1) Zbog propusta pri organizaciji polaganja male mature ali i drugih problema koji već godinama postoje u našem obrazovnom sistemu, početak ove školske godine odlikuje prilično nezadovoljstvo svih koji učestvuju u procesu obrazovanja i "haos" u srednjim školama.

Mnogo je budućih srednjoškolaca koji još uvek ne znaju u koju su školu primljeni, jer se u mnogim stručni školama ne zna da li će biti formirana odeljenja s obzirom da na nekimsmerovima ima manje od 15 učenika.

Neki učenici čekaju odobrenje iz ministarstva da budu prebačeni u drugu školu, tako da se može očekivati dalje osipanje iz srednjih stručnih u korist tzv. "popularnih škola". Dakle, škole kao što su gimanzije, medicinske i ekonomske škole imaju povećan broj učenika i odeljenja,dok su stručne škole poluprazne, tako da zaposleni s pravom traže odobrenje za formiranje odeljenja s manjim brojem učenika.

U suprotnom, nekoliko hiljada dece neće biti upisano na željeno zanimanje, jer će odeljenja biti ugašena. Tržište rada će ostati bez nekih zanimanja, koja su tražena, bez obzira na ekonomsku krizu a veliki broj nastavnika će ostati bez norme časova tj. posla.

S obzirom da je Žarko Obradović 6 godina na čelu ministarstva, smatram da je bilo moralno i "viteški" da je i kao ministar u ostavci nastavio da radi do izbora novog ministra, budući da neke odluke i rešenja , može jedino da donese i potpiše ministar.Time bi doprineo da se nastali problemi, bar delimično, prevaziđu.

2) Ljudi okupljeni u Demokratskoj stranci Srbije iskreno veruju da je dobro obrazovanje preduslov za zdrav i normalan život svakog pojedinca, a kvalitetan obrazovni sistem i negovanje porodičnih vrednosti uslov za napredak celokupnog društva i Srbije.

Mnogo je stvari koje treba promeniti i urediti drugačije. Pre svega, smatramo da je bila velika greška ukidanje Ministarstva nauke i spajanje obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja u jedno "mamutsko ministarstvo". To je jedan od razloga što je stanje u nauci danas veoma loše, pa smo nedavno, po prvi put bili svedoci protestnom okupljanju naučnih radnika na ulicama Beograda.

S druge strane, protesti i štrajkovi zaposlenih u obrazovanju su postali redovna pojava. Razlog nije samo loše materijalno stanje, već i loši uslovi za rad, nedostatak nastavnih sredstava, nepostojanje stalnog stručnog usavršavanja i dr.

Savete, koji su formirani za sve nivoe obrazovanja a koji predstavljaju relativno nove institucije (Nacionalni prosvetni savet, Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Savet za visoko obrazovanje) bi trebalo jačati i dalje izgrađivati, a ne slabiti. Naime, na žalost, kroz izmene i dopune nekoliko Zakona koje je Narodna skupština izglasala pre par meseci, uloga Nacionalnog prosvetnog saveta je prilično oslabljena i oduzete su mu neke veoma važne nadležnosti.

Demokratska stranka Srbije se zalaže za veća izdvajanja za obrazovanje i nauku kako iz republičkog budžeta tako i iz budžeta lokalnih samouprava. Nedopustivo je da zemlja koja spada u nasiromašnije zemlje u Evropi ne prepoznaje da je izlaz iz krize u kvalitetnom obrazovanju na svim nivoima (od predškolskog do visokoškolskog). Nažalost, od svih evropskih država, Srbija izvaja najmanje novcaza obrazovanje i nauku.

Smatramo da treba krenuti u ozbiljnu borbu protiv korupcije u obrazovanju i da se ona ne vodi praznim izjavama i naslovima u dnevnim novinama.

Mnoge loše pojave bi mogle biti sprečene i izbegnute kada bi sve inspekcije, pa i prosvetna, bolje radile svoj posao.

Konačno, mnogo više energije i novca treba uložiti u kontinuirano stručno usavršavanje nastavnika, jer kvalitetan nastavni kadar uz dobre i prilagođene nastavne planove i programe je preduslov za dobro obrazovanje.