Dok je u Prvom svetskom ratu crna kožna jakna najviše simbolizovala avijatičare, u Drugom su je s ponosom usvojili i na različite načine varirali nemački, a onda i saveznički, visoki oficirski kadrovi. Generali su sa svojim savetnicima provodili sate smišljajući najubedljiviji cool image, koji će pomoći da vojskovođe na fotografijama i ratnim snimcima izgledaju elegantno i opasno, doterano, a ipak opušteno. Tako su crnu kožnu jaknu nosili Paton, Romel, Gering, Montgomeri… Budući da su je nosili generali, jakna je postala model odevanja za sve koji su ih sledili i divili im se, ali i za one koji su ih želeli pobediti vlastitim oružjem, preuzimanjem njihovog imidža.

Posle rata jaknu oblače vozači kamiona i bivši redovi – jer je ona mogla i od običnog vojnika u očima drugih stvoriti heroja. Tada su se jakne poklanjale ili trampile zajedno s najlonkama i cigaretama i polako ali sigurno ulazile u istoriju, ne samo kao odevni predmet, nego sve više kao delić vremena, autentično otelovljenje simbola, mita, načina mišljenja i života.

Na film stiže sa divlje senzualnim mladim Brandom ("Divljak", 1954). Brando u filmu o sukobu klasa i stilova života u stvari je reper sukoba crne kožne jakne i odela, odnosno otvorene seksualnosti i lažnog morala. Tako je definitivno ustoličena nepovratno kodificirana uniforma mladih pobunjenika (s razlogom, i onih bez njega), koja će se, uz minimalne varijacije zadržati sledećih 40-ak godina.

Osim legendarnog Branda, još se jedan idol pedesetih poistovećuje s crnom kožnom jaknom: Džems Din. Nosilac svega što ona podrazumeva, iako na filmu nikada nije nosio takvu jaknu, ali je ona bila sastavni deo njegovog privatnog imidža. Dinova rana i nasilna smrt osigurala mu je u filmskoj istoriji mesto koje mu niko ne može oduzeti, postao je legenda i večni simbol pobunjeništva, seks simbol i štošta drugo. U biografijama koje su usledile, autori su kalkulisali podatkom da je Din bio homoseksualac. Gay community je ovu vest dočekala s radošću i crna kožna jakna je odmah ušla u obavezni inventar gay odeće.

Rok-ikona Džim Morison na bini je ostavljao utisak divljeg i neukrotivog, opasnog i raspuštenog, seksepilnog i neodoljivog. Kao i neumrli kralj Elvis. Dionizijskim kultom opsednuti Morison umro je od prekomerne doze droge, a Elvis se udavio u vlastitom salu, pijan i drogiran. Crna kožna jakna prerasla je samu sebe, postala je znak.

Čini se da nema nikoga ko nešto znači u istoriji roka, panka, hevi-metala… ko bar jednom nije obukao crnu kožnu jaknu: Lu Rid, Bob Dilan, Sid Višiz, Springstin, Džekson, Madona…

Jakna je u sebi sažela sve vizuelne i simboličke asocijacije, istorijsko zlo koje je obeležava, naročiti crni glamur, patinu prošlosti, sve filmske junake i njihove sudbine.

Živo biće (ranjivo) omotano kožom, ispod koje, radi boljeg efekta, nema ništa – savršen je spoj suprotnosti, nepogrešiva poruka o tome ko smo, odakle dolazimo, kombinacija animalnog i ljudskog u nama, znak da poznajemo prošlost i da smo svesni apokaliptične budućnosti. Nije nimalo slučajno da Mel Gibson (ponovo seks simbol) u filmu "Mad Max" nosi upravo crnu kožnu jaknu, jer će jedino ona preživeti u zastrašujuće agresivnom futurističkom svetu. Danas priznajemo divljaštvo u nama, plemensku ideologiju koja nas čeka ne budemo li mudri i pametni. Jakna je pretnja, ali i upozorenje da čuvamo okolinu, da se volimo i budemo miroljubivi, ako to ikako možemo…

Pedesetih je crna kožna jakna bila ekskluzivni odevni predmet nezadovoljnika, a danas je nose svi društveni slojevi, svako iz vrlo opravdanih ali različitih pobuda. Kontrakultura se pretvorila u subkulturu, a mnogi jaknu svojataju baš za sebe: pankeri i hevimetalci, homoseksualci i sadomazohisti, motociklisti i zvezde. Bili Ajdol je delom karijeru stvorio pocepavši svoju crnu jaknu i time pokazao delić ranjive bele puti.

Ni japiji nisu ostali imuni, ako ni zbog čega drugog, tek da pokažu da su u toku i žele ostaviti utisak sofisticirane i modno upućene jedinke.

Sigurno je jedno: crna kožna jakna nije rezervisana za zločeste klince i motocikliste, snažno je ukorenjena u različitim društvenim grupama. Prešla je put do mitskog predmeta današnjice brže no što su se nadali i najzagriženiji poštovaoci. Jednu klasičnu, što stariju, valja imati u vlastitom ormaru. Jer, postala je i znak individue i uniforma, a kao jedna od najmoćnijih poruka silazila je s najslavnijih leđa našeg doba: Džona Vejna, Roberta Redforda, Harisona Forda, Garija Kupera ili princeze Stefani… Zato je kristalno jasno ko pobeđuje: crna kožna jakna!