Za početak, slušajte pametnije! Idijote, na primer. Idijoti odlično idu uz Hladno pivo. Bolje vam je da slušate Idijote, nego idiotarije po privatnim autobusima – kad ujutro krenete na posao – ili na televizijskim (zapuštenim) kanalima, kada se popodne vratite s posla. Jer, i na tom poslu ste, garantovano, slušali tamo neke…

Pomenuti Idijoti su na svom istorijskom sastanku održanom 1992. godine zaključili da je glupost neuništiva i rezultate svog istraživanja trajno zabeležili na LP/MC. Dakle, slušajte KUD Idijote.

I Hladno pivo? Jeste. Znate li da Hladno pivo u ove vrele dane može i da se sluša? Nikad čuli? E, slušajte sad: ti momci su mnogo pre nego što su njihovom vrhovniku otkazale sve funkcije (pa i funkcija predsednika), objavili album "Pobjeda". Proroci? Ma, kakvi! Stvar je prosta – i oni slušaju KUD Idijote.

Hladno pivo o kome je reč se, dakle, ne pije. Ono se sluša. Po mogućstvu što glasnije.

Dalje, slušajte KUD Idijote, jer možete čuti i Ljubu Tadića. Veliki dospodin Tadić kaže: "Ali u ovom rastrojenom vremenu dogodile su se mnoge stvari koje mogu ljude ogorčiti, pa nije ni čudo što se neko i koristi revolucijom da se žestoko osveti svojim neprijateljima."

Moj stav je jasan: ne koristim se revolucijom i ne mažem je na ‘leba. Koristim samo parolu "KUD Idijoti tu i ja", i osećam se mnogo pametnijim.

Nije loše saslušati pametnije i zbog toga što oni tako dobro umeju da upakuju, svima potrebnu, mudrost u stih. Recimo: "…pratim politiku u samoodbrani, dobro je znati tko je trenutno glavni." To su neki ovdašnji idioti ukapirali još jesenas, pa su se potrudili ne samo da upoznaju glavne, nego i da im se uvuku… pod kožu.

"Politika me u životu uvijek pratila u stopu", žali se Hladno pivo, "čega god da se prihvatim, ona me podsjeti da je na ovom poluotoku valja držati na oku… Trudio sam se iz petnih žila da nađem mjesto gde još nije bila, i naš’o ga!"

Čik pogodite gde se na ovom poluostrvu nalazi mesto u koje se politika još nije uvukla!

Jednog koji nije slušao KUD Idijote uz Hladno pivo uvukli su u malu ćeliju i zaključali. Ukratko ću vam prepričati njegov slučaj, ali je to svakako bolje odslušati. Dakle, na zidu su mu nacrtali horizont, vojsku, narod… Natakli su mu kapu i navukli neko smeđe odelo.

"Rekli mu da je to narodna nošnja, i baš mu je lijepa ova košulja smeđa. Stoji mu krasno, ali nije mu jasno što su rukavi skopčani s leđa?" Pogađate o kome je reč? O tipu koji je ut(r)ipovao da je Aleksandar Veliki.

A šta ste vi mislili?!