Čim sunce zađe, barove na ostrvu preplave mišićavi i istetovirani mladići u uskim majicama. Društvo im prave mlade devojke koje ne treba dugo da čekaju na besplatno piće ili poziv na partiju bilijara. Sećanje na ono šta se kasnije dešava sutradan obično bude pomućeno jakom glavoboljom od mamurluka. Nije reč o popularnom letovalištu za mlade na nekom grčkom ostrvu već o Okinavi, najjužnijem japanskom ostrvu, na kome se nalazi najveća američka vojna baza u Aziji.

Stanovnici Okinave još imaju muke da se naviknu na suživot sa Japancima sa kopna koji su ostrvo kolonizovali tokom rata, jer teško opraštaju sva zlostavljanja koja su Japanci tada počinili nad ostrvljanima. Ništa lakše ne pada im ni teret suživota sa oko 28.000 američkih vojnika, mornara, pilota i marinaca, koji čine više od polovine ukupnih američkih snaga u Japanu i četvrtinu američkih snaga u Aziji koja ostaje strateški prioritet SAD. Od kraja Drugog svetskog rata, kada je Japan praktično ustupio sopstvenu odbranu i bezbednost SAD koje su tropsko ostrvo pretvorile u veliku bazu, život na ostrvu odvija se u senci maslinastozelenih hangara, vojnih letelica i brodova, gde incidenti koji nastaju u sudarima vojnih i civilnih svetova nisu retki.

Međutim, sećanja na većinu kontakata, naročito onih koji se javljaju u sitnim noćnim satima, ostaju zamagljena alkolnim isparenjima. Doduše, ne sva. Prošlonedeljni incident nakon koga su japanske vlasti uhapsile narednika Timotija Vudlanda (24) predstavlja ozbiljan test za američko-japanske odnose. Narednik američkog vazduhoplovstva uhapšen je zbog sumnje da je silovao Japanku na parkingu ispred niza barova i noćnih klubova gde mladi marinci, daleko od svojih domova, vole da troše dolare.

U ZAO ČAS: Navodno silovanje dogodilo se samo dan pre prvog susreta novog japanskog premijera Juničira Koizumija i američkog predsednika Džordža Buša u Vašingtonu.

Posle dugotrajnih pregovora američkih i japanskih zvaničnika, narednik Vudland predat je u nadležnost japanske policije koja će ga saslušavati dok se ne utvrdi da li ima elemenata za podizanje optužnice. Prema bilateralnom Sporazumu o statusu snaga (SOFA), kojim su regulisani položaj i status američkih vojnika koji borave na japanskom tlu, američke snage nisu dužne da predaju osumnjičene japanskim vlastima dok se ne podigne optužnica. Sporazum ujedno predstavlja i određenu zaštitu američkim vojnicima od neosnovanog hapšenja, zato što je tretman osoba u japanskom pritvoru prilično ozloglašen. Više od 90 odsto osumnjičenih protiv kojih se podigne optužnica bivaju osuđeni na sudu, u najvećoj meri zbog toga što osumnjičeni nemaju prava na advokata tokom ispitivanja, pa se sumnja da se presude mahom zasnivaju na iskazima koje policija svojim metodama iznuđuje od osumnjičenih. Takođe, osumnjičeni mogu biti lišeni slobode do podizanja optužnice 21 dan i za sve to vreme nemaju prava na posete ili branioce.

Međutim, kada su trojica pripadnika američkih snaga osuđeni za otmicu i silovanje dvanaestogodišnje devojčice sa Okinave u septembru1995, Vašington je pristao da u slučajevima teških krivičnih dela, kao što su ubistvo, otmica i silovanje, ubrza proces i osumnjičenog ustupi lokalnim vlastima. Tada je incident izazvao gnev i masovne demonstracije Okinavljana koji su zahtevali ne samo da se počinioci privedu pravdi već i da Japan u potpunosti otkaže gostoprimstvo američkim vojnicima.

PONOVLJENI ZAHTEVI: Prvi slučaj predaje američkog vojnika civilnim vlastima Japana dogodio se već nakon šest meseci od septembarskog incidenta, kada je uhapšen američki vojnik iz jedne baze u Nagasakiju zbog pokušaja ubistva japanske devojke. Vojnik je osuđen na 13 godina zatvora. Narednik Vudland, koji se od prošle nedelje nalazi pod istragom japanskih vlasti, pobija optužbe da je silovao devojku i tvrdi da se ona dobrovoljno upustila u seksualni odnos. Međutim, ukoliko se protiv narednika Vudlanda podigne optužnica i ako se dokaže njegova krivica, nije isključeno da se situacija zaoštri. Incidenata između bahatih vojnika i lokalnih devojaka bilo je i ranije, ali oni retko dospevaju u javnost zbog srama i straha žrtava nedoličnog ponašanja. Ipak, i najmanji incident ovakve vrste na Okinavi dovoljan je da zapali bes stanovnika ostrva. Kada je u januaru prošle godine jedan marinac zadigao suknju šesnaestogodišnjoj devojčici u želji da je tako fotografiše, Skupština guvernije Okinava jednoglasno je izglasala zahtev da se smanji broj američkih vojnika na ostrvu.

Možda deluje neverovatno da povremeno zadizanje devojačkih sukanja ili obest pripitih vojnika do te mere utiče na geostrateške ciljeve SAD i Japana, ali nije isključeno da će najnoviji incident uticati na strateški pejzaž Dalekog istoka. Zahtevi za smanjenje američkih trupa na ostrvu postaju sve učestaliji, od čega bi i SAD i Japan, dugoročno gledano, mogli imati određenu korist. Japan je prošle godine pokrenuo inicijativu za ustavne promene, posebno člana 9 ustava koji Japanu zabranjuje ratovanje. Iako bi brisanje člana 9 moglo izgledati kao bezazlen potez zemlje koja praktično nema sopstvenu odbranu, u kontekstu Japana svaka izmena američko-japanskih vojnih odnosa mogla bi da ima ogroman značaj za šire područje Azije.

Ako bi se uklonile ustavne prepreke za stvaranje "prave" japanske armije, ona bi ubrzo mogla postati jedna od najmoćnijih vojski na svetu, uprkos tome što bi nosila "odbrambeni" predznak. S druge strane, smanjenje američkog prisustva u Japanu omogućilo bi SAD da premesti deo ljudstva i opreme na druge lokacije i baze u Aziji, najpre u Južnu Koreju. Pregovore u tom pravcu sa Japanom već je bio započeo Bušov prethodnik Bil Klinton, ali predstavnici Stejt departmenta danas tvrde da je "Okinava i dalje okosnica bezbednosti u regionu". Međutim, uprkos sadašnjem stavu, nije isključeno da SAD odluče da vojno "rasterete" ostrvo, da bi ojačale baze drugde u Aziji.