Nema valjane definicije uživanja; Kakva su ona? Čemu bliža: sreći ili zadovoljstvu? Ili su, možda, na ničijoj – svojoj sopstvenoj – zemlji? Kako stoje stvari s uživanjem? Sumnjivo, svakako. Između uživanja i poroka ne samo što je nemoguće utvrditi granicu, nego su najraznovrsniji autoriteti u istoriji prisvajali pravo da sude grešnicima blagoutrobija, puti, lenstvovanja, vinopijama, preljubnicima, samcima, uzaludnim letačima, biciklistima, izumiteljima, pušačima, ispičuturama, mačkoljupcima, kosmopolitima, vodeničarima, kockarima, travarima, lepim ženama (i muškarcima)… Ljudima koji od svog uživanja i svesti o sopstvenom užitku nisu bežali kao đavo od krsta i koji nisu poštovali izreku da je ovaj život samo jedna siva dolina suza. Neodoljivost užitka ustanovila je pomerljivost granice između uživanja i greha. Ostalo je i u jeziku: još govorimo o uživaocima droga i narkomanima, kako god na njih gledali; balansiranje na tankoj i nesigurnoj liniji kojom su dozvoljena uživanja odvojena od svakojakih, pa i smrtnih grehova, oduvek je bilo izazov – i uživanje svoje vrste.