se prihvati sastavljanja nove vlade obelodanio 12. jula, kada je obeležena desetogodišnjica usvajanje bugarskog ustava, samo je deo simbolike koja još nije sasvim jasna. Kada je prihvatajući se premijerskog posla rekao da je "to izuzetno težak i složen zadatak" Simeon Sakskoburgotski pokazao je, međutim, da je svestan šta ga čeka.

KONCENTRACIJA MOĆI: Prema bugarskom ustavu gotova sva vlast koncentrisana je u rukama premijera. Predsednik republike, iako se bira direktno, ima mahom ceremonijalna ovlašćenja i u praksi od njega malo šta zavisi. Osim toga, Simeon II na mestu predsednika vlade nasleđuje Ivana Kostova, koji se smatra najboljim premijerom od početka tranzicije u Bugarskoj 1989. Za vreme njegovog mandata Bugarska je prebrodila finansijsku krizu uvođenjem restriktivnog sistema monetarnog veća i postigla finansijsku stabilnost što je omogućilo da se devizne rezerve povećaju na 3,5 milijardi dolara. Zemlja je pozvana da započne pregovore o priključenju EU-u, teži da se učlani u NATO i, ako je verovati rečima evropskih i američkih lidera, postala je član "međunarodne zajednice" koji uživa kredibilitet.

Bugarska se, međutim, i dalje muči sa brojnim problemima na unutrašnjem planu – od velike nezaposlenosti koja je premašila stopu od 18 odsto, preko sve većeg socijalnog raslojavanja društva, neravnomernog razvoja grada i sela, do raširene korupcije. Veruje se da je upravo to bila opoziciona prednost koju su bivši car i njegov Nacionalni pokret "Simeon drugi" iskoristili da pobede na izborima. Ali, u isto vreme to je i veliki izazov za nove vlasti.

VOJNIK–BIZNISMEN: Simeon II je 48. predsednik vlade, od oslobađanja od osmanlijskog ropstva. Rođen je 16. juna 1937. u Sofiji, a njegovo rođenje proslavljeno je ispaljivanjem 101 topovskog plotuna. Za cara je proglašen kao šestogodišnji dečak, posle smrti njegovog oca Borisa III.

Posle dolaska komunista na vlast u septembru 1944, godine ubijeni su regenti koji su vladali zemljom umesto maloletnog cara, a odmah nakon referenduma o republici carska porodica je proterana iz zemlje. Samo sa ručnim prtljagom i 200 dolara, devetogodišnji Simeon, njegova majka Joana i tetka Evdokija napuštaju Bugarsku i preko Turske odlaze u Egipat. Posle nekoliko godina u Egiptu bugarska carska porodica se 1951. seli u Španiju.

Simeon II je završio francuski licej u Madridu, 1956, i počeo da studira pravo i političke nauke, ali je posle dve godine upisao američku vojnu akademiju Vali Forč u Vejnu, koju je umesto za dve završio za godinu dana. Simeon II, za koga kažu da vlada engleskim, francuskim, nemačkim, italijanskim, španskim, arapskim i portugalskim jezikom, oženio se 1962. bogatom Španjolkom koja nije kraljevske krvi, prvo u katoličkoj a potom i u pravoslavnoj crkvi. Sa njom ima četiri sina, kojima je dao bugarska imena, i jednu kćer.

Od ranih šezdesetih godina Simeon II se posvetio biznisu. Prema nekim podacima bio je u upravnim odborima mnogih zapadnih multinacionalnih kompanija, ali je bugarska javnost sa ovim nedovoljno upoznata. Veruje se da je to deo porodične strategije. Kako tvrdi poznati stručnjak za evropske monarhije Stefan Bern, geslo familije Saks-Koburg glasi da se "razotkrivaju u poslednjem trenutku", a sam Simeon rekao je jednom prilikom da je "izbeglištvo najbolja škola za jednog monarha".

Te njegove osobine pokazale su se u predizbornom periodu kada je odbijena sudska registracija njegovog pokreta zbog nepravilnosti u dokumentima, a on bio "primoran" da na izbore izađe "pod firmom" koalicije dve potpuno nepoznate stranke. One se pokazuju i tokom pregovora o formiranju koalicione vlade koji su u toku. Simeon II pregovara sa dosada vladajućom Unijom demokratskih snaga (UDS), koja ga je u predizbornoj kampanji zasipala kritikama, i sa strankom etničkih Turaka Pokret za prava i slobode (PPS).

Na optužbe da u pregovorima "nije konkretan" Simeon II je uzvratio: "Morate da naviknete na moj način poslovanja. Veoma mi je žao, ali u 64. godini teško je da čovek menja način razmišlenja. Ne volim ishitrenost jer od nje dolaze gluposti i velike reči."

U bugarskoj javnosti naveliko se špekuliše o izgledu buduće vlade, ali, suprotno dosadašnjoj praksi, za sada izgleda samo Simeon II zna ko će se naći na spisku ministara koji bi 22. jula trebalo da predoči predsedniku republike Petru Stojanovu. Ono što nije toliko nepoznato jeste buduća politika Simeona Sakskoburgotskog. Na spoljnom planu ne očekuju se iznenađenja – priključenje NATO-a i EU-u ostaju najvažniji prioritet, ali verovatno neće sve ostati baš isto.

Nije tajna da je Simeon II bio u bliskim prijateljskim odnosima sa preminulim marokanskim kraljem Hasanom VI, kako i sa preminulim jordanskim kraljem Huseinom, čija je supruga Nur odmah posle izbora došla u Sofiju i pozdravila Simeonovu pobedu. Bivši bugarski car je, nakon pobede na izborima, dobio čestitke i od britanskog premijera Tonija Blera, francuskog predsednika Žaka Širaka, a među pozdravima bilo je i pismo ruskog predsednika Vladimira Putina, koje je iz Moskve doneo bugarski glavni tužilac Nikola Filčev.

Na unutrašnjem planu Simeon "ima vremena" do 2. oktobra 2003, kada, kako se računa, ističe rok od 800 dana koji je bivši car odredio za znatno poboljšanje životnog standarda.

BUDUĆE UREĐENJE ZEMLJE: Njegov program predviđa i brzo povećanje plata i penzija, stvaranje sistema za mikrokreditiranje, još veću liberalizaciju privrede i stvaranje boljih uslova za privlačenje stranih investicija. Planirane su i mere za jačanje poljoprivrede, razvoj energetike i turizma i stvaranje slobodnih trgovinskih zona u južnoj Bugarskoj kako bi se privukao kapital iz Grčke i Turske.

Otvoreno ostaje i pitanje budućeg državnog uređenja zemlje, jer reči Simeona II da "povratak monarhije nije na dnevnom redu" ne isključuju pokretanje ovog pitanja posle određenog vremena. Na pitanje ruskog časopisa "Itogi" da li bi pristao ponovo da postane aktivni monarh Simeon II je rekao: "Pretpostavljam da neću imati izbora. Glas narodni je glas Božiji. Sve zavisi od bugarskog naroda. Ja naglašavam da povratak monarhije stvarno može učiniti da naš život bude više demokratski, i više u skladu sa zakonom i Ustavom."

Mnogi bugarski analitičari smatraju da je povratak monarhije zapravo cilj Simeona II. On je sada prihvatio pravila igre u republici, i mora da ih poštuje. Ali, nije isključeno da posle izvesnog vremena kada, i ako, postane očigledno da bivši car uspeva da narodu omogući bolji život, građani sami pokrenu inicijativu o povratku monarhije.

Ako Simeon stvarno želi povratak monarhije, on nema drugog izbora osim da radi za dobrobit naroda i države. Ako ne uspe, to će biti njegovo lično razačaranje, ali i još jedno razočaranje za Bugare koji očekuju bolju budućnost.