Jedna od nuspojava globalizacije, barem prema rečima njenih kritičara, je gubitak nacionalnog identiteta i specifičnosti pojedinih kultura. Ipak, prema efektima koje je predstojeći skup "osam velikih" (Đenova, 20-22. jul) već stvorio u Italiji, utisak je da će ovde "folklor" još dugo zadržati svoju težinu. Okupljanje najmoćnijih ljudi sveta u zemlji gde je mnogo toga "opasno ali ne i ozbiljno", probudilo je antikapitalizam i antiamerikanizam koji su, do pada Berlinskog zida, bili glavni stubovi ideoloških ubeđenja velikog, ali ne i većinskog, broja Italijana. Drugim rečima, ni u jednoj zapadnoevropskoj zemlji pokret "boraca iz Sijetla" neće naići na tolike simpatije na kolike je naišao u Italiji.

Sam skup G-8 i njegov radni program, koji ima za cilj da upravo globalizaciji prida ljudsku dimenziju, potpuno su zapali u senku očekivanih uličnih sukoba. Predsednici i premijeri osam najrazvijenijih zemalja (Kanada, Francuska, Nemačka, Japan, Velika Britanija, Italija, Rusija, SAD), "uspeli" su da okupe šaroliko ali problematično društvance anarhista, pacifista, komunista, katoličkih sveštenika iz Afrike, meksičkih zapatista, animalista, eko-ratnika i raznih probisveta.

Nekoliko dana uoči skupa u Đenovi atmosfera uopšte ne miriše na dobro: mediji su se tako postavili da italijansko građanstvo ni ne zna o čemu ?e političari diskutovati, ali zna da će biti "kazino". Naime, više od dvesta hiljada demonstranata, od kojih je najmanje trećina ekstremno orijentisana i koji su u svom proglasu objavili rat državi Italiji, sprema se da spreči održavanje skupa G-8. Prema najavama učesnika protesta, pripadnika više od 700 raznih organizacija i udruženja iz celog sveta, biće to najveće i najburnije demonstracije posle onih u Sijetlu.

S druge strane, pripreme domaćina skupa su trajale mesecima: mnoge zgrade su renovirane, fasade su umivene, ali najteže će biti nagovaranje lokalnog stanovništva da ne suši veš na prozorima kao što je to izričito tražio premijer Berluskoni. Uzaludno je bilo i krečenje, jer je mnogo zidova u Đenovi osvanulo s natpisima poput "Proizvedi – Potroši – Crkni".

GORKO SEĆANJE: Novi italijanski premijer, verovatno u strahu od incidenata, do poslednjeg je tražio kompromis s demonstrantima, nagovestivši mogućnost otpisa državnih dugova siromašnim zemljama (što predstavlja jedan od glavnih zahteva). Međutim, s druge strane stizali su samo ratni pokliči, a u otvorenom pismu organizatora stoji: "Podsećamo vas da je naš cilj da blokiramo ovaj nedemokratski i štetočinski skup. Mi hoćemo da vas zaustavimo i obnarodujemo vaše zle namere."

Berluskoniju se inače isti skup, pre sedam godina u Napulju, smučio, jer mu je tokom večere s Klintonom uručen nalog za hapšenje nakon čega je dao ostavku.

Sam centar Đenove biće u opsadnom stanju, a konfiguracija starog grada čini teško odbranjivom Palaco Dukale, prelepu palatu gde će se održavati sastanci. Zbog toga su organi reda nacrtali "crvenu", zabranjenu zonu koju čini lavirint tesnih ulica i gde se već mesecima pretresaju stanovi i legitimišu građani. Istovremeno, prodaja opreme za američki fudbal je drastično porasla, a već su zaplenjene veće količine noževa, motika, kaciga, gas-maski i štitova od pleksiglasa.

Brojni policajci i karabinjeri, od njih će 15.000 obezbeđivati samit "osam

velikih", hitno su zaključili polise osiguranja koje pokrivaju sve, od povreda koje mogu da pretrpe do onih koje mogu da zadaju. Takođe su pripremljeni i zatvori, tako što je oslobođeno nekoliko stotina mesta za buduće "goste". U centralnoj "crvenoj zoni", zbog straha od ljudi-žaba, sve šahtovi su zavareni; u pripremi su čelične barikade visoke pet metara koje će biti prikovane za zid i koje podsećaju na srednjovekovna odbrambena oruđa.

Ipak, Đenova je gora od Šervudske šume, a demonstranti znaju da tesne ulice mogu da budu njihova prednost. Nakon duge analize tehnike opsade, iz filmova poput "Jovanka Orleanka" i "Brejvhart", ipak su se odlučili za partizansku taktiku iz Drugog svetskog rata: uđe se u zgradu van crvene zone, popne se na peti sprat, baci se drvena greda tj. mostić na prozor susedne zgrade i tako se "vazdušnim" putem dođe neprijatelju iza leđa.

Koliko se u Đenovi plaše od demonstranata toliko se plaše i od terorista; Rusi su kroz medije dodatno digli paniku, jer njihovi izvori tvrde da Osama Bin Laden namerava da izvede atentat na Buša. Zbog toga će Italija privremeno suspendovati Šengenski sporazum, odnosno biće ponovo uvedena pasoška i carinska kontrola na granicama prema zemljama Evropske unije.

Inspektori Skotland jarda i agenti ruskog FSB-a koji se mesecima vrzmaju po staroj Đenovi jako su zabrinuti za bezbednost svojih štićenika. Zaposeli su sve kafee u centru grada, međusobno se ignorišu i presrećni su što mogu da idu u farmerkama i majicama (štaviše, tako im je preporučeno), jer bi u protivnom odmah bili prepoznati. Inače, dobar deo "bezbednjaka" je uveliko infiltriran među svoje zemljake demonstrante.

Tokom trodnevnog samita u Đenovi, mreža mobilne telefonije neće raditi, a za to se pobrinula CIA. Amerikanci strahuju od bombi koje se aktiviraju telefonskim pozivom, a time zlonamernici ne mogu da koordiniraju u sukobima s policijom.

Nakon više meseci natezanja odlučeno je da je najbezbednije da učesnici skupa G-8, njih 1500 (bez Džordža Buša), budu smešteni na brodu European Vision, koji će biti usidren u luci a štitiće ga ratni brodovi i podmornice NATO-a. Međutim, ni to neće obeshrabriti "Zelene gusare", kako su se nazvali, da napadnu zvaničnike: cena ovog alternativnog "krstarenja" čamcima i improvizovanim skelama je 30 DM (i već je uveliko sve rasprodato).

KO SU UČESNICI: Malo iznenađuje podrška demonstrantima (i učešće) od strane Rimokatoličke crkve koja je zabrinuta za sve raširenije siromaštvo, a usput osuđuje globalizaciju i zakone tržišta. Istovremeno dvojac papa Jovan Pavle Drugi i Bono Voks, lider grupe U2, zahtevaju "novi moral bogatih koji ne slušaju vapaje siromašnih".

Ipak, jezgro demonstranata čine komunistički veterani za koje je skup u Đenovi prilika da, ispod gomile uglja u podrumu, izvuku majicu s likom Če Gevare. Ćutali su više od deset godina, i antiglobalististički pokret je za njih dobra prilika da se najzad ujedine s ostalim proleterima.

Stav većine sociologa je da će teško kroz antiglobalizam, na samom Zapadu, zaživeti antizapadnjačko raspoloženje. To je možda bilo moguće u doba Sovjetskog Saveza, ali više ne postoji takav politički centar s funkcijom oslonca i skrovišta. Fenomen ne preti da bude opasan jer nije širok kao onaj iz 1968. Jednostavno, većina stanovništva "ekipu iz Sijetla" smatra običnim probisvetima ili u najboljem slučaju buržujima kojima je mnogo dosadno.