U softverskim firmama koje bi da prežive krizu informacionih tehnologija, skrinsejveri su namešteni da se pale čim računar nije u aktivnoj upotrebi deset sekundi, a onaj kome se skrinsejver pojavi na ekranu dobija otkaz (štaviše, otkaz se automatski štampa, a sada već bivši radnik gubi sve privilegije na mreži). Naravno, ovo je šala, mada ne zvuči onoliko duhovito kao pre godinu-dve kada je nastala.

Bilo kako bilo, istraživači optimizacije radnih kapaciteta ustanovili su da je iskorišćenost personalnih računara ne veća od dvadeset odsto, uključujući i vreme koje provedete ispred ekrana vrteći palčevima dok čekate da procesor izvrši vašu naredbu. Ostalih osamdeset odsto spada u telefoniranje, šetanje po kancelariji, razgovore sa kolegama ili naprosto rad koji ne zahteva upotrebu računara.

Svojevremeno, kada su računari bili retki i spori, ključni problem bio je kako očuvati ekran dok procesor obavlja zadatak, budući da je predugo zadržavanje iste slike na monitoru moglo da izazove trajna oštećenja ekrana. Tako su nastali skrinsejveri (čuvari ekrana), programi čiji je zadatak da ekran osvežavaju i produže mu vek. Nove generacije monitora ne pate od ovih bolesti, ali su se skrinsejveri toliko primili da ih sada prave zabave radi, i stvar je prestiža ko će na svom računaru imati efektniji.

Firma United Devices (www.ud.com) pre izvesnog vremena je zaključila da desetine miliona računara u svetu četiri petine svog vremena prave elektronsku promaju te im je palo na pamet da tu procesorsku moć nekako iskoriste. Tako je nastao SETI@home; koristeći UD skrinsejver vaš računar postao je deo projekta za analizu kosmičkih zvukova, ne bi li se u nekima od njih pronašlo šta suvislo kao dokaz postojanja vanzemaljske inteligencije. Ideja je bila jednostavna, sa UD sajta spustite skrinsejver koji u sebi nosi određenu količinu informacija (zvukova) koje treba obraditi, što vaš procesor radi u vaše slobodno vreme. Ukoliko dođe do kakvih interesantnih zaključaka, pakuje ih i šalje kao poruku matičnom serveru na dalju analizu.

Odziv nije bio rđav što je dovelo do nove ideje. Ovoga puta su se uključili i Intel, Univerzitet u Oksfordu i Američka nacionalna fondacija za proučavanje raka. Cilj novog projekta je da se simulira reakcija između trodimenzionalnih modela molekula i proteina i utvrdi uspešna interakcija, što bi moglo značajno da poboljša rezultate lečenja raka. Na taj način bi se moglo obraditi nekih 250 miliona hemikalija, što je prevelik zalogaj za svaki poznati superkompjuter. Međutim, ako par miliona malih računara zadužite sa po sto molekula, očekuje se da se rešenja dobiju znatno brže.

Skrinsejver se može spustiti sa adrese members.ud.com/download, mada je najpre potrebno da se učlanite u familiju korisnika United Devices programa.

Sledeći put kada u radno vreme odete da završavate privatne poslove, možete biti mirni; vaš računar radi za dobrobit čovečanstva. Pod uslovom da ste se pojavili ujutru, tek da ga uključite.