Postoji li u Evropi TV-mreža kojoj je sasvim svejedno hoće li se Jugosloveni, recimo, poklati međusobno tupim kašikama za cipele ili poubijati dum-dum mecima? Ima li te TV stanice koja će odoleti tome da preko svojih predajnika ne lansira vest o plemenskim, balkanskim krvolocima, dovoljno pomahnitalim da starom kontinentu zaprete reprizom 1914?

Srećom, ima. Satelitska mreža se, nimalo slučajno, zove MTV (Music Television) i osnovni zadatak joj je da konzumente uvede u hedonistički svet po totalitrnom muzičkom obrascu, uz 24 časa video-spotova, garniranih s malo reklama i telopima za očuvanje životne okoline.

Makar teoretski, ovakav recept čini se savršenim za tezu da smo nakon junk-hrane dobili junk-tube; televizijski snobovi čak su spremni da potvrde da je MTV džinovski aparat za pranje mozga, čim sivim ćelijama ne daje ni osnovne uslove za primitivnu proizvodnju; nacionalno osvešćeni lideri, pak, osnovano sumnjaju da je MTV podmetnuto kukavičje jaje, kako bi zaludna omladina bila opsednuta ritmom, seksom i vizuelnim čarima, i tako izbegla osnovne patriotske obaveze koje podrazumevaju i potrebu da one kašike s početka teksta budu upotrebljene.

Kontraargumenti govore da se nakon pojave mreže MTV, Marksova teza o osam sati rada, osam sati kuntiranja i osam sati čitanja ljubavnih romana Fridriha Engelsa pretvorila, de facto, u šest sati rada, dva časa vođenja ljubavi, osam sati hrkanja i osam časova drogiranja muzičkim spotovima pomoću kojih i jedna Madona, s rukom između nogu, može bez frke da uđe u naš krevet, a da partner to i ne oseti.

Očišćen od ideologije, rasne, verske i nacionalne mržnje, oslobođen pijanih rokera koji se po Beogradu penju po zvučnicima i govore kako su, jednom davno, bili veliki pesnici, MTV je sve ono što jugoslovenska (nepostojeća) televizija nije; na ekranima Music Television nećete videti zvezde kako prekopavaju po kantama za smeće; za junake video-romana dezodoransi i sapun nisu luksuzna roba; žene su visoke, polugole, uzbudljive i skroz požudne, muškarci civilizovani i finih, anglosaksonskih manira, sem ako se, nekom promenom u genima, ne bave kategorijom hevi-metala.

Ali, čak i MTV speed-metalci bolji su, zdraviji, lucidniji od ovih jugoslovenskih političkih robota, priključenih na uživanje u mržnji; da su bez sluha, podrazumeva se.

Otud je gledanje programa kakav je MTV spas za svaki nervni sistem, već teško ranjen konferencijama za tisak, priopćenjima o broju mrtvih, pretnjama da je ovo "tek početak" i da oni tamo neće proći. Ili nešto slično.

Jer, MTV nudi jevtinu, ali slatku formulu bez nepoznatih veličina: ekranom će vam defilovati "REM", "Rolling Stones", "Kraftwerk", zavešće vas Whitney Houston, Cyndi Lauper će zadići suknju (ako treba, a treba), a možda će i njujorške Lokice zvane "New Kids On The Block" biti poželjnije od bilo kojeg Kučanovog razdeljka.

Budući da živimo u zemlji u kojoj više nema viceva, jer je sve istina, umesto "Dnevnika", "Vijesti", "Argumenta više", "Argumenta manje", "Paralela", "ZIP-a" i ostalih koncentracionih emisija za eventualne logoraše, MTV ovog meseca nudi sledeći jelovnik: "Yes Rockumentary" (nedelja, 14. jul; 18,00), "Tom Petty Rockumentary" (nedelja, 21. jul; 14,00), "Famous Last Words With Mick Jagger" (nedelja, 21. jul; 17,30) ili "MTV’s Festival Weekend" (subota – nedelja, 27 – 28. jul).

Bekstvo od ludila može da počne.