Zatvor kao tržište
Providno je dobro
Porast populacije znači i porast tržišta, potvrdiće vam svaki ekonomista, pa čak i kad je reč o populaciji u zatvorima
Više od milion i trista hiljada zatvorenika bilo je pod jurisdikcijom državnih i federalnih vlasti u SAD tokom 1999. godine, prema informacijama iz američkog ministarstva pravde. Tokom dvanaestomesečnog perioda okončanog 30. juna 1999. godine, populacija zatvorenika u federalnim zatvorima porasla je za 9,9 odsto, što je najveći porast broja zatvorenika u istoriji. Broj utamničenih utrostručio se od 1980. godine.
Za neke ovi podaci predstavljaju nacionalnu sramotu. Za neke druge opet oni predstavljaju poslovnu priliku. Naročito za proizvođače takozvane zabavne elektronike.
Na primer slušalice. One su od izuzetnog značaja za zatvorski život, uzmemo li u obzir da postoje sukobi zbog buke i muzike koju neko u zatvoru sluša. I zaista, slušalice su dozvoljene u mnogim zatvorima i spadaju među popularnije artikle koje zatvorenici naručuju poštom i preko kataloga koji se prodaju direktno robijašima.
U poslednjih deset godina, Koss korporacija koja proizvodi slušalice postala je lider među firmama koje snabdevaju zatvorenike "aparatima za slušanje". U Kossu su, međutim, naučili da se u zatvorima ne mogu prodavati baš svake slušalice. Proizvod mora da se prilagodi: sama slušalica i njena "školjka" moraju biti transparentne tj. providne, kako se unutar njih ne bi mogla sakriti droga. Držač koji spaja slušalice mora biti plastičan, bez metalnih ojačanja, kako se od njega ne bi mogao napraviti nož. Kabl mora biti slabiji od uobičajenog kabla tako da se ne može iskoristiti za davljenje stražara ili drugog zatvorenika.
DRUGAČIJI USLOVI: Koss je, takođe, razvio drugačiju ambalažu i garantnu politiku za ovo tržište. "Našu doživotnu garanciju znatno su zloupotrebljavali naši klijenti u zatvorima", kaže Džon Kos Junior, potpredsednik kompanije sa sedištem u Milvokiju, inače zadužen za sektor prodaje. "Po savetu naših distributera, skratili smo garantni rok na 90 dana."
Van zatvorskog tržišta, od svih proizvođača slušalica ispred Kossa nalazi se samo Soni, drži 28 odsto tržišta i prodaje slušalice u vrednosti od 34,8 miliona dolara. U zatvorsko tržište upali su slučajno, kada su pozvani na konkurs za izradu specijalizovanog aparata za slušanje koji bi se koristio u jednom zatvoru. Sada, prema izjavi gospodina Kosa, linija koja se bavi proizvodnjom zatvorskih slušalica godišnje proda robu u vrednosti nešto većoj od milion dolara.
Koss nije jedina kompanija koja cilja na veliko i rastuće tržište unutar zatvorskih zidina, ali je jedna od retkih koja je raspoložena da objasni svoju strategiju. "Radi se o diskretnom poslu, o kome ljudi ne vole da pričaju", kaže gospodin Kos. "Mi prodajemo preko grupe kompanija specijalizovanih za distribuciju robe u zatvorske prodavnice. To je vrlo isplativ posao – i za proizvođače i za distributere – tako da niko ne voli o tome mnogo da priča kako bi se izbegla konkurencija."
Jedan od Kossovih partnera u poslu potvrdio nam je ovaj zaključak.
"Ne volimo publicitet", kaže Tom Tomas, predsednik Union saplaja. Ova kompanija, locirana u Rančo Domingezu u Kaliforniji, distribuira robu u zatvorske prodavnice, a radi i katalošku prodaju više od 5000 artikala. "To je uistinu zatvoreno tržište", kaže gospodin Tomas. "Kada se tamo probijete, teško vas iko može izbaciti."
Postoji još jedan razlog za ovoliku tajnovitost: politika. Dobar deo javnosti i zakonodavne ustanove nisu oduševljeni idejom da se u zatvorskim prodavnicama prodaje zabavna elektronika, odnosno da zatvorenici imaju bilo kakvu udobnost. U skladu sa ovim stavom, Kongres razmatra donošenje odredbe koja bi sprečila da se državni novac koristi za projekte poput kablovske televizije, treninge borilačkih veština i teretane u zatvorima. Mnogi zaposleni u zatvorima sa ovim se duboko ne slažu budući da omogućavanje, odnosno uskraćivanje ovih pogodnosti značajno utiče na uspešnu kontrolu zatvorske populacije.
ODLUČUJE UPRAVNIK: Do statističkih podataka o prodaji neprehrambene robe u zatvorima nije lako doći. Savezni biro za zatvore, Ministarstvo pravde i Američka asocijacija za prevaspitavanje (korekciju) nisu želeli da nam stave podatke na uvid. No, jedno je sigurno: tržište je izuzetno podeljeno.
"Zatvorske prodavnice se različito vode od države do države, od zatvora do zatvora", kaže Majkl Daler, izvršni direktor Zavoda za zatvorsku zdravstvenu zaštitu u Fortsdejlu, Masačusets. Daler pomno prati zatvorsko tržite i vodi računa o onima koji ulaze u segment zdravstvene zaštite. "U mnogim slučajevima ono što se prodaje zavisi od stepena sigurnosti i stvar je diskrecione odluke upravnika zatvora", dodaje on.
Opšta tendencija je da se koriste providni materijali. "Providno je masovno, to je zaštita od krijumčarenja", objašnjava gospodin Tomas. "Providni televizori, tanjiri, brijači – bilo koji proizvod koji zatvorenici smeju da koriste – sve do providnih kanti za otpatke."
Zenit Elektroniks proizvodi televizor sa providnom plastičnom kutijom duže od četiri godine. "Svi u ovom kraju znaju za priču o stražarskoj uniformi koja je prokrijumčarena u zatvor u televizoru", priča Nensi Langendorf, menadžer prodaje u Zenitovom odeljenju za vladu i druga specijalizovana tržišta. "Posledica je da neki zatvori sada dopuštaju korišćenje isključivo providnih televizora." Od dodatne opreme podrazumeva se priključak za slušalice, a postoji i lista zabranjenih stvari: antena, maska za kontrolne dugmiće i daljinski upravljač (mogao bi se iskoristiti za pravljenje detonatora za bombu).
Zenitov "zatvorski TV" (kako ga zovu unutar kompanije koja je prešla u vlasništvo južnokorejskog LG Elektroniksa) neobično je privlačan, sa svojim minimalističkim providnim dizajnom, i njegova popularnost proširila se i van zatvora. Aparat je zapao za oko prodavcima i pokazao se kao vrlo popularan među decom. "Zbog toga smo proizveli i neke nezatvorske modele, providne, ali u boji, nešto kao iMac", kaže gospođa Langendorf, poredeći svoj proizvod sa Eplovim popularnim računarima.
Postoji gotovo neograničena potreba za novim proizvodima, budući da im zatvorenici često smišljaju drugačije namene – retko u cilju opšteg dobra. "Neverovatno je šta su u stanju da urade čak i sa najjednostavnijim stvarima, elektronskim aparatima pogotovo", kaže Dejvid Blekburn, viši oficir u federalnom zatvoru Lompoj u Kaliforniji. "Kključno je pitanje kada se pojavi bilo koji novi proizvod: može li se on drugačije upotrebiti i postati opasan za bezbednost u zatvoru."
Naravno, distributeri koji koriste poštu moraju preduzeti dodatne mere opreza. "Ne zapošljavamo baš svakoga sa ulice, možda neko ima rođaka u zatvoru", kaže gospodin Tomas. "I na kraju dana proverimo da li su svi koji učestvuju u pakovanju i slanju predali svoje skalpele. Tako nešto ne sme ni slučajno da se nađe u nekom paketu."
Ipak, iako je teško probiti se na zatvorsko tržište "s obzirom na tendencije, vredi truda", zaključuje Tomas.