Više od vesti
BROJ |

Ikone Bitefa

Objavljen je program Bitefa, koji se ove godine održava se od 15. do 24. septembra

Objavljen je program Bitefa, Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala koji se ove godine održava od 15. do 24. septembra. Bitef otvara ansambl Sedlres Vels teatra iz Londona sa predstavom "Sutra"; tu su zatim kanadska predstava "Plavi zmaj" Roberta Lepaža, "Airport Kids" Stefana Kegija i Vidi-Lozan tetara iz Švajcarske, dizeldorfski Šaušpilhaus koji igra "Prvi tom Marksovog ‘Kapitala'", Jo Stremgren kompanija iz Norveške igra predstavu "Pisac" o Knutu Hamsunu, pozorište figura Hotel modern iz Holandije predstavu "Kamp", koja se bavi Aušvicom. Iz Hrvatske dolazi trupa «Bacači sjenki» sa predstavom "Odmor od povijesti". Od domaćih predstava publika Bitefa će videti "Brod za lutke" Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, "Sanjare" Jugoslovenskog dramskog pozorišta…

Predsednik žirija ovogodišnjeg Bitefa je Patrik Pavis, tetrolog iz Francuske, Ronald Šimelfening, savremeni nemački dramski pisac, hrvatski reditelj Oliver Frlić, glumac Vladimir Aleksić i dramaturg Maja Pelević. Nova direktorka Bitefa je Jelena Kajgo.

Temu 43. Bitefa kao kritiku korporativnog kapitalizma i njegovog sistema definisali su koselektori Jovan Ćirilov i Anja Suša.

Mira Trailović

Od svog osnivanja 1967. godine, Bitef je neprekidno pratio i podržavao najnovije pozorišne tendencije i eksperimentalne forme, pa istoriju Bitefa neki nazivaju istorijom savremenog teatra.

Jirži Menzel

Revolucionarnih šezdesetih i sedamdesetih godina na njemu su se odigrali možda najhrabriji scenski eksperimenati u to vreme koji su vodili ka razaranju dramske forme, ali takođe i značajna klasična ostvarenja, kao i predstave tradicionalnog orijentalnog teatra. Tokom osamdesetih i devedesetih, Bitef je predstavio najviše domete postmodernog teatra i plesa. Čak i u vreme političko-ekonomske krize i embarga, Bitef je uspevao da dovede u Beograd neka od najvećih imena svetske izvođačke scene. U prvoj deceniji XX veka Bitef prikazuje nova i inovativna dostignuća svetskog ‘mejnstrima’, predstave post-dramskog i neverbalnog scenskog izraza, kao i one realizovane uz pomoć novih tehnologija, otvorivši tako vrata virtuelnoj stvarnosti ‘sajber’ teatra. To se konstatuje u i na Bitefovom sajtu. Na toj adresi se umesto opširnog izlaganja istorije Bitefa, nabrojaju imena umetnika koji su u proteklih 40 godina, zahvaljujući ovom festivalu, rekli bismo, postali Ikone Bitefa:

Alisa Stojanović

Jerzy Grotowski, David Esrig, Living Theatre&Judith Malina, Julian Beck,

Otomar Krejča, Victor Garcia, Peter Zadek, Georgij Tovstonogov, Arsa Jovanović, Richard Schechner, Luca Ronconi, Peter Schumann,

Jirži Menzel, William Gaskill, Klaus Peymann, Eugene Ionesco, Božidar Violić, Eugenio Barba, Mira Trailović, La Mamma&Andrei Serban, Hans Lietzau, Ingmar Bergman, Petar Selem, Branko Pleša, Roger Planchon, Joseph Chaikin Jerôme Savary, Pip Simmons, Charles Ludlam, Arianne Mnouchkine, Dino Radojević, Shuji Terayama, Merce Cunningham, Dušan Jovanović, Peter Stein, Hisao Kanze, Georgij Paro, Miklos Jancso, Peter Brook, Giles Havergal, Memè Perlini, Paolo Magelli, Robert Wilson, Anatolij Efros, Konrad Swinarski, Charles Marowitz, George Tabori, Roger Planchon, Slobodan Unkovski, Patrice Cherau, Jurij Ljubimov, Samuel Beckett, Andrzej Wajda, Lee Breuer, Ljubiša Ristić, Philip Glass, Miroslav Belović, Tadeusz Kantor, Dejan Mijač, Lindsay Kemp, Pina Bausch, Robert Sturua, Georges Lavaudant, Benno Besson, Nuria Espert, Antoine Vitez, Kazimierz Dejmek, Carmello Bene, Roberto Ciulli, Aleksandar Popović, Jerzy Jarocki, Igor Vasiljev, Jerzy Grzegorzewski, Ivica Kunčević, Alexander Lang, Janusz Wisniewski, Janez Pipan, Eimuntas Nekrošius, Jan Fabre, Petar Živadinov, Jürgen Flimm, Haris Pašović, Hansgünter Heyme, Karge Langhoff, Erik Appelgrin, Johann Kresnik, Dimiter Gotscheff, Mira Erceg, Jorma Uotinen, Steven Berkoff, Tamás Ascher, Michael Clark, Wolfgang Engel, Anatolij Vasiljev, Erwin Piplits, Carolyn Carlson, Janos Szikora, Hinderik de Groot, La fura dels baus, Tomaž Pandur, Henrijeta Janowska, Gábór Zsámbéki, Kama Ginkas, Frederick Flamand, Frannjois Michel Pesenti, Meredith Monk, Roman Viktjuk, Wim Vandekeybus, Andràs Urban, Theodoros Terzopoulos, Lev Dodin, Silviu Purcarete, Joseph Nadj, Nigel Charnock, Jagoš Marković, De la Guarda, Frank Castorf, Saburo Teshigawara, Nikita Milivojević ▪ Théátre de Complicité&Simon McBurney, Vito Taufer, Gorgio Strehler, Angelin Preljocaj, Phil Soltanoff, Ivan Popovski, Margaret Jenkins, Valerij Fokin, Sonja Vukićević ▪ Christoph Marthaler, Sacha Waltz, Thomas Ostermeier, Regis Obadia, Biljana Srbljanović, Aleksandar Popovski ▪ Michael Nyman, Eric Lacascade, Arpad Sopsits, Susanne Linke, Nicolas Stemann,

Alisa Stojanović, Dalija Aćin ▪ Grzegorz Jarzyna, Michael Thalheimer, Krystian Lupa, Marius Kurkinski, Krysztof Warlikowski, Rezo Gabriadze, Pjotr Fomenko, Johan Simnos, Oskaras Korsunovas, Egon Savin, Tomi Janežić, Ian Grieve, Daniela Nicolo, Enriko Casagrande, Yossi Yungman, José Montavlo, Lorenzo Bazzocchi, Matjaž Farič, Robert Alföldi, Rami Be’er, Heiner Goebbels, René Pollesch, Alvis Hermanis, Anne Teresa de Keersmaeker, Bojan Đorđev, Lloyd Newson, Marie Chouinard, Constanza Macras, Dmitri Černjakov, Stefan Kaegi, Rodrigo Garcia, Kirsten Dehlholm, Lotte van den Berg, Guy Weizman, Rony Haver, Ivica Buljan, Maurice Bėjart, Ohad Naharin, Romeo Castellucci, Emma Dante, Boris Bakal, Lenka Udovički, itd.

Sam pogled na taj impresivni davno započeti spisak budi asocijaciju na to kako su zapravo pre dvanaest godina beogradska deca imala moralno pravo da u onim kultnim protesnim šetnjama beogradskim ulicama nose onu dugačku parolu na kojoj je pisalo: «Beograd je svet». Svojim postojanjem je Bitef je činio Beograd – svetom.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu