Pretpostavljamo da nije slučajno to što Britanski savet obnavlja svoje aktivnosti upravo temom o odgovornosti pisaca?

Razgovor na temu javne i lične odgovornosti planirali smo još pre dve godine, ali je umesto razgovora počelo bombardovanje, tako da smo sada nastavili gde smo tada stali. Naravno, pitanje odgovornosti i dalje je vrlo aktuelno, i utoliko pre treba razgovarati o tome sa piscima, jer oni imaju znatan uticaj u svojim sredinama.

Znači li to da Britanski savet stavlja akcenat na "angažovane" programe?

Od kako smo ponovo počeli da radimo prošlog oktobra, u stalnom smo osluškivanju onoga što se dešava u ovoj sredini, da bismo analizirali i definisali potrebe. Britanski savet želi pre svega da odgovori na potrebe naših korisnika, nameravamo da pomognemo najviše što možemo da društvene promene prođu što brže i bezbolnije.

Za koje oblasti je Britanski savet najviše zainteresovan?

Nas pre svega zanima delovanje u sferi umetnosti, obrazovanja, governancea i učenja engleskog jezika. Trudićemo se da tu maksimalno pomognemo.

Naša strategija podrazumeva promovisanje britanske kulture, mada u svakoj zemlji postoje određeni prioriteti i usaglašavanja sa lokalnim potrebama. Osnovna ideja nam je ponovno uspostavljanje dobrih odnosa između naroda Velike Britanije i Jugoslavije, uključujući profesionalnu razmenu i pomoć da se što brže obave promene koje su ove započele.

To verovatno nije sasvim jednostavno zbog negativnog nasleđa poslednjih godina, što uključuje i demoliranje prostorija Britanskog saveta tokom NATO intervencije?

Mislim da ne postoje neka velika neprijateljstva. U odnosu na druge kulturne centre, Britanski savet je bio najmanje demoliran, i mi želimo da verujemo da je to bilo iz poštovanja prema našem dugogodišnjem radu, pa i kao znak uvažavanja dugogodišnjeg prijateljstva između dva naroda.

Onog trenutka kada se bombardovanje završilo, zamenili smo polupana stakla, izbrisali pogrdne poruke, vratili knjige na police, uključili kompjutere, i čekali trenutak kada ćemo početi da radimo. Uvereni smo da trajnog neprijateljstva nema.

Nije neobično da jedna mala sredina gaji interesovanje za ono što se dešava u velikim evropskim centrima; koji je, s druge strane, interes tih zemalja da predstavljaju ovde svoju kulturu?

Mislim da je okrenutost Balkana prema Britaniji nešto što znatno utiče na interesovanje naših ljudi ovde, što sa druge strane rađa sasvim razumljivu potrebu Britanaca da odgovore na tu vrstu zainteresovanosti. Britanija je dugo smatrana tradicionalnom i konzervativnom zemljom, mada tamo postoji veoma mnogo modernih i vrlo živih kretanja u oblasti kulture i umetnosti o kojima ljudi ovde ne znaju dovoljno. Naša je namera da predstavimo i tu modernu Britaniju, zemlju različitosti i preplitanja raznih uticaja, kako bi ljudi ovde upoznali i njeno novo lice.